Galleria Ferrari
Galleria Ferrari je muzej u kome se može sagledati kompletna istorija ovog proizvođača sagledana mahom kroz trkačke modele, ali i poneki serijski. Galleria Ferrari je otvorena 1990. godine, a 2004. godine je kompletno renovirana i proširena na 2500 kvm. U muzeju se nalazi i, naravno, prodavnica suvenira kao i kafeterija (da li ovo treba uopšte i naglašavati?).
Muzej je u vlasništvu Ferrarija od 1995. godine i zvanična statistika kaže da godišnje kroz njega prođe oko 180.000 ljudi. Muzej je otvoren svakoga dana od 9 do 18 časova. Cena ulaznice za odrasle osobe je 12 EUR.
U prizemlju su izloženi bolidi Formule 1 iz različitih epoha ovog takmičenja, na prvom spratu se mogu videti sportski prototipovi, dok se na trećem spratu nalaze odabrani serijski automobili. Muzej, kao i svi drugi, ima različite postavke tako da smo mi imali priliku da vidimo izložbu fotografija poznatog fotografa Franco Fontana-e, rodom iz Modene.
Prizemlje
U prizemlju se nalazi izloženo dosta momenata iz ranih dana Ferrari fabrike i perioda kada je Enzo Ferrari tek pokretao posao. Na ovom spratu možete videti kompletan izgleda jednog boksa Formule 1, a na slici pored uređaja za dolivanje goriva se nalaze bolidi iz 2007. i 2001. godine. Tu su i Formula bolidi iz 2000. i 2002. godine. Od starijih bolida tu su modeli iz 1981, 1987, 1989 i 1990. godine. Pored njih se nalaze izloženi motori (agregati) iz raznih F1 bolida, pa je tako moguće videti jedan pored drugog ogromni 12-cilindrični bokser i moderni kompaktni V8 agregat.
{jwplayer}maranello_muzej|640|480|#ffffff|false{/jwplayer}
Kratki snimci atmosfere u muzeju i izloženih vozila na svim spratovima
Posetioce sve vreme obilaska u pozadini prati vriska Ferrari F1 motora, a za one koje zanima taktika F1 timova izložen je i kompletan elektronski sistem za praćenje rezultata, vremena Ferrari tima.
Prvi sprat
Penjanjem uz stepenice odmah nailazite na žuti Ferrari 365 Daytona, a zatim ulazite u sobu u kojoj se nalazi 550 Barchetta i 456, dok se na zidovima ove sobe nalaze slike svih modela koje je Ferrari ikada proizvodio. Iz ove sobe se ulazi u salu za projekcije u kojoj se u unapred određenim terminima prikazuju razni dokumentarni filmovi iz Ferrari istorijata. Na drugoj strani se nalazi ulaz u, za autora ovog teksta, možda i najzanimljiviju prostoriju u muzeju. Ferrari sportski prototipovi.
288 GTO Evoluzione, 375 Plus, 360 GT, 575 GTC, 166 Vignale, 750 Monza, Superamerica, 612 Scaglieti koji je obišao Indiju i serijski 360.
Evo kratkih informacija o pojedinim modelima:
Ferrari 288 GTO Evoluzione
Ferrari je sklopio samo 5 ovakvih automobila! Ferrari je napravio model 288 GTO (Slovo „O“ ozanačava italijansku reč Omologazione, što naravno govori da je automobil konstruisan samo sa cilje dobijanja homologacije za trkački model) sa ciljem da nastupi u reli Grupi B, kako bi se direktno suprotstavili Porscheu, koji je bio korak ispred sa trkačkim modelomo Porsche 959. Usled ukidanja ove klase, Ferrari je sve proizvedene automobile prodao kao serijske (272 komada). Evoluzione model je koristio identičan motor kao i 288 GTO – 2,8 litarski biturbo V8 koji je umesto 400, razvijao celih 650KS! Ovaj model je prvi Ferrari super sportski model i preteča modela F40.
Ferrari 375 Plus
Ferrari je ovaj model predstavio 1953. godine, a proizvodnja je trajala samo godinu dana – do 1954. godine. Tokom ovog perioda proizvedeno je samo 45 komada modela Ferrari 375 America. Ovaj model je koristio V12 motor, koji je dizajnirao Lampedri, radne zapremine 4,5 litara koje su napajala tri dvogrla Weber karburatora što je rezultovalo maksimalnom snagom od 300KS. Ova snaga je bila dovoljna da obezbedi ubrzanje od 0 do 100 kmč za manje od 7 sekundi.
Model 375 Plus je napravljen sa ciljem da nastupi na 24 časa Le Mansa 1954. godine. Pokretao ga je „razbušeni“ V12 radne zapremine 4,9 litara. Vozači ovog automobila su osvojili pobedu u generalnom plasmanu na ovoj trci.
Ferrary Indy
Ferrari 166 Vignale
Trkački model opremljen V12 motorom zapremine 2 litra snage 115KS, koji je trijumfovao na trkama kao što su Mille Miglia i Coppa Intereuropa.
