Iza ovog naslova se u praksi krije poludnevno upoznavanje sa proizvodnim programom kompanije Porše koje je Porsche Centar Beograd organizovao u saradnji sa matičnom kompanijom Porsche AG. Da li imamo nešto da kažemo, odmah u uvodnom pasusu? Da. Saznali smo koliko „konja“ je zapravo previše. Bar za autora teksta.

Do sada smo imali prilike da u manje-više sličnom programu isprobamo razne modele i marke automobila, kako od onih prihvatljivih pa sve do nemačkih „premijum“ marki koje cenom idu daleko od onoga što čak i dobro stojeći srpski građanin može da priušti. Paralelno sa cenom, konjske snage se takođe kreću od sasvim uobičajenih pa sve do vrlo ozbiljnih ergela spakovanih ispod haube.

U tom smislu, na ovo dešavanje nismo došli nepripremljeni jer smo na Navaku u dosta navrata vozili automobile sa po 400, 500 pa i više konjskih snaga, a da su te vožnje na mahove bile u vrlo ozbiljnom tempu. Sa druge strane, autoru teksta se Porše automobili već dugi niz godina uspešno „provlače kroz prste“, tako da osim pukog sedenja u nekim modelima, nekog ozbiljnijeg iskustva u prestižnoj sportskoj marki zapravo nije bilo. Bar ne, kada govorimo o sportskom programu ove kompanije. Vožnja u SUV vozilima, pa čak bila ona i iz Porše programa, zaista nije visoko na našoj listi želja.

Nekako, kada god je neki neobavezni razgovor o kolima, prvo pitanje koje u većini slučajeva ispucavaju sagovornici koji su ovlaš u automobilskoj materiji je: „da li si vozio Ferari?“, da bi nakon toga neki od njih pitali „a Porše?“

Za širu publiku sportske varijante serijskih automobila nose jako malo, ako uopšte, prestiža. Nikada vas niko neće pitati: „da li si vozio GTI Edition 30“ ili „Clio RS Trophy“ ili „Focus RS“. Naprosto takva pitanja stižu samo od ljudi koji su već prilično u materiji i verovatno su vozili, ako ne i posedovali neki sličan model. Pominjanje AMG, BMW M ili AUDI RS modela može biti zanimljivo široj publici, ali ništa nije toliko interesantno nego pomen neke od prestižnih marki koje imaju dugu trkačku istoriju.

Plan i program dešavanja na Navaku je manje-više uobičajen. Vozači su podeljeni u četiri grupe koje su se smenjivale na četiri različita punkta: off-road, on-road, slalom poligon i trkačka staza. Pogađate već šta je bilo u centru pažnje ove redakcije…

Već na ulazu u centar Navak, susrećemo se sa uredno poslaganim Porsche automobilima koji su većinom sa nemačkim tablicama, što znači da su to automobili koji su u vlasništvu Porsche AG, te da ti automobili trpe vozače širom Centralne Evrope, za koju je ovaj  deo Porsche Experience tima zadužen. Mašine najbliže ulazu su sve bile u top Turbo S varijantama, što je uvek lepo za iskustiti. Sticajem okolnosti, autor je bio u grupi koja je prvo išla na „on-road“ poligon što je značilo vožnju javnim putevima u okolini Subotišta. Za razliku od redovnih dešavanja, vožnja je trajala dosta duže i sam radijus vožnje je bio dosta veći nego što je bilo uobičajeno. Imajući u vidu da su tri automobila koja su bila na raspolaganju u ovoj grupi imala kao najslabiju kariku 911 Carrera 4S model sa 450KS, a da su nemački instruktori bili prilično liberalni kada je u pitanju doziranje gasa – rezultat je bio sjajan.

Prvo uskačemo u 911. Zlatne felne prečnika 21“ na kojima su P Zero pneumatici profila 30 nekako još više ističu koliko besmisleno brz ovaj auto može da bude, a da ga nismo ni pokrenutli. S obzirom da je početak septembra bio jako topao, oko 25C u 9.30 ujutru su bili prosto idealni za spušten krov. Malo tumaranja po šumi prekidača kojima je prekriven centralni deo konzole i nalazimo taster koji nam je potreban. Krov se brzo spušta, menjač je u D i krećemo. Instruktor vozi Cayman GTS koji sa 350KS uopšte nije spor, tako da vožnja po seoskim putevima okruženim skoro zrelim stabljikama kukuruza samo još više dodaje na utisku brzine. Tek povremeno gledamo u brzinomer, ali je možda daleko impresivnije da automobil vrlo lepo „pegla“ talsasast i propisno prošaran zakrpama put. Menjamo mestimično iz Sport u Sport Plus samo zato što ECU u Sport Plus nemilosrdno „naliva“ gorivo direktno u izduv što autora odmah pretvara u Tomi Makinena. PDK je brutalno brz i poslušan, ni nalik menjačima sa duplim kvačilom koje susrećemo u prizemnim modelima koje imamo priliku da testiramo. Volan kao da prenosi svaku trunku informacija, a njegova težina u Sport Plus režimu je baaaaš kako treba. Stižemo na odmorište, zamena. Kako je naša grupa bila nešto manja, umesto na suvozačko mesto u narednom automobilu ponovo sedamo na mesto vozača.

Kad kažemo „sedamo“ to zapravo treba da glasi „penjemo se“ jer je u pitanju Cayenne Coupe. Ako je u 911 bilo mnogo tastera, sada je ovo pravi kontrolni centar. Osećaj da sedimo na „drugom spratu“ je intezivan, ali nakon par stotina metara Turbo S (čitaj twin turbo V8) je vrlo brzo zamenio ovu senzaciju onom koja se može nazvati delom iznenađenje, delom strah. Tipično za teška vozila, postoji taj inicijalni momenat oklevanja koji bude zamenjen stravičnim potiskom sedišta tokom lansiranja. U narednim kilometrima autor je pedalu gasa koristio isključivo kao prekidač – ili letimo ili kočimo. Na žalost, ponovo odmorište i finalna zamena vozila.

