Ferrari je predstavio dugo očekivani top model pod imenom LaFerrari. Ovaj automobil je naslednik Ferrari Enza i glavna je zvezda Sajma automobila u Ženevi, a takođe i jedna od najvećih premijera godine.
Automobil ima hibridni pogon sastavljen od 6,3 litarskog V12 motora i sedmostepenog menjača sa dvostrukim kvačilom, u kombinaciji sa HY-KERS sistemom od dva elektro motora, koji dodatno povećava snagu i smanjuje emisiju CO2. Jedan elektro-motor nalazi se na menjačkoj kutiji i šalje snagu na zadnje točkove, a drugi rasterećuje benzinski agregat pošto napaja električne uređaje.
Ukupna snaga sistema je ogromnih 963KS. Ferrari još nije objavio detaljne performanse ovog automobila, ali je saopštio da je ubrzanje od 0-100km/h ispod 3 sekunde, dok maksimalna brzina premašuje 350km/h. Maksimalni obrtni momenat je preko 890Nm, ali konačna cifra još nije potvrđena. LaFerrari je na stazi Fiorano prešao krug za manje od 1:20, što je za čitavih 5 sekundi brže od Enza i 3 sekunde brže od Ferrari Berlinette.
Ferrari navodi da novi model ima ubrzanje od 0-200km/h 10% kraće i emisiju CO2 40% manju u poređenju sa automobilom iste snage koji ne bi koristio HY-KERS sistem. Benzinski agregat od 6,3 litara je varijacija jedinice iz F12 Berlinette i modela FF, a sada isporučuje 800KS pri 9250 obrtaja. Uz dodatnu snagu iz elektro-motora, LaFerrari je najbrži serijski automobil za obične puteve koji je ikada izašao iz Maranela.
Električni sistem se napja iz litijum-jonskih baterija koje je proizveo Samsung, a baterijski paket je težak 59kg. Baterije se pune na različite načine: kada se aktiviraju kočnice (čak i pri jačem kočenju uz ABS) i svaki put kada V12 stvara više obrtnog momenta nego što je potrebno, na primer kada se prolazi kroz krivine. U tom slučaju, generisana električna energija ne šalje se na točkove, nego se skladišti u baterijama.
Pored novog hibridnog sistema, još jedna tehnološka novost je novi karbonski monokok koji je razvijen pod nadzorom direktora Ferrarijevog F1 tima Rorija Birna (Rory Byrne). Ferrari navodi da je centralna struktura automobila za 27% torziono čvršča u poređenju sa Enzom. Ova struktura napravljena je od četiri vrste karbonskih vlakana, a monokok je sklopljen u trkačkom odeljenju istim proizvodnim metodama kao bolid F1. Sedišta i deo za baterije integrisani su u šasiju.
Aerodinamičkoj efikasnosti doprinosi prednji difuzor sa odvodom za vazduh ispod karoserije, dok na zadnjem kraju deluju difuzori i spojler koji stvara veću vertikalnu potisnu silu (downforce) kada je to potrebno, bez kompromitovanja niskog aerodinamičkog otpora.
Kočnice je napravio Brembo i sastoje se od specijalnog karbon-keramičkog materijala, a smeštene su u prednje naplatke od 19 inča i zadnje od 20 inča. Pneumatici su Pirelli P Zero, koji na zadnjoj osovini imaju dimenzije 345/30. Vrhunskoj upravljivosti automobila doprinose magnento ogibljenje, elektronski kontrolisani diferencijal i Ferrarijeva F1 kontrola trakcije.
Vozačevo sedište je fiksno, ali su pedale i upravljač podesivi. Vozačeva pozicija slična je onoj u sportskim jednosedima, a određena je u konsultacijama sa Ferrarijevim F1 vozačima Fernandom Alonsom i Felipeom Masom. Najavljena je proizvodnja samo 499 primeraka.