Intervju sa pobednikom Dakara 2014 – Nani Roma

0
12725

42-godišnji španac koji je ove godine pobedio na Dakaru u kategoriji automobila, a pre tačno 10 godina je isti podvig uradio vozeći motocikl je tokom proteklih nekoliko dana bio u Srbiji, zahvaljujući njegovom generalnom sponozoru, kompaniji Monster.

 

Puno ime španskog vozača je Joan Roma Cararach, ali ga većina gledalaca Dakar takmičenja zna kao Nani Romu. Španac je ušao u svet kros kantri relija još 1991, a svoj prvi Dakar nastup je imao 1996. godine. Paralelno sa španskim i evropskim kros kantri šampionatima, Roma se od 1996. konstantno pojavljuje na Dakaru vozeći mahom KTM motocikle (samo je 2001. vozio BMW) da bi 2004. godine uspeo i da pobedi na reliju, osvojivši pobedu na dve etape relija.

Foto: Nicky Martinez

Od naredne godine prelazi za volan automobila i od 2005. do 2010. vozi Mitsubishi, koji je u to doba bio referentni automobil na ovom takmičenju. Beleži solidne rezultate, ali bolje od trećeg mesta nije uspeo (2006. godine) da se plasira.

Od 2010. prelazi u X-Raid tim sa kojima tokom dve godine vozi BMW X3-CC, a tokom protekle tri godine vozi Mini Countryman sa kojim je osvojio drugo (2012), četvrto (2013) i prvo mesto (2014. godine). I pored toga što je ovogodišnji Dakar obeležila konfuzija zbog toga što je praktično jedini fabrički tim na reliju bio upravo X-Raid za koji je vozilo dosta iskusnih vozača, timske naredbe su donekle uticale na to da se pobeda Rome obično spominje u pratnji kontraverznih dešavanja u okviru X-Raid tima.

Kod Monstera je sve… Monster!

 

Zahvaljujući kompaniji Monster, Nani Roma je proveo nekoliko dana u Srbiji, a mi smo iskoristili priliku da ga malo propitamo o Dakaru kako bi smo čuli od čoveka koji je proteklih 15-tak godina mahom bio član fabričkih timova sa velikim budžetima gde je jedini cilj osvojiti pobedu.

Intervju smo obavili na kartodromu Ada Huja, gde je pored predstavljanja X-Raid Mini Countryman vozila upriličena i karting trka na kojoj je Nani Roma osvojio treće mesto.

Ono što moramo da prenesemo čitaocima je da je Nani Roma vrlo nenametljiv i vrlo prizeman čovek, sa kojim direktan kontakt i razgovor nisu problem niti se u njegovom ponašanju može osetiti da je u pitanju neko ko je vrhunski sportista i koji ima vrlo značajne rezultate iza sebe.

Žurka raspoloženje u organizaciji Monster ekipe. Monster devojke su… Monster!

 

Tako u neformalnom razgovoru sa njime možete saznati da na svom mobilnom telefonu ima video snimke kako se koji deo na automobilu popravlja za slučaj da mu kamion sa asistencijom nije blizu, kao i da se na Dakar reliju intezivno koriste pelene zato što niti jedna posada ne želi da gubi vreme zbog fizioloških potreba.

Neformalno i opušteno. Nani Roma i NK urednik. Foto: Dejan Tomić.

 

NK: Zdravo Nani. Drago nam je što smo upoznali pobednika Dakara i da vam čestitamo na pobedi iako je prošlo dosta vremena.

NR: I dalje je lepo čuti čestitku, hvala.

NK: Iz naše perspektive, iza TV ekrana, čini se da Dakar na južnoameričkom tlu postaje sve teži i teži?

NR: Apsolutno. Sve je teže i teže. Ovaj Dakar je bio veoma težak. Vremenski uslovi su neverovatno teški, prva nedelja u Argentini je bila neverovatna – 50C je uvek teško za podneti. Etape su same po sebi sve teže, ali u kombinaciji sa tako teškim uslovima – to je još teže. Ovaj reli je bio najteži do sada, od kako se vozi u Južnoj Americi.

NK: Da li možete da napravite paralelu sa Afrikom? Ako zanemarimo očiglednu razliku, naravno.

NR: To je prilično različito. Teško je uporediti. Ali etape su sada veoma duge, traži se dosta navigacije, veoma dugi dani sa jako ranim buđenjem i dosta provedenog vremena u automobilu.

NK: Organizatori, dakle, namerno čine moderni Dakar sve težim?

NR: Apsolutno. Buđenje je veoma rano, start takođe. Stižete u bivak kasno uveče. Po tome se Dakar u Južnoj Americi sve više približava onome što smo imali dok smo vozili u Africi. Filozofija je sada vrlo slična.

NK: Iako je pobeda na motociklu bila pre 10 godina, da li možete da napravite paralelu između automobilske i moto vožnje?

NR: Motocikl je dosta drugačiji, mnogo dinamičniji. Vozač se prosto stopi sa motociklom sa kojim se on praktično zajedno pomera, naginje, skače. U automobilu je potpuno drugačije – čvrsto ste unutar automobila vezani pojasevima i sa te strane je bezbednije. Sa druge strane, automobil je dosta teži tako da su udarci koje telo oseća daleko jači. I kod motocikla i kod automobila je potrebno biti u vrhunskoj formi, ali za svaku od tih kategorija bitni su potpuno drugi mišići. Sa automobilom je baš teško, mnogo su teži udarci.

