ETCC ide dalje i planira da dobije status Svetskog šampionata i pretvaranje u WTCC (World Touring Car racing Championship), a da bi to ostvarili neophodno je da ima trke na tri različita kontinenta, što će drastično povećati troškove za timove (transporta). Promoter ovog takmičenja Marcello Lotti trenutno pregovara za trke van Evrope, pre svega u Brazilu, Kini, Dubaiju i Južnoj Africi. Kako saznajemo postojaće Svetski Kup (World Cup) za automobile iz ETCC sledeće godine, ali kako će ovaj kup uticati na dobijanje svetskog statusa za ETCC 2005. godine još uvek nije poznato.

PRAVILA TAKMIČENJA

U okviru ETCC šampionata postoje dve klase i to su: Super 2000 i Dizel 2000. Trenutno su daleko popularniji vozači i automobili pa ćemo njima i posvetiti više pažnje u daljem tekstu. K.S.O., odnosno Kigema Sports Organisation Ltd, je promoter ETCC takmičenja u ime FIA-e i kao takav on u okviru ETCC organizuje još dva takmičenja: “Mišelin trofej za privatnike” i “Mišelin trofej za timove”.

1. “Mišelin trofej za privatnike”

Novac – FIA ima obezbeđen fond od 300000€ koji se dodeljuje na sledeći način: Na svakoj trci se dodeljuje 30000€ za prvih 5 vozača iz privatnih timova poređanih po ukupnom broju bodova osvojenih na obe trke. Prvo mesto 10000€, drugo 8000€, treće 6000€, četvrto 4000€ i peto 2000€. Novac se dodeljuje samo privatnim vozačima koji su se prijavili pre početka sezone (28. Februar 2004.).

Trofeji – Trofeji će biti dodeljeni trojici prvoplasiranoj vozača u generalnom plasmanu, a poseban trofej će biti dodeljen na svakoj trci najboljem privatnom vozaču. (Za ovaj trofej se mogu takmičiti svi privatni vozači).

Poeni – Poeni se dobijaju za svaku trku po istom principu kao za generalni plasman.

2. “Mišelin trofej za timove”

Mišelin trofej se dodeljuje za prva tri tima u generalnom plasmanu na kraju šampionata.
Pravila za klasu Super 2000

Dozvoljena vozila: vozila sa četvoro vrata minimalne dužine 4,2 metra, koja pripadaju modelu koji se proizvodi u količini od 2.500 jedinica godišnje; standardni model mora biti homologiran u Grupi N (zato je minimalna proizvodnja od 2.500 jedinica godišnje).

Karoserija: identična originalnoj; prednja krila mogu se zameniti plastičnim materijalima. Širina karoserije kod branika može se podećati za 3%.

Klirens vozila: 80 mm minimum.

Aerodinamika: prednji splitter (materijal i oblik je slobodan; nalazi se ispred prednjih tičkova, na visini od 80 do 230 mm od zemlje); predefinisano i podesivo zadnje krilo.

Motor: iz modela koji se proizvodi u minimalnoj količini od 2.500 jednica godišnje mora da zadrži originalnu poziciju; maximum je 6 cilindara i 2000 cc (kapacitet originalnog motora može da bude između 1700 i 2200 cc); razbušivanje i/ili dodatno hilznovanje je dozvoljeno; hod ventila je ograničen na 13 mm; stepen kompresije na 12:1; brzina motora je ograničena na 8500 rpm.

Transmisija: pogon na dva točka; menjač je slobodan (ali homologisan) sa kućištem od aluminijumske legure sa sekvencijalnom ili klasičnom H kontrolom; 6 brzina je maximum; kvačilo: trostruki disk maksimum, karbonska vlakna su dozvoljena; homologisan mehanički ograničen deljivi diferencijal.

Ogibljenje: šema i broj kinematičkih tačaka identičan originalu; pozicija uporišnih tačaka može se modifikovati unutar radijusa od 20 mm; oblik i materijali delova ogibljenja su slobodni.

Kočnice: slobodan izbor gvozdenih diskova, maksimalni prečnik 355 mm (mapred) i 300 mm (nazad); homologisane čeljusti: maksimum 4 klipa (napred) i 2 klipa (nazad); ABS nije dozvoljen kao ni jedno drugo elektronsko pomagalo tipa ASR, VDC, MSR i sl.

Točkovi: 9 x 17” ; centralni šraf.
Težina (sa vozačem): pogon na prednje točkove 1140 kg, pogon na zadnje točkove 1170 kg.
Cena: maksimum 150.000 US dolara (bez taksi) za vozila spremna za trku.

Trka: Na svakoj stazi voze se po dve trke istog dana, ukupna dužina po trci je 50 km. Startni redosled u prvoj trci se određuje na osnovu najboljih vremena ostavrenih za vreme kvalifikacionog treninga. U trci učestvuju samo vozila koja su ostvarila vreme u okviru 107% od najboljeg vremena.
Startni redosled u drugoj trci je određen rezultatima u prvoj trci. Prvih osam vozila startuje u obrnutom redosledu, a ostala vozila (sa pozicije 9, 10 itd.) startuju sa svojih pozicija koja su ostvarila u prvoj trci.

Poeni za titulu ETCC-u se osvajaju na osnovu rezultata ostvarenih na trci za osvojeno mesto

Hendikep težina: se dodaje za

a) vozače koji ostvare prva tri mesta po broju poena nakon dve trke i dodeljuje se po sledecoj skali.
I mesto – 30 kg
II mesto – 20 kg
III mesto – 10 kg

b) vozače koji su na prva tri mesta u generalnom plasmanu u ETCC šampionatu i dodeljuje se po sledećoj skali.
I mesto – 30 kg
II mesto – 20 kg
III mesto – 10 kg
Hendikep težine su kumulativne, ali ne mogu preći težinu veću od 40kg. Na kraju svakog takmičarskog dana se brišu stare hendikep težine i primenjuju se nove.

ETCC – 2004. godine