NK TEST: Fiat Bravo 1.4 16V

“Proces razvoja osnovne ideje uvek se realizuje rukom i olovkom, a ovo je posebno važno za italijanske automobile, jer oni i trebaju izgledati kao da su dizajnirani rukom. Ne sme biti oštrih linija: oni su kao skulpture”.

Frank Stephenson, sada već bivši šef dizajna Fiat grupe, a zatim i Alfa Romea ostavio je neizbrisiv trag tokom svog boravka u Fiatu, a gore navedene reči najbolje govore o njegovom odnosu prema italijanskom dizajnu.

Period koji je proveo u ovoj kompaniji kao šef dizajna iznedrio je neke od automobila koji su uzbuduli čitavu automobilsku javnost: Grande Punto, Bravo i Fiat 500. Ne treba izostaviti iz vida da je Stephenson kreator Minija koji je konačno predstavljen početkom trećeg milenijuma, a godinu dana pre nego što će ovaj dizajner nakon deset godina rada napustiti BMW i preći u Ferrari, gde je naučio sve o italijanskom dizajnu: “Znamo da je dizajn krajnje subjektivna stvar, jednostavno ne možete reći da je nešto ispravno ili ne. Može da vam se sviđa ili ne. Mi se uvek trudimo da kreiramo automobil koji će biti privlačan za 75 posto ljudi. Problem postoji kada nešto slično ovome želite da ostvarite u kratkom vremenu. U tom slučaju morate od početka biti sigurni šta želite”.

Dizajn i razvoj Fiata Bravo

“Dobili smo zadatak da konstruišemo najlepši automobil u C segmentu. Od Frank Stephensona je očekivano da kreira lep i emotivan automobil zanemarujući tehničke probleme takvog zahteva. Lista želja podrazumevala je širok automobil, niskog profila i aerodinamičnog prednjeg kraja što bi dalo dinamičan i strastven izgleda automobilu”, reči su Gianfranco Romeoa, glavnog inženjera projekta 198, što je bilo kodno ime za Bravo.

Veličanstvena promocija u večnom gradu, Rimu, održana u januaru 2007. godine bila je završni čin rekordno kratkog razvoja automobila.

Promociju novog automobila pratila je i izuzetno dobra marketinška kampanja, koju je dodatno oplemenila sjajna muzika Gianne Nannini i pesma “Meravigliosa Creatura” (Veličanstveno stvorenje). Pesma je na fantastičan način prenela emociju koju su Italijani i želeli da izazovu kod kupaca.

„Dobar proizvod je uvek dobro dizajniran proizvod”, bila je ideja vodilja tima za razvoj Fiata Bravo. Zahvaljujući primeni napredne metodologije razvoj automobila skraćen je na rekordno kratkih 18 meseci. U Fiatu tvrde da je Bravo prvi automobil koji su razvili isključivo uz pomoć virtuelnih sistema verifikacije, a oni su većim delom zamenili skupe i spore, tradicionalne metode ograničenog broja fizičkih eksperimenata. U praksi je konstrukcija matematičkih metoda i njihova interaktivna upotreba, omogućila inženjerima Fiata da kompletnije spoznaju vozilo, kao i da istraže njegovo ponašanje do najsitnijih detalja.

Fiat Bravo je krajnji rezultat 15.000 sati kalkulacija, 60 simuliranih testova udesa i 100 testova komponenti i podsistema. Navedene brojke bi trebale da odraze želju italijanske kompanije da konstruiše na prvom mestu izuzetno bezbedan automobil, što se sa poslednjom generacijom automobila nameće kao imperativ. Pasivna bezbednost vozila je postala osobina koju kupci sve više cene i uglavnom stavljaju na prvo mesto.

Kvalitet materijala i ono što je vrlo važno, kvalitetna završna obrada su ispit koji je Fiat ovoga puta bio rešen da položi uspešno. Koliko su u tome konačno uspeli mi smo želeli žarko da saznamo, a ni do kraja testa nismo uspeli da otkrijemo ozbiljniju manu kojom bi opovrgnuli ono što tvrde u Fiatu. Bravo zaista deluje kao do sada najozbiljnije odrađen proizvod.

Fiat Bravo ima zadatak da se izbori za svoje mesto na najkonkurentnijem segmentu evropskog tržišta automobila koje zauzma više od petine ukupnog automobilskog tržišta. C segment pokazuje najveću konstantnost kada je u pitanju broj vozila još od 2000. godine, a kako bi stekli precizniju sliku navodimo da je 2006. zabeležena prodaja od preko 3,4 miliona automobila.

Oko 25% automobila iz ovog segmenta namenjeni su korporacijama koje najviše cene rezidualnu vrednost, operativne troškove i cenu.

Bravo se proizvodi u fabrici Piedimonte S.Germano (Frosinone), a već tokom prošle godine nadmašen je plan prodaje 70.000 vozila za dodatnih 20.000. Tokom 2008. godine Fiat bi trebao realizovati 120.000 narudžbi.

Fiat na našim prostorima

S obzirom na snažan uticaj italijanske kompanije u nekadašnjoj zajedničkoj državi malo je onih koji nisu imali prilike da na ovaj ili onaj način dođu u dodir sa Fiatom. Iako je veliki broj onih koji su ostali emotivno vezani za automobile koji su šezdesetih i sedamdesetih stizali iz kragujevačke Zastave, imidž Fiata u Srbiji u poslednje dve decenije daleko je ispod onog koji imaju nemačke marke.

Evropski imidž Fiata nije ništa bolji, pa je zbog velikog broja reklamacija rezidualna vrednost automobila ove kompanije obično bila veoma mala. Stilo koji je najavljen kao “ubica Golfa” doživeo je u prvih par godina ogroman broj reklamacija zbog kvarova na elektronici, a lošu reputaciju nisu mogli popraviti ni solidni kasniji primerci sa odličnim JTD Multijet dizel motorima razvijenim u kooperaciji sa General Motorsom.

Ipak, kada govorimo o Fiatu vrlo je teško ostati objektivan. Kako drugačije objasniti neverovatan preokret koji je doživela kompanija koja pre par godina grcala u teškim finansijskim gubicima. Ni pomenuta prilično loša reputacija, ni težak položaj nisu uticali na očekivano racionalno ponašanja kupaca, koji su jednostavno podlegli šarmu Grande Punta, a zatim se na talasu uspeha koji su doneli Panda i Grande Punto na tržištu obrela druga generacija modela Bravo.

Već od našeg prvog susreta na sajmu automobila u Beogradu 2007. godine nismo mogli odagnati nevericu. Iako je pojava modela Bravo/Brava sredinom devedesetih imala sličan efekat bilo je teško poverovati da je Fiat u stanju ponuditi u toj meri kompletan proizvod. U najmanju ruku privlačan izgled nam nije bio iznenađujući, ali utisak o kvalitetu materijala i završnoj obradi bio je teško prihvatljiv.

U poslednjih par godina većina proizvođača se potrudila da kupcima ponudi nešto novo na polju dizajna, a na tom planu su kao i obično najviše rizika, manje ili više uspešno, preuzimali francuski proizvođači. Posebno iznenađenje bila je pojava Honde Civic, koja nikada nije bila pojam za inovativan dizajn. Za razliku od Civica, druga generacija modela Bravo nije donela ništa preterano i diskutabilno, što je još jedan dokaz da lepota leži u jednostavnom i čistom dizajnu.