NK: Zanimljivo, iz perspektive gledaoca, vožnja motocikla je daleko teža i zahtevnija?

NR: Mislim da je teže u automobilu. Razlika je u tome što motociklisti mogu da treniraju mnogo lakše za napore koji im predstoje i to mogu da rade na upravo onom motociklu sa kojim će i takmičarski nastupati. Sa automobilima se može donekle pripremiti, ali za napore koji vas očekuju na reliju se teško možete u potpunosti pripremiti. Znam da većina misli „njemu je lakše u automobilu“, ali u automobilu se trpe zaista žestoki udarci u leđa, u vrat. U kabini je uglavnom preko 60C i to je izuzetno teško okruženje za posadu.

NK: Imali ste priliku da vozite Mitsubiši, BMW i Mini.

NR: To su potpuno drugi automobili iz različitih era Dakara. Veoma teško ih je uporediti. Imao sam dosta sreće da mi se pružila prilika da vozim za nekoliko fabričkih timova. Mitsubishi je bio najbolji ili jedan od dva najbolja automobila na svetu, kada je u pitanju kros kantri. Bila su to „benzinska“ vremena.

Mini je potpuno drugačiji – vrlo je lak za vožnju, upravljivost je neverovatno dobra baš kao što je i motor neverovatan. To je šestocilindrični tri litra biturbo dizel koji priprema BMW.

NK: To je evolucija motora koji je bio korišćen još dok je korišćen BMW X3?

NR: Apsolutno. U pitanju je evolucija. Međutim, nova pravila kažu da 80% ili 85% komponenti na motoru automobila za Dakar mora biti identično serijskom motoru. Inženjeri ga svakako modifikuju, ali je mogućnost modifikacije mnogo manje nego što je to bilo ranije. Za mene, BMW je svakako jedna od najboljih kompanija kada su u pitanju motori, a ovaj koji mi koristimo ima prosto neverovatan potencijal čak i u serijskoj formi. Sam automobil je izuzetno lako voziti.

NK: Da li je primetan pomak u odnosu na X3?

NR: Apsolutno. Šasiju svake godine unapređujemo, tako da su pomaci primetni iz sezone u sezonu. Prošle godine je šasija promenjena tako da nam sada rezervni točkovi stoje jako nisko što je pomoglo da se spusti težište automobila. Takva promena je zaista veoma velika u praksi i značajno olakšava vožnju. Automobil je stabilniji, ima bolje prianjanje, udobniji je… sve u svemu – poboljšanje je primetno.

NK: Što se Mitsubishija tiče, iako je prošlo dosta vremena i pravila su bila drugačija, kolika je razlika u stilu vožnje?

NR: Apsolutno. Vozači moraju da se adaptiraju prema automobilu i onome što on nudi. Ovaj automobil (Roma glavom pokazuje ka Mini Countryman X-Raid automobilu parkiranom ispod nas) ima mnogo obrtnog momenta. Na dinama sa ovakvim automobilom je mnogo lakše voziti nego benzinca. Kod benzinaca je potrebna brzina, brzina, brzina. Ukoliko izgubite brzinu, zaglavili ste se.

NK: Što se tiče suvozača, vozite trenutno sa Mišel Perinom. Vozili ste i sa Lukas Kruzom, Anri Manj i Žil Pikardom.

NR: Sve tu to odlični navigatori, svi do jednog.

NK: Čini se da sa Perinom je saradnja najbolja?

NR: Da, sa Mišelom vozim već četiri godine i ta saradnja je neverovatno dobra. On poznaje mene, ja znam njega. Sad smo čvrsto povezana celina koja funkcioniše kao jedan, što je neophodno ako se traže vrhunski rezultati. Navigator je veoma bitan element tima.

NK: Sledeće godine stižu Pežoi (2008 DKR, prim. aut.). Vaš kolega iz motociklističkih dana, Depre, će sada biti konkurent.

NR: Da, Pežoi dolaze (uz široki osmeh). To je dobra vest za Dakar. Pežo je veliki tim sa velikim rezultatima na Dakaru i to će svima doneti podstrek.

NK: Pežoi stižu sa pogonom samo na zadnjoj osovini?

NR: Da, odlučili su da idu tim putem. To je malo rizična odluka, ali je to lakši način da se stigne do veoma konkurentnog automobila.Bagije je lakše dovesti do konkurentnog nivoa, dok 4×4 vozila traže duže razvojne periode.

 

NK: Videli smo da je Red Bull za kratko vreme napravio izuzetno brz bagi i Karlos Sainz je bio praktično u vrhu dok ga nisu zaustavili kvarovi. Imali ste priliku da vozite protiv njega – gde su bagiji bolji, a gde 4×4?

NR: Bagiji su brži na talasastom i brzom terenu gde duži hod ogibljenja na bagijima donosi prednost. Takođe na određenim vrstama dina posebno velikim dinama, ali ne svuda. 4×4 mašine su brže na mešovitim terenima nalik WRC šljaci.

NK: Vaša žena i dalje nastupa na Dakaru na motociku. Da li imate vremena da joj se pridružite na treninzima.

NR: Po malo, na žalost. Nemam vremena da bih se ozbiljnije bavio i time. Živimo u planinama, tako da terena za vožnju motocikala imamo dovoljno.

NK: Da li ste i dalje verni marki KTM?

NR: Naravno! KTM je u mojoj krvi (uz široki osmeh)!

NK: Nani, hvala na posvećenom vremenu i mnogo sreće na narednim takmičenjima.

NR: Hvala i vama, pozdrav.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here