Muzej
Na samom ulazu u TMG su nas dočekala tri, verovatno, najznačajnija trkačka vozila proizvodena u TMG: Toyota Corolla Safari, Toyota GT One i Toyota TF101. Alister nam je odmah rekao – „ovo ovde je moglo da bude srpski F1 bolid“, aludirajući na Stefan GP epizodu. Svi članovi redakcije, onda kada je u toku bila „akcija“ Zorana Stefanovića, su bili jednoglasni po pitanju toga da li treba objavljivati vesti o Stefan GP timu – otud i potpuni izostanak našeg praćenja teme koja u najavi nije imala perspektivu. Alisteru smo isto to i rekli, kada nas je pitao šta smo mi mislili o tome, a on nam je rekao da je slično mišljenje imao i Toyota tim, ali da je i pored toga sklopljeno dva F1 bolida koji su spremno čekali da se svi potrebni elementi dogovora realizuju.
Saznali smo da je tim Zorana Stefanovića bio veoma „blizu“ da uđe u F1 takmičenje – bio im je potreban novac i da im FIA odobri F1 kandidaturu. Niti jedna od ove dve vrlo značajne stavke nije bila ostvarena, a o tome svedoči i veliki broj kutija sa rezervnim delovima za TF101, koje i dalje stoje u skladištu sa nalepnicom Stefan GP, a za koje Stefanovnić nikada nije dao novac.
Odmah iz te prostorije idemo u mali muzej sportskih automobila TMG. U pitanju je malo skladište ni nalik onome što smo imali prilike da vidimo u BMW Muzeju prošle godine, ali je i pored toga bilo veoma zanimljivo videti sve Toyota F1 bolide parkirane jedne pored drugih, zajedno sa njihovim pogonskim agregatima izloženim u staklenim vitrinama pored njih.
U nastavku se nalazi još jedna Toyota GT One, a pored nje se nalazi legendarna serijska varijanta GT One modela, koju krasi specifičnost da se prtljažnik nalazi smešten u bočnom rezervoaru goriva. Pored njih su izložene Corolle i Celice koje su korišćene u reli takmičenjima tokom proteklih dekada.
Na pitanje da li postoji plan da se ovaj muzej otvori za javnost, odgovor je bio da ukoliko Toyota Japan ili Toyota Nemačka odvoje sredstva i prostor za rad tog muzeja, TMG će rado ustupiti svoje eksponate. Lekcija o samoodrživosti kompanije je očigledno naučena, nakon što se Toyota povukla iz F1 takmičenja, pa je veliki broj zaposlenih TMG morao da napusti kompaniju zbog značajno smanjenog budžeta.
Dok smo gledali eksponate u muzeju, Alister nam je rekao da je civilna varijanta GT One modela zapravo bez pogonskog agregata, zato što su inženjeri „kanibalizovali“ taj 3,6 litarski V8 twin turbo kako bi se trkačka varijanta održala u ispravnom stanju za prilike kada se pojavljuje u javnosti – Goodwood ili druga javne manifestacije gde postoji potreba da se prikaže zaista jedinstveni trkački automobil kakav je TS 020.
Iz muzeja idemo ka simulatoru.
Simulator
TMG je za potrebe F1 tima konstruisao simulator vožnje. Kompleksna hidraulika je zadužena za pomeranje kompletne šasije u kojoj se vozač nalazi, a sve sa ciljem da se doprinese realnosti. Ukoliko se ukaže potreba, za veoma kratko vreme se može zameniti šasija jednoseda automobilskom. Ogromna platna formiraju polukružni zid koji obezbeđuje 180 stepeni vidnog polja vozača, a slika se na njih projektuje iz nekoliko projektora montiranih na plafonu.
Simulator pored modela Toyota F1 bolida i TS 030 HYBRID prototipa ima na raspolaganju GP2 bolid, za one korisnike simulatora koji žele da probaju svoje vozilo na jednoj od ponuđenih staza. Kako nam je Alister rekao, svako može da iznajmi simulator i usavrši svoje vozačke mogućnosti. Kako saznajemo, cena za dnevni najam simulatora je oko 4.000€.
Simulator je intezivno korišćen tokom postojanja F1 tima, gde je čest slučaj bio da inženjeri svoja unapređenja na aerodinamici direktno iz svog računara prebacuju na model u simulatoru, tako da su vozači odmah mogli da kažu da li im se unapređenje dopada i da li se sa tim unepređenjem osećaju komforno. Ovo govori o količini napora uloženih kako bi se proces razvoja trkačkih automobila unapredio i ubrzao. Naravno, sve ove komponente koje su ad-hok testirane su naknadno morale da prođu proces testova u vazdušnom tunelu, kako bi se u realnom okruženju potvrdila njihova vrednost.
Matematički model TS 030 se konstantno unapređuje, ali i sam model staze je podložan promenama. Izmene se vrše pomoću podataka prikupljenih telemetrijom tokom treninga, kvalifikacija, zagrevanja i trke tako da se postiže da vozači na simulatoru postižu vremena veoma slična onima koja mogu postići u realnim uslovima (razlike se mere do nekoliko desetih delova sekunde).
Zanimljivo, Toyota nema model staze u Šangaju, tako da su vozači morali da nauče stazu na staromodni način – vozeći po njoj. To nije sprečilo japansku posadu da i na završnoj trci prosto oduva dve Audi posade i na sjajan način završi debitantsku sezonu.
Vazdušni tunel(i)
Na našu žalost, tokom naše posete, oba vazdušna tunela su bila zauzeta, tako da nismo imali priliku da ih vidimo. Morali smo se zadovoljiti tako što smo videli kako ti vazdušni tuneli izgledaju spolja. Ne baš zanimljivo, što se može videti sa slika.
Ono što jeste zanimljivo je činjenica da su oba TMG vazdušna tunela rasprodata za 2013. godinu, a da je veći deo termina za 2014. već rezervisan. To govori o sve većem značaju aerodinamike, kao i o činjenici da u Evropi postoji samo oko 30-tak vazdušnih tunela, a da je većina njih rezervisana samo za uzak krug korisnika. Otud i velika potražnja za vazdušnim tunelima TMG-a, koji pored ostalog nude posebno dizajnirane mogućnosti i opremu za sportske aplikacije.
Foto: TMG
Ne čudi što se na spisku korisnika TMG vazdušnih tunela nalaze brojni F1 timovi, koji imaju ograničen broj sati rada u vazdušnom tunelu, a TMG postrojenja nude mogućnost da se više posla obavi za manje vremena, što je neobično važno kako velikim timovima koji imaju veliki budžet, ali malo sati na raspolaganju, kao i malim timovima kojima je budžet tesan pa mogu da urade dovoljno razvoja za manje sati.
Foto: TMG
Foto: TMG
U vazdušnim tunelima se uglavnom radi sa maketama u odnosu 3:5 (60%), što je optimalan odnos između lakoće manipulisanja sa maketom i težine izrade verne kopije trkačkog automobila/bolida. Za izradu makete možete angažovati TMG čiji laserski 3D modeler može dramatično ubrzati pravljenje makete.