Gradski automobili tokom zadnjih deset godina imaju sve veću popularnost na evropskom tržištu. Kod nas je to interesovanje daleko manje, ali se na ulicama ipak može videti više gradskih „super mini“ automobila nego što je to bio slučaj pre pet godina na primer. Razlog više da isprobamo novi Aygo.
Početkom 2014. godine, Toyota je predstavila drugu generaciju modela Aygo, koji se i dalje pravi u saradnji sa PSA kompanijom. Dakle, baza je ista, a menja se samo spoljni izgled, koji je Toyota prilagodila svom novom „X“ dizajnu. Tako novi Aygo ima karakterističnu „X“ prednju masku i farove, što ovom modelu čak i nekako bolje stoji od Yaris varijante. Dotično „X“ je na našem test automobilu još „podvučeno plavim“, što čini ovaj detalj još zanimljivijim. Definitivno simpatičan automobil, kojem se ni iz jednog ugla ne može nešto zameriti.
Trik sa plavim detaljima sa nastavlja i unutra, pa je tako deo oko ekrana na centralnoj konzoli u istoj plavoj nijansi, kao i elementi oko otvora za ventilaciju. Instrument tabla je takođe zanimljiva, sa centralnim brzinomerom i skalom sa strane koja prikazuje broj obrtaja. Malo čudno, i zahteva malo navike, ali definitivno u „japanskom fazonu“.
Iako mali, Aygo ima dosta opreme, pa su tu navigacija, kamera za vožnju u nazad, tempomat, bluetooth konekcija i slično, pa nema osećaja da nešto nedostaje. Ovo važi čak i za performanse. Naravno, uvek se može reći da brzine nikada dosta, ali za ovaj tip automobila, Aygo nudi dovoljno.
70 KS iz 1,0 trocilindričnog motora (koji je dosta nagrađivan u kategoriji ispod jednog litra) daje dovoljno živosti za gradske uslove. Ubrzanje od do 30-40 km/h je dovoljno, isto važi i za kraća ubrzanja od 40 do 60 km/h. Istina, noga na gasu se mora držati makimalno i malo više da se menjaju brzine, ali nema veze.
Zvuk je simpatičan i nema mnogo razmišljanja, čak i kada je u pitanju potrošnja. Prosek je 5,6 litara i to sa dosta teškom nogom na gasu i bez ustručavanja. Ukoliko je neko raspoložen, može sigurno da se spusti ispod 5 litara u gradu, ali je i nešto preko 5 već dovoljno niska potrošnja. Jedan od bitnih detalja sa kojim se dobija na brzini u gradu se odnosi na stvarno fantastičnu udobnost, posebno ako se ima u vidu da je ovo automobili sa malim međuosvinskim rastojanjem.
Tako se kroz naše ulice može opušteno voziti, jer Aygo lako rešava beogradske prepreke u vidu ležećih i sličnih neravnina, i to bez nekog većeg odstupanja od 50 km/h ograničenja. Parkiranje je očekivano lako, a tu je i prosta kamera pozadi, za asistenciju. Sa infotaiment sistemom koji podrazumeva dotičnu kameru, navigaciju, bluetooth, muziku i ostale sitnice, Aygo ima cenu oko 10.000 evra. Veoma zanimljiva opcija za „drugi auto“, dok svi ostali nemaju potrebe gledati u Aygo pravcu.