Još jedna poseta fabrici. Ovog puta posetili smo proizvodni pogon kompanije Dacia u Ruminiji. Fabrika u gradu Pitešti je mesto gde se proizvodi preko 300.000 Dacia godišnje, a solidan broj od tih automobila godišnje završava u rukama srpskih vozača.
Prvog dana smo, nakon turističkog obilaska Bukurešta, imali kratku prezentaciju na kojoj je Generalni Direktor Renault Rumunija, Jerome Olive, predstavio rumunsko tržište i Dacia proizvodne pogone. Renault, tj. Dacia, na rumunskom tržištu pored velike fabrike locirane u neposrednoj blizini grada Pitešti (120km udaljen od Bukurešta) ima i dva centra – TITU i RDCE.
TITU
Tehnički Centar „TITU“ je otvoren 2010. godine i nalazi se tačno na pola puta između Renault centrale u Rumuniji (Bukurešt) i fabrike (Pitešti). U ovom test centru se vrše testovi kompletnih vozila, ali i komponenti pogona iz kompletne Renault Grupe.
Na površini od 330 ha se nalaze razni test poligoni na kojima se vrše raznovrsna testiranja. U okviru centra se nalaze test komore u kojima se mogu vršiti neka od 100 različitih testova, a koje mogu simulirati ekstremne vremenske uslove kako bi se utvrdila otpornost na toplotu, sunčeve zrake, hladnoću, kišu i druge faktore.
U okviru centra se nalazi i test poligon dugačak 32km, koji sadrži 10 različitih testnih „ruta“, koje omogućavaju inženjerima da testiraju ponašanje vozila u različitim uslovima.
Renault Design Central Europe (RDCE)
2008. godine otvoren je centar za dizajn sa sedištem u Bukureštu. Cilj ovog centra je razvoj novih vozila imajući u vidu zahteve i specifičnosti svih značajnih tržišta na kojima se proizvodi Renault grupacije prodaju.
Centar za dizajn je prilikom osnivanja imao 10 zaposlenih, 2009. je broj zaposlenih bio 30, da bi u današnje vreme u centru bilo zapošljeno 40 ljudi. Zanimljivo je da samo 20% zaposlenih u centru ima rumunsko državljanstvo, odnosno čak 80% su stranci.
RDCE tesno sarađuje sa TITU centrom, kao i sa drugim centrima širom sveta (naravno, koji se nalaze u sklopu Renault Nissan Grupe) kako bi se dizajnirali i projektovali što kvalitetniji proizvodi. Dodatno, centar je zadužen za razvoj post-prodajnih proizvoda i da unapređuje kvalitet proizvoda sarađujući sa inženjerima iz razvojnih centara.
Dacia u Rumuniji i na ostalim tržištima
Nakon dolaska u Bukurešt, prvo dešavanje u našem programu je bilo izglaganje Generalnog Direktora Renault Rumunija – Jerome Olive-a.
Kratka prezentacija Dacia proizvodne infrastrukture, proizvodnih potencijala, prodajnih rezultata na matičnom, rumunskom, i ostalim tržištima nam je održana delom na engleskom, a delom na francuskom jeziku (Gospodin Olive je odlučio da osveži poznavanje francuskog jezika kod novinara).
Gospodin Olive je na kratkoj prezentaciji predstavio proizvodne potencijale fabrike Dacia, kao i tržišnu poziciju Renault-Nissan Alijanse na ovom tržištu. Ključna informacija je: Renault-Nissan-Dacia ima tržišno učešće od 40,7%! Treba znati da je i pored dramatičnog pada prodaje na ovom tržištu, ukupni obim prodaje preko 100.000 vozila.
Renault u Rumuniji zapošljava 8500 ljudi, a proizvodi 350.000 vozila, 350.000 pogonskih agregata i 600.000 menjačkih sklopova. Rumunija, kada je u pitanju Renault Grupa, je zemlja u kojoj se nalazi najveća fabrika (najviše zaposlenih) i u kojoj se nalazi najveći logistički čvor (čak i kada se gleda u okviru Renault-Nissan Alijanse).