Ferrari 750 Monza
Tokom 50-tih godina proteklog veka, Ferrari je prestao sa ugradnjom malolitražnih V12 motora u svoje najmanje modele i zamenio ih Lampedri dizajniranim četvorocilindričnim motorima. 750 Monza je predstavljen 1954. godine. Ovaj model je bio težak 760kg, a njegov 2,0 litarski četvorocilindrični motor snage 250KS je omogućavao fantastične performanse.
Drugi sprat
Na drugom spratu se nalazio čitav niz veoma egzotičnih serijskih modela kao što su F40, F50, Enzo, 288 GTO, kao i 328 GTB i Testarosa koji su se nalazili u posebnoj prostoriji pod nazivom „La Ferrari e l’Arte“ („Ferrari i umetnost“) posvećenoj Franco Fontani i njegovim fotografijama. Na ovom spratu se nalazi izložen veliki broj motora iz serijskih autombila, ali i iz bolida Formule 1. Posebno su zanimljivi Formula 1 motori iz 1986. i 1987. godine – 1,5 litarski V6 biturbo sa oko 880KS.
Ferrari F40
Naslednik modela 288 GTO, proizvođen u periodu od 1987. do 1992. godine. Ovo je bio, u to vreme, najbrži, najsnažniji i najskuplji serijski automobil. I dan danas, ovaj model ima performanse, koje retko koji automobil može da dostigne. F40 je bio težak 1100kg, a pokretao ga je 2,9 litarski biturbo V8 motor snage 478KS.
Ferrari F50
Supersportski model predstavljen 1995. kao obeležavanje 50-godišnjice postojanja Ferrarija. Ovaj model je doneo novu filozofiju – centralno postavljeni atmosferski 4,7 litarski V12 40V motor konstruisan na bazi 3,5 litarskov V12 korišćen u Formula 1 takmičenju 1992. godine. Proizvedeno je 349 komada. Poslednji automobil je proizveden 1997. godine.
Ferrari 328 GTB
Slovo „B“ označava tip karoserije – Berlinetta, odnosno kupe. Ovaj model je proizvođen u periodu 1985. do 1988. U tom periodu je proizvedeno 4700 komada ovog modela, koji je kasnije zamenjen modelom 348. Pokretao ga je 3,2 litarski atmosferski V8 motor sa 270KS.
Ferrari 512 „Testarossa“
„Testa Rossa“ – „crvena glava“ je proizvođena u periodu od 1984. do 1996. godine. Pokretao ga je centralno smešteni 12-cilindrični bokser zapremine 4,9 litara, koji je razvijao 390KS. Ovaj model je, verovatno, najpoznatiji po tome što su ga koristili detektivi u seriji „Miami Vice“ i generalno se smatra za najpoznatiji automobil iz 80-tih godina proteklog veka.
Pista di Fiorano
Poznata staza na kojoj Ferrari fabrički vozači testiraju trkačke modele, a F1 tim aktuelne i bolide koji se tek razvijaju. Iako se nalazi veoma blizu fabrike (oko 1km), staza nije u Maranellu, već je u drugom mestu – Fiorano Modenese. Staza je privatna i ulaz na nju nije slobodan, ali je zato moguće doći do mesta sa kojih se može videti šta se dešava na stazi.
Na putu do staze nalazi se i Carozzeria Zanasi. U pitanju je radionica za limarske radove na Ferrari automobilima. Enzo Ferrari je davne 1964. dogovorio sa mladim i perspektivnim limarem Umberdo Zanasijem da mu ovaj popravlja automobile. Zanasi je bio poznat kao vrhunski majstor i bio je jedan od retkih čiji je rad bez problema prolazio rigoroznu kontrolu Enza. Nakon što je kompanija Carozzeria Scaglieti prešla u vlasništvo Ferrarija i prestala da radi privatne automobila, Zanasi je dobio još više posla i postao veoma cenjen i tražen majstor. Zanasi i Ferrari imaju partnerski odnos, a ova kompanija sada zapošljava oko 15 vrhunskih majstora.
Pored svega ostalog, šetajući kroz Maranello sasvim je prirodno da naletite i na jedan od ferrarijevih test vozila. Mi smo imali baš takvu sreću, pa sa ponosom možemo da kažemo da je i redakcija „Nacionalne Klase“ autor jedne od tzv. špijunskih fotografija, kakve često viđamo po stranim sajtovima.
Maranello pored velikog broja egzotičnih automobila, velikog broja ostalih automobilskih sadržaja nudi i fantastični osećaj italijanske kulture i ljubavi prema automobilima i automobilizmu.
Nakon posete Maranellu, redakcija se uputila ka zapadnom delu Nemačke na trku 24 časa Nurburgringa, o čemu ćemo pisati u nekom od narednih tekstova.
U pisanju teksta korišćena je Wikipedia, internet enciklopedija. Još fotografija sa ovog putovanja se nalazi u našoj galeriji .