Opel – pionir koncept vozila

0
9980
Image

 

Opel je prvi evropski proizvođač automobila koji je javnosti predstavio koncept vozilo. Posetioci Sajma automobila u Frankfurtu su 1965. godine imali priliku da vide Experimental GT model, koji je najavljivao skoro predstavljanje sportskog modela ove kompanije – Opel GT.

Od svih evropskih proizvođača automobila, Opel ima najdužu tradiciju predstavljanja konceptnih automobila koji donose futurističke i inovativne ideje na Sajmu automobila u Frankfurtu. Istina, Opel nije predstavio novi konceptni automobil na svakom IAA sajmu, ali mnogi od njih su označavali značajne prekretnice izražavajući ili predviđajući nove trendove. Donosimo vam pregled najvažnijih Opelovih konceptnih automobila koji su prvi put predstavljeni na Sajmu automobila u Frankfurtuu poslednjih pet decenija.

Image

 

Prvi konceptni automobil ikada došao je iz Opelove matične kompanije, GM. Godine 1938. GM-ovo dizajnersko odeljenje je napravilo Buick Y-Job, vozilo namenjeno ne za serijsku proizvodnju nego za predstavljanje novih tehnologija i dizajnerskih ideja. Dok su u Evropi samo graditelji kočija do tada izveli i predstavili futuristička dizajnerska rešenja, Opel je bio prvi proizvođač automobila koji je predstavio svoju inovativnu snagu sa konceptnim automobilom koji je u potpunosti kreiran u njihovim dizajnerskim prostorijama: to je bio Experimental GT koji je imao premijeru na Sajmu automobila u Frankfurtu 1965. godine.

Opel Experimental GT je predstavio trendseterski koncept pristupačnog, sportskog automobila iz snova. Sa velikim entuzijazmom je dočekan od stane medija i od strane javnosti, a samo tri godine kasnije ovaj koncept je postao stvarnost: 1968. godine, Opel GT je bio prvi evropski konceptni automobil koji je ušao u serijsku proizvodnju i koji je bio uzor za industriju.

Image

 

Opel je ubrzo otišao korak dalje: 1969. godine, proizvođač automobila iz Riselshajma je predstavio Opel CD na Sajmu automobila u Frankfurtu. To je bio čistokrvni Gran Turismo zasnovan na tehnologiji Opel Diplomat modela. I ovaj koncept je dalje razvijan i na kraju je primenjen u niskom obimu proizvodnje.

Opelovi konceptni automobili iz 1960-ih su ustvari bili toliko uspešni da su nekoliko godina kasnije i drugi evropski konkurenti počeli da razvijaju i predstavljaju svoja konceptna vozila.

U prvoj fazi stvaranja Opelovih konceptnih automobila, emotivni, elegantni kupe modeli su bili u centru pažnje, ali prva naftna kriza iz 1973. godine prebacila je pažnju na nove stvari kao što su potrošnja goriva, aerodinamičnost i efikasnost uopšte, uključujući i bezbednost i unutrašnjost vozila.

Image

 

Ovo je prvi put primećeno kod Opel GT2 modela koji je oduševio posetioce IAA sajma 1975. godine svojim futurističkim klinastim oblikom i kliznim vratima. I njegova unutrašnjost je bila ispred svog vremena: sportska sedišta su izrađena od pojedinačnih komponenti od stiropora, kokpit se sastojao od naizmeničnih modula sa digitalnim displejima, a čak je imao i ugrađen kompjuter. 

Istraživačko vozilo TECH 1 je donelo dalji razvoj koji je izazvao pažnju na Sajmu automobila u Frankfurtu 1981. godine. Sa prednjom stranom i siluetom koje su bile inspiracija za prvu Omega generaciju koja se pojavila pet godina kasnije, TECH 1 je predstavljao prekretnicu u domenu aerodinamičnosti sa koeficijentom otpora vazduha od 0,235. Njegova unutrašnjost je bila jednako revolucionarna: elektronski digitalni instrumenti i elektronska dugmad kontrolisali su sve funkcije sem kočnica, gasa i kvačila.

Početkom 1980-ih, učesnici na tržištu, dizajneri i inženjeri su počeli sa se fokusiraju na male automobile koji bi novim kupcima – posebno mladim osobama, ženama i stanovnicima gradskih područja – omogućili pristup pojedinačnoj mobilnosti.

Image

 

Godine 1983. Opel je na IAA sajmu predstavio Opel Junior konceptni automobil. Bio je dugačak 3,41 metar, 21 cm kraći od prve generacije Corsa modela koja je lansirana tek godinu dana ranije. Iz današnje retrospektive, Junior možemo posmatrati kao prethodnika aktuelnog šampiona individualnosti i šik gradskog automobila, ADAM-a. Ponudio je mnoštvo ideja u unutrašnjosti, od lako zamenjivih instrumenata do presvlaka za sedišta koje su mogle da se pretvore u vreće za spavanje, i apsolutno vizionarski navigacioni sistem – a Opel ADAM je danas najbolje povezan mali automobil.

Image 

Kada su novi, pooštreni standardi emisije u Evropi objavljeni za budući period (kao Euro 4 norma za 2005.), Opelova odeljenja naprednog inženjeringa i dizajna smislili su kako bi budući, čistiji kompaktni automobil mogao da izgleda.  Predstavili su prvi rezultat njihovih razmišljanja, Opel G90 koncept sa izuzetno niskom emisijom, na IAA sajmu 1999. godine. G90 je težio samo 750 kg. Njegovo ime kaže sve: zahvaljujući njegovoj laganoj konstrukciji, trocilindričnom benzinskom motoru nove generacije i veoma niskom koeficijentu otpora vazduha od 0.22, beležio je emisiju CO2 od samo 90 g/km.

Image

 

Godine 2001. Opel je drsko izazvao pravila koja su važila za konvencionalne male automobila sa „ludim, seksi i kul" Frogster konceptom. Ovaj model nije imao uobičajeni krov, već stabilnu električnu roletnu. Sa četiri pojedinačno sklopiva sedišta, vozač je mogao da pretvori Frogster u roudster, kabriolet ili pik-ap na pritisak dugmeta.

Image

 

Dve godine kasnije, na IAA sajmu 2003. godine, Opel je predstavio sasvim novi koncept vozila sa modelom Insignia. Ovaj konceptni automobil više klase je dao mnogo više od svog imena Opelovom vrhunskom modelu nove generacije 2008. godine: njegov jezik dizajna – sličan Monza konceptu za budućnost – je takođe imao značajan uticaj na Opelove modele u serijskoj proizvodnji koji su usledili. Insignia koncept je doneo napredan, elegantan dizajn i inovacije kao što su LED tehnologija svetlosti i novi pantografski mehanizam za otvaranje zadnjih vrata. 

Sa električnim pogonskim sistemom pogodnim za svakodnevnu upotrebu u 21. vek 

Pošto je ovaj proizvođač automobila uvek u potrazi za većom efikasnošću i čistijim pogonskim režimima, Opelovi najnoviji konceptni automobili su se u velikoj meri fokusirali na električnu mobilnost. 

Image

 

IAA studija iz 2007. godine, Opel Flextreme koncept, je bila prekretnica u razvoju električnog pogona sa svojom inovativnom E-Flex arhitekturom. Polazna ideja je bila da osobe koje putuju na posao mogu da putuju apsolutno bez emisije CO2 u čisto električnom režimu vožnje do 55 km zahvaljujući litijum-jonskoj bateriji u automobilu. Onda bi mali dizel motor omogućio proizvodnju električne energije kako bi se produžio domet automobila, time mu omogućujući da pređe stotine kilometara bez zaustavljanja. Očekivalo se da će Flextreme koncept emitovati 40 g/km CO2 ili manje za potrošnju goriva od samo 1,54 k/100 km (prema evropskoj ECE R101 proceduri testiranja za vozila sa produženim dometom). Prednja grafika Flextreme koncepta inspirisala je Opel Amperu koja je lansirana 2011. godine, i koja je proglašena evropskim automobilom godine za 2012. godinu zahvaljujući njegovoj sličnoj tehnologiji.

Image

 

Poslednje poglavlje IAA konceptnih automobila iz Opela pripada RAK e modelu iz 2011. Ovaj eksperimentalni automobil sa inteligentnom laganom konstrukcijom pokazao je, uz minimalne troškove potrošnje energije, da električna mobilnost, u atraktivnom pakovanju, takođe može da bude moguća i pristupačna mladim vozačima od 16 godina starosti.

A Opel intenzivno radi na sledećem poglavlju svojih vizionarskih studija. Rezultat toga je Opel Monza koncept koji će biti prikazan na 65. Sajmu automobila u Frankfurtu od 12. septembra (dani za medije 10-11. septembar), 2013. Sa Monza konceptom, Opel ulazi u novu eru individualne i zajedničke mobilnosti.

Izvor: Opel Srbija PR

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here