Lamborghini Murciélago LP640 – na stazi

"Lasciate ogni speranza, voi ch“entrate", napisano je na ulazu staze Mugello. Majica mi se lepi za leđa oblivena znojem dok duboko udišem vazduh. Zrak miriše na italijansko cveće – i sumpor. Odjednom sledi neizbežna rika motora duboko iz pravca boksova, koju sam nestrpljivo očekivao. Moje verno društvo tokom dolaska – iščekivanje i respekt – iznenada me napuštaju.

U prepunoj garaži instruktor objašnjava plan staze u skoro vojnom maniru. Sedam od jedanaest rečenica koje je koristio sadrži reč "Attenzione!", a pet reč "Pericolo!" (opasnost!). Jedva razaznajem sopstvenu malu i deformisanu sliku reflektovanu u njegovim sunčanim naočarima. Ubrzo zatim dižu se vrata garaže i prilaz pitu je slobodan. Izvlačim se na prostor obasjan sunčevim zracima, dok čestice prašine lepršaju pred mojim očima. Bacam potajan pogled i on je tu – otrovno zelena zver na asfaltu krvavo crvene boje, bik, poslednja prava reinkarnacija Miura-e, Countach-a i Diablo-a – Lamborghini Murcielago LP640. Pokušavam da se saberem, ali gubim živce dok pokušavam da se setim osnovnih podataka. 6.5 litara zapremine, 640 KS pri 8000 ob/min,  660 Nm pri 6000 ob/min, 340 km/sat, 3.4 sekunde do 100 km/sat. Sa poštovanjem se pomeram korak unazad i divim se automobilu sa sigurne distance.

U poređenju sa prvim Lamborghini Murcielago, predstavljenim 2001. u Frankfurtu kao naslednik Diabla (prodat u 2.000 primeraka), očigledna oštrina i brutalnost novog Murcielago LP640 je pravo otkrovenje. Poslednji model je intenzivno redizajniran u Centro Stile – Sant“ Agata Bolonese. Napred i pozadi su novi branici , novi difuzor sa integrisanom izduvnom cevi i izmenjenim zadnjim svetlima. Sa sivom bojom, koja je krasila izložbeni model na sajmu, novi Lamborghini je mogao proći nezapažen i u hangaru prepunom Harierra.

Funkcionalnost jednog borbenog aviona se ogleda u asimetrično dizajniranim usisnicima vazduha – suvozačeva strana je skoro zatvorena, dok vozačeva ima veći otvor za hladnjak ulja. Redizajnirani su i retrovizori i brisači vetrobrana, koji sada imaju poboljšanu aerodinamiku. Točkove krase novi alu naplatci "Hermera" dizajna. Stakleni poklopac 12-cilindričnog motora je opcija koja pojačava preteći efekat Lamborghinija.

Vrata koja se lagano dižu ka gore prekidaju moj monolog.

Iako je sunce u zenitu, u mračnoj unutrašnjosti LP640 se osjećam opušteno i prijatno. Moje ruke prelaze preko prošivene kože sedišta, vrata i postave krova. Najviša tačka kokpita je visoka samo 113 cm, i moja pozicija za volanom je shodno tome veoma niska. Podešavam volan, pritišćem kvačilo, zatvaram oči i okrećem ključ. Nekoliko centimetara iza mojih leđa oglašava se potmulom grmljavinom 12 cilindara. Kroz vrhove mojih prstiju prolazi lagani svrab. Vazduh u pitu, ispred mene jedva primetno podrhtava. U retrovizoru vidim kako crni metal motora vibrira. Pritiskam pedalu menjača, biram prvu brzinu i dodirujem oprezno papučicu gasa. Bacajući poslednji pogled na instrumente – 360 km/sat! 8.000 ob/min! – odlučno pritiskam pedalu gasa. Crvena kazaljka obrtomera skače nagore, a pritisak u mojim ušima raste. Sa osećajem pilota mlaznog aviona usmeravam automobil ka izlazu iz pit prostora i približavam se prvoj krivini.

Circuito del Mugello je jedna od najmodernijih i najatraktivnijih staza u Italiji. Pored uloge domaćina Moto GP šampionata, stazu redovno koristi Ferrari Formula 1 test tim. Iz spore San Donato krivine ubrzavam ka Poggio Seco, najvišoj tački na stazi, a zatim se spuštam nizbrdo dugim pravcem, šaltam naniže, pritiskam kočnicu i osećam neizmernu snagu karbonskih keramičkih kočnica. (jednom kada doživite njihov efekat nema povratka). Zahuktavam se kroz Arrabiata 1 i Arrabiata 2 i ulećem u zavoj Scarperia, dok moje ruke čvrsto stežu kožni volan. Zatim se opasno brzo približavam dugoj Bucine krivini, dok na izlasku ubrzavam punim gasom ka ciljnom pravcu, osećajući kako adrenalin struji mojim telom.

Sa izuzetno agresivnim zvukom, produkovanim kočenjem motorom, ulazim u pit. Jedan krug je bio dovoljan da malo upoznam automobil. Dao bih moju dušu za još jedan krug, ali mi instruktor signalizira da se vratim. LP640 znači "longitudinal posteriore", u prevodu, motor je postavljen uzdužno – a proizvodi 640 KS. Kao dodatak povećanoj snazi motora, neminovno je bilo unaprediti točkove, ogibljenje, transmisiju i kočnice. LP 640 ima dodatnih 60 KS u odmosu na standardni 6.2 lit. model – poboljšanje je postignuto promenom prečnika i hoda klipa, uz pomoć novih cilindarskih glava, nove radilice i izduvnog sistema. Sve ovo je rezultiralo performansama od 3.4 sekunde do 100 km/sat i maksimalnom brzinom od 340 km/sat – značajno unapređenje već moćnih performansi.

Arrabiata 1, Arrabiata 2 drugi put. Ovog puta vozim brže preuzimajući veći rizik. U poređenju sa manjim, kompaktinijim i agilnim, Lamborghini Gallardo V10, novi agresivni Murcielago je mnogo brutalniji. Motor sa 12 cilindara je mnogo teži za kontrolisanje, a automobil nema ESP koji bi intervenisao na limitu. I pored brodskih dimenzija, LP 640 regaguje na varijacije pri davanju gas, kočenju i upravljanju kao projektil srednjeg dometa: iznenađujuće brzo i precizno. Novi automobil možete voziti sa dosta samopuzdanja, za koje ste uskraćeni kod modela Countach i Diablo. Razlog je efikasniji "e-gear" 6-stepeni menjač sa pedalama za promenu brzina, kao i ogromna unapređenja na polju ogibljenja i kočnica. Tu je i dodatno osiguranje u vidu dokazanog VT pogona na sve točkove.

Rettlineo, San Donato, Luco, Poggio Secco…mnogo krivina – mnogo imena. Ne mogu da stanem sada. Gume – 18" Pirelli P Zero Rosso – su zalepljene za asfalt. Iza naslonjača mog sedišta mogu da osetim paklenu vrelinu motora, dok sistem za klimatizaciju duva arktički hladan vazduh u moje telo. Iako obuzet držim volan rukama poput klešta, mišići desnog bedra su mi upaljeni – ples sa đavolom, potpuno iskušenje.

Ovaj automobil je kraj jedne ere, veliki oproštaj. Zavesa je spuštena, novi tip super automobila je manji i mnogo prikladniji. Dani masivnih super automobila „90-tih su prošli. Arrabiata 1, Arrabiata 2 su tačke preokreta. Od strele iz kamenog doba do stealth bombardera za samo 3.4 sekunde. Ignorišem signal iz pita, … ignorišem signal instruktora. Rezervoar je još pun, a ulje je na tački ključanja. San Donato, Poggio Secco… Savršenstvo, snaga, kontrola. Stotine hiljada pasa zavija iz pakla "Napustite nadu, vi koji ulazite ovamo". Pokušavam da se nasmejem – upalilo je. Još uvek imam vremena.

Izvor:  www.classicdriver.com 

Tekst & Foto: Jan Baedeker