Sedamo u Panamera ST E-Hybrid Turbo S i konstatujemo da smo ponovo u optimalnom položaju za sedenje kao i u 911. Hmmm. Nije loš ovaj karavan. Krećemo za kolonom, instruktor se oglašava da je ispred nas ravno parče puta bez saobraćaja i da je ovo dobra prilika da „protegnemo noge“. Cayman i 911 su ispred nas vrlo kratko nakon ove radio poruke, da bi se oba automobila, kao jedan, prosto teleportovali (ili telepromptovali?) i pretvorili u sitne tačke. Reakcija autora je bila sporija zbog pokušaja da slika konzolu pre nego smo krenuli, ali se ispostavilo da potapanje gasa na Panameri nije nešto što treba raditi olako. Opet, nije bilo vremena za gledanje u brzinomer, ali automobil koji za 3s stiže do 100, sigurno nije išao sporo nakon dužeg pritiska na pedalu gasa. Kabrio 911 ispred nas se sada naglo povećao, pa smo iz režima potrošnje električne energije prešli u 100% rekuperaciju što je bilo ispraćeno čudnim osećajem na pedali gasa što je verovatno faza u kojoj sistem pokušava da koči elektromotorom kako bi što više kinetičke energije ponovo vratio u litijum jonske baterije. Vožnja se ubrzo zatim završila, jedino bi bilo zanimljivo videti puls vozača u određenim momentima vožnje, prilično smo sigurni da je u momentima dosezao 200.

Do slalom vožnje smo stigli vozeći novi Macan S koji je, uprkos kratkoj vožnji, pokazao da je u pitanju vrlo kompaktan i da spolja izgleda daleko veće nego što zapravo jeste. Na slalomu su svi članovi grupe vozili 718 Cayman GTS. Autor je imao vreme u sredini grupe, ali je bio jedini vozač koji je ceo poligon odvezao bez obaranja čunjeva ili neke druge greške, tako je tu zabeležena jedna vredna pobeda, bar kada je u pitanju samokontrola jer je zaista bilo teško odvesti brzo, ali ne prebrzo.

Trkačka staza je poseban ugođaj jer smo imali priliku da vozimo kompletan krug na Navaku, osim što je na dugom pravcu pre šikane bio sektor za usporenje i konsolidaciju grupe. Ostatak se vozio baš kao što se vozi na „trek deju“. Idemo!

Vožnja u prve dve mašine, iz palete 718 modela je bila prilično zanimljivo iskustvo i odličan šlagvort za glavnu poslasticu dana – 911 Carrera 4 GTS. Vođa kolone na stazi je bio Andrej Kulundžić koji je, iznenađujuće, bio prilično korektan dozvoljavajući vozačima ili da malo popuste tempo kolone ili da budu za nijansu brži od onoga što se očekuje u ovakvim sitiuacijama. Za one koji nisu imali ovakva iskustva, instruktori obično prilagođavaju tempo najsporijem vozilu kolone što ume da bude prilično demorališuće, posebno ukoliko se u grupi nalaze šaroliki vozački kapaciteti. Instruktori su, takođe, vrlo rigorozni i često se dešava da neposlušnost nekog od vozača rezultuje vrlo sporom vožnjom uz prekorevanje putem radija.

Već nakon prvih krugova bilo je jasno da Kulundžić nema takvih ideja, već da će tempo biti prilično jak i da je samo pitanje da li imate sreće te je ispred vas vozač koji može da drži tempo sa Kulundžićevim 911 ili ne.

Srećom po autora teksta, vozačko sedište smo delili sa Jovanom Lazarevićem koji je ove sezone deo italijanskog Porše Karera kup takmičenja što je garantovalo zabavnu vožnju čak i kada smo bili na suvozačkom sedištu, ali i korisne savete u vožnji. Prelazak u 450KS koji se odazivaju na “911” su doneli potpuno novo sagledavanje stvari iako smo vozili u Sport režimu (dakle, ne u najagresivnijem Sport Plus) i novu percepciju brzine iako čista konjaža nije bila ni blizu raznih automobila koje smo do sada vozili na Navaku. Jovanović je nakon toga seo za volan, nakon čega je usledila ozbiljna trkačka demonstracija moći gde su Kulundžić i Jovanović propisno odmeravali snage u maniru u kome mentor i učenik to rade. Vožnja na samom limitu je usledila nakon pola kruga kada je Jovanovićevo oštro uho primetilo da 911 ispred nas naprasno počinje glasnije da “puca” što je uz komentar “e pa neće to moći tako” ispratio prebacivanjem režima u Sport Plus. Narednih 1,5 krugova skoro pa otvorenog trkanja dva Poršea 911 su bili toliko zanimljivi da nismo ni primetili da kamera nije snimala, a da je snimak iz ruke prilično neupotrebljiv jer su G sile bile takve da smo zažalili što pojasevi nisu u 5 tačaka.Nakon toga je usledila vožnja Cayenne modelima po off-roat terenu u okviru staze Navak gde je usledila demonstracija SUV mogućnosti ovih vozila, ali nakon adrenalina koji nas je dobro prodrmao na stazi, vožnja terenskim poligonom zaista nije uspevala da nam se učini iole zabavnom iak su SUV vozila sa lakćom savladavala redovne terenske prepreke poznatog poligona.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here