Rumunija je, zahvaljujući problemima Renaulta sa isporukom kalupa za prese od strane drugih kompanija, postala centarlna tačka za proizvodnju kalupa u okviru Renault Grupe, a sami proizvodni pogoni su konstruisani i sagrađeni u saradnji sa Nissan-om koji ima sopstvene pogone za proizvodnju kalupa, pa je iskustvo japanske kompanije iskorišćeno na ovom projektu.
U Rumuniji se, takođe, nalazi četvrto po veličini skladište rezervnih delova u okviru Renault Grupe. U skladištu površine 65.000kvm se u svakom trenutku nalazi 70.000 referenci.
Dacia u sklopu svojih proizvodnih napora dosta polaže u razgrantu mrežu kooperanata. Za potrebe Renaulta i Dacie, u rumuniji radi čak 900 kompanija, a promet koji se ostvaruje sa kooperantima iznosti 1,2 milijarde EUR godišnje. Kooperanti zapošljavaju 130.000 ljudi, tako da je jasno kakav uticaj Renault Grupa ima na rumunsku privredu i bruto nacionalni dohodak.
Na teritoriji Rumunije se nalazi 95 prodajnih tačaka za Dacia proizvodni program, 58 za Renault i 24 za Nissan. Prodajni saloni zapošljavaju još 5.200 ljudi.
Brojke
Dacia je prošle (2010) godine prodala 342.290 vozila od čega je na domaćem, rumunskom, tržištu prodato 36.719. Ukupna prodaja Renault-Nissan Alijanse na rumunskom tržištu iznosi 47.302 vozila tj. tržišno učešće je ogromnih 40,7%!
Renault Group Romania godišnje ima 3,3 milijarde EUR prometa, a učestvuje u rumunskom BDP sa 2,7%.
Najznačajnija izvozna tržišta za kompaniju Dacia su: Francuska (280.986), Nemačka (176.565), Alžir (68.586), Turska (63.633), Italija (58.291), Španija (53.624), Belgija (21.826), Srbija (21.769), Holandija (16.930) i Poljska (16.893). Prodajni rezultati su kumulativni u periodu septembar 2004. – januar 2011.
Od 2000. godine procenat učešća prodaje na rumunskom tržištu u odnosu na globalne prodajne rezultate Dacia je u konstantnom padu. 2000. godine je domaća prodaja iznosila 95%, da bi 2003. iznosila 87%, 2006. taj procenat iznosio 57%. Prošle godine je učešće prodaje na rumunskom tržištu iznosilo 18%.
Investicije i ekologija
Renault je u Dacia pogone, logistiku, obrazovanje i infrastrukturu uložio u proteklih 10 godina 1,63 milijarde EUR! Renault je pored ulagana sredstava u unapređenje proizvodnih i drugih pogona, zbog svoje politike poštovanja prirodne okoline redovno ulagao sredstva kako bi Dacia postrojenja u Rumuniji što manje narušavala okolne ekosisteme. Novim programom, usvojenim 2009, je uloženo 21,7 miliona EUR tokom 2010. godine:
1. Dodatno prečišćavanje štetnih voda – 6,32 miliona EUR,
2. Zaštita tla – 1,97 miliona EUR,
3. Prerada otpada – 2,73 miliona EUR,
4. Prečišćavanje štetnih isparenja – 6 miliona EUR,
5. Zaštita prirodnih resursa – 4,7 miliona EUR.
Dacia ECO2 program veoma štedljivih i ekoloških vozila je sve aktivniji. ECO2 vozila, da podsetimo, moraju biti proizvedena u proizvodnim pogonima koji imaju ISO 14001 sertifikat, imaju manje od 120g CO2 emisija po pređenom kilometru i sadrže bar 7% reciklirane plastike, a sama se vozila mogu 95% reciklirati.
Dacia
Dacia je osnovana tokom 60-tih godina proteklog veka, a rumunska kompanija postaje deo Renault Grupe 1999. godine. Dacia u okviru grupacije ima zadatak da proizvodi prostrana, robusna, kvalitetna vozila koja su dostupna svima tj. cenovno su veoma pristupačna. Dacia je od samog osnivanja imala jake veze sa Renaultom, po čijoj je licenci i proizvođen prvi automobil Dacia 1100, odnosno Renault 8.
Renault je 1999. godine kupio 51% vlasničkog udela, da bi dve godine kasnije vlasnički udeo povećan na 92,7%. 2003. godine vlasnički udeo je povećan na 99,4%.
Što se tiče proizvodnog programa, prvi model (2000. godina) koji je prikazan javnosti nakon ulaska u Renault grupaciju je bio model SuperNova koji je koristio Renault motor. 2003. godine je predstavljen novi model – Solenza.
SuperNova i Solenza su bili „test“ modeli, uslovno rečeno. Renault je sa ovim modelima uspostavio proizvodni proces i uspostavio odnose sa podizvođačima, kako bi utabao put za nove modele od kojih se očekivalo mnogo više.
Novi modeli su veoma brzo usledili tako da je Renault u periodu 2004-2010 predstavljao nove modele skoro svake godine.
Logan je predstavljen 2004. godine u Tehnocentru, u Francuskoj. Prostrani porodični automobil sa veoma pristupačnom cenom je veoma brzo postao pravi prodajni hit. Prvo u zemljama Istočne Evrope (septembar 2004.), a nakon predstavljanja na svim evropskim tržištima juna 2005, Logan postaje sve češći izbor kupaca. Logan se prodaje na evropskim tržištima, ali i na afričkim tržištima. Logan je postao još popularniji kada je septembra 2005. predstavljen Logan sa dizel agregatom (1.5 dCi).
Danas se Logan može naći na drumovima 80 zemalja u kojima se ovaj model prodaje. Do kraja 2009.godine, Renault je prodao više od milion jedinica modela Logan – bilo pod okriljem marke Dacia, bilo pod oznakom Renault.
Koristeći veliku popularnost modela Logan, Renault ekspresno širi Logan portfolio predstavljajući još tri nova Logan modela u periodu 2006. – 2008: Logan MCV (oktobar 2006), Logan Van (februar 2007) i Logan pikap (februar 2008). MCV se pokazao kao pravi prodjni hit zahvaljujući činjenici da je sposoban da preveze do 7 odraslih osoba ili da preveze 5 osoba i veliku količinu prtljaga. Do danas je prodato preko 220.000 Logana MCV.
Dacia je svojoj ponudi dodala još tri nova modela u proteklih nekoliko godina: Sandero (jun 2008), Sandero Stepway (jul 2009) i Duster (mart 2010).
Dacia je 2008. predstavila svoj Eco2 program vozila sa veoma ekonomičnim i štedljivim pogonom. Ovim programom je demonstrirana mogućnost da i veoma pristupačna vozila mogu biti izuzetno štedljiva, kao i da imaju veoma male štetne emisije. Svi modeli iz Eco2 ponude emituju manje od 140g/km CO2 bez obzira da li koriste benzinske, dizel, LPG ili E85 agregate.
Što se tiče investicija u rumunsku kompaniju, Renault je tokom prvih pet godina (1999-2004) uložio 489 miliona EUR kako bi se proizvodni pogoni modernizovali, unapredio program obrazovanja radnika, unapređenja radnih uslova, renovirale zgrade, unapredila inofrmaciona struktura i dodale proizvodne linije za motore i menjače.
Dacia Pitesti
Proizvodni pogon Pitesti se nalazi u neposrednoj blizini istoimenog grada, udaljenog 120km severo-zapadno od Bukurešta. Fabrika se nalazi na platou u čijem podnožju protiče reka Doamnei. U neposrednoj blizin se nalaze i manji gradovi – Mioveni i Colibasi. Ukupna površina fabričkog kruga je 141ha, dok zgrade pokrivaju površinu od 58ha.
Proizvodni pogon Pitesti (kao i njegovi rezultati) je ušao u finansijske rezultate kompanije Renault 2002, a u narednom periodu je dosta sredstava uloženo ne samo u povećanje proizvodnih kapaciteta, već i u ekološki aspekt pogona. 2005. godine su počele izmene u proizvodnom procesu kako bi se smanjio štetni uticaj fabrike na okolinu. Od 2007. godine su uvedene vodeno bazirane boje za karoseriju i branike što je smanjilo emitovanje štetnih materija u atmosferu.
Zamenjