Dug put do „Zelenog Pakla”

ADAC 24 časa Nordschleife

Glavni program

Nakon što je trka završena, odlučili smo da se vratimo u „bazu“. Nakon što smo pripremili opremu za eventualnu kišu, koja je bila sve izvesnija, i što smo obavili brzi „pit-stop“ u OPC restoranu, ponovo smo bili na Nurburgring GP stazi, na Dunlop krivini. Start trke ADAC 24 časa Norschleife-a je bio podjednako uzbudljiv. GP staza ima veoma izražene promene nagiba, koji se uživo daleko bolje vide nego kada gledamo neki TV snimak. Spust ka Dunlop krivini i uspon ka Michael Schumacher S krivinama je daleko, daleko, ozbiljniji nego što bi ikada pomislili gledajući trku preko TV ekrana. Komentator je označio početak trke, a najava uskoro nadolazećih automobila prve startne grupe je bio helikopter, da bi samo nekoliko trenutaka kasnije Zackspeed Viper GTS-R neverovatnom brzinom proleteo u žestokom duelu sa Hankook-H&R Porsche posadom.

Start 24h trke i maestralan zvuk Viper GTS-R

Na našoj tribini je bilo i sedište OPC ljubitelja, u čijem smo kampu mi i odsedali, koji su željno čekali start druge grupe vozila. Trka se zbog velikog broja posada, startuje u nekoliko faza – po 50 automobila kreću u određenim vremenskim intervalima, kako bi se sprečilo mešanje automobila sa dramatično različitim performansama (najslabiji automobil na stazi je bio Fiat 500 sa oko 100KS, dok su najsnažniji imali preko 500KS). U drugoj grupi su bili vozači OPC Race Camp-a, koje su naši domaćini veoma bučno pozdravili. To je još jedan od aspekata ove trke, koji su veoma zanimljivi. Večina posmatrača ima svoj omiljeni tim i svi oni veoma žustro navijaju za svoje miljenike.

U popodnevnim časovima, konačno, odlazimo na stari deo staze – čuveni Norsdschleife. Konačno! Autobus nas vozi kroz okolna mestašca, probijajući se kroz ogromne količine automobila na drumu i gledalaca, koji se, baš kao i mi, pomeraju sa jednog na drugi seo staze. Iako je sama staza dugačka oko 25km, lokalni putevi ne idu uz samu stazu, tako da je put autobusom kroz veliku gužvu do krivina Pflantzgarten I i II bio izrazito dugačak. I konačno stižemo na Pflantzgarten-e. Segment staze, poznat po neravninama, je nakon brojnog gledanja video snimaka viđen po prvi put uživo. I to je jako teško opisati rečima. Porschei jednostavno PROPADNU na prvom segmentu ove deonice. Bukvalno.

Ogromna žičana ograda ne dozvoljava da imate nesmetan pogled na stazu, što lokalne gledaoce nije sprečilo da sagrade brojne skele uz ogradu i da sa visine od 4-5m na miru gledaju automobile bez ograde ispred njih. Svi gledaoci su naoružani rancima u kojima se nalazi, mahom, pivo i poneki paket rošitlja, kao i rasklopivim stolicama i povećim kišobranima. Slična situacija je i na samim skelama, koje neretko imaju i po nekoliko spratova, tako da imate prizemlje, mezanin, prvi i drugi sprat! I svi oni imaju svoje stolice, hranu, piće, frižidere i ostale rekvizite.

Tokom noći stari deo staze se pretvara u pravu feštu, pale se velike logorske vatre, ispiajuju se alkoholna pića u ogromnim količinama, prave se roštilji i…gleda se trka. Možda će na prvi pogled izgledati da je većina prisutnih tu samo zbog piva i roštilja, međutim svi gledaoci veoma dobro znaju ko je na kojoj poziciji, šta se dešavalo u toku noći, ko se bori za poziciju i kome se šta pokvarilo.

Prolazak Viper-a tokom noćnih časova na Dunlop krivini GP staze

Prosto neverovatno, ali i istinito. Naravno, ne treba trošiti reči da u pravom saobraćajnom kolapsu vozači i dalje poštuju pravila, tako da „srpske“ tehnike obilaženja kolone kontra trakom, žutim trakom ili preko trave niko ne upražnjava. Delom zato što se Nemci kao nacija, stvarno mogu nazvati dobrim vozačima, a delom zato što nemačka saobraćajna policija zaista i radi svoj posao. Srpsko poimanje „dobrog vozača“ se u nemačkoj može završiti samo nekom većom novčanom kaznom ili, eventualno, deportacijom!

Ponoćno gledanje trke iz Mercedes Arene. Kiša je počela da pada pa otud i zanošenja automobila na kraju ciljnog pravca

Tokom narednog dana, obišli smo drugi deo Nordschleife-a.

Ex-Muhle krivina

Krenuli smo od Ex-Muhle krivine, gde automobili moraju da savladaju neverovatno strm uspon, pa smo, polako, obišli Breidsheid i probijali se kroz gusto žbunje sve do Wehrseifen-a.

Wehrsfein krivina

Kampovi su već tokom jutarnjih časova počeli ubrzano da se prazne, razne priručne skele su već rasklapali njihovi projektanti i izvođači i pakovali ih prikolice pikapova, kamiončića ili traktora. Ništa neobično za Norschleife – ipak se većina gledalaca iz okoline staze pretežno bavi poljoprivrednim poslovima.

Breidsheid krivina

Mi smo, poučeni brojnim iskustvima, bili prilično nervozni da nas ne uhvati gužva nakon završetka trke, imajući u vidu da nas je čekao solidan put prema Minhenu od preko 500km. Srećom, nervozi nije bilo mesta pošto su putevi, koji vode ka nekolicini autoputeva, bili daleko manje opterećeni nego što smo očekivali.

Sve u svemu, fantastičan događaj, tokom kojeg nas je pratilo prilično dobro vreme – što je stvarno velika sreća, znajući kakvi su standardni vremenski uslovi na ovoj trci. O nastavku našeg puta čitaćete uskoro, a o rezultatima trke možete pročitati više u našem izveštaju.

[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“96″ exclusions=“2437,2438,2439,2440,2441,2442,2443,2444,2445,2446,2447,2448,2449,2450,2451,2452,2453,2454,2455,2456,2457,2458,2459,2460,2461,2462,2463,2464,2465,2466,2467,2468,2469,2470,2471″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]