SLS
Vaš autor se našao u sklopu grupe 3, koja je odmah krenula ka programu, koji nam se u tom trenutku činio najzanimljivijim – vožnja SLS-a.
Instruktor koji nas je dočekao je nakon kratkog upoznavanja objasnio kako će se ovaj deo programa odvijati. Naša grupa je na raspolaganju imala četiri automobila: SL 500, SLK 350, E 500 i ML 63 AMG. Nakon kratkog upoznavanja sa stazom, koja nije dugačka, smo dobili priliku da svaki od četiri automobila isprobamo vozeći u koloni za instruktorom, koji je brzinu prilagođavao kako bi svi vozači mogli da održavaju tempo kolone….što nije uvek bilo baš brzo.
Po završetku ovog segmenta, koji je prošao jako brzo, red je došao na SLS AMG model. Modeli koje smo imali neposredno pre toga na raspolaganju su bili snažni, ali je sve to daleko od nivoa performansi koje nudi SLS. Jedino je pod haubom ML AMG modela bio motor sa ozbiljnim performansama, ali vozne karakteristike solitera nisu dozvoljavale da vožnja ML AMG bude zanimljiva u smislu brže vožnje, već je zanimljiva u smislu da postoji realna opasnost da se preturite, pošto je ML sve vreme glumio krivi toranj u Pizi. SL 500 je bio najzanimljiviji model za vožnju, a vrlo dobar je bio i E 500. Najslabiji je bio SLK 350, kojeg je bilo potrebno dobro ščepati za šiju kako bi postigao tempo instruktora.
Instruktor zadužen za SLS je ukratko saopštio svoje instrukcije, jasno davši do znanja da ne želi da oseti i čuje preupravljanje, ali i da želi snažno i odsečno kočenje na kraju pravca s obzirom da i pored relativno kratkog pravca, SLS na pripremi za kočenje postigne oko 200kmč, a i više ukoliko rano na izlasku iz krivine pritisnete pedalu gasa kako valja i trebuje.
Sam proces sedanja za volan SLS-a je priča za sebe. Gabaritniji članovi naše grupe su morali malo sporije da pokušaju da se smeste, ali kada se smestite za volan, činjenica da imate preko 190cm ili više od 100kg neće onemogućiti udobno sedenje (kao što, na primer, autor nije uspeo da se uglavi u sedište Golf R modela). Izenađenje je da vrata morate jako i odlučno zalupiti, što je nemački instruktor pravdao činjenicom da je u pitanju sportski automobi… Okej, da je trkački pa da razumemo, ali ako morate da zalupite vrata istom snagom kao i na 20 godina starom „kecu“…
Svi automobili na Star Experience su bili opremljeni automatskim menjačem. SLS 6,2 litarski V8 nas pokreće sa lakoćom. SLS umesto klasičnog, prevarača obrtnog momenta, automatskog koristi automatizovani sa duplim kvačilom i sedam stepeni prenosa, a u Sport+ režimu u kome smo vozili menjač radi izuzetno brzo, a kao šlag na tortu „abgasuje“ prilikom kočenja. Zvučni ugođaj je maksimalan.
Prolazak kroz brzu levu, a zatim i kroz dugu desnu sa dugačkim radijusom nije posebno zanimljiv iako se krećemo dosta preko 100kmč kroz njih. Verovatno je moglo daleko brže, ali imajući u vidu da smo po prvi put za volanom ovog automobila i da su nam limiti vozila totalno nepoznati, želja za bravurama je bila nepostojeća, tako da je dodavanje gasa na izlasku iz krivine bilo u vrlo konzervativnoj tačci, odnosno kada smo već bili na izlasku iz nje.
Na izlasku iz krivine potapamo gas i uspevamo da razučemo samo jednu brzinu, da bi marker za kočenje već nakon šaltanja u viši stepen prenosa bio ispred nas. Snažan pritisak na kočnicu je možda i najimpresivniji element ovog automobila. Naime iako je SLS opremljen sa vrlo snažnim V8 agregatom, način na koji ubrzava nije bio posebno eksplozivan. Poput novih sportskih automobila koji vešto maskiraju pravu brzinu kretanja, SLS takođe čini da kretanje visokim brzinama bude relativno nezanimljivo, a jedini znak da su stvari vrlo ozbiljne je skazaljka brzinomera koja vrtoglavom brzinom grabi kao podeoku na kome piše 200kmč.
Ako ubrzanje SLS-a nije uspelo da nas ostavi bez daha, onda je kočioni sistem to uspešno uradio. Ne samo što smo ostali bez daha, već je i mozak bio nespreman da prihvati takvo usporenje. I pored toga što je test automobil bio opremljen standardnim, čeličnim, kočnicama zaustavna sila je nešto što do sada nismo imali prilike da osetimo. Kako radi opcioni, keramički, kočioni sistem – ostaje samo da nagađamo.
Odlučno kočenje je brzinu spustilo sa oko 200kmč na oko 80 za tili čas i omogućilo nam da u narednu ukosnicu uđemo sa malo više gasa, što je dovelo do male nervoze zadnjeg dela da bi odmah nakon toga opet morali da kočimo zato što je tu bio kraj našeg, jedinog, kruga za volanom SLS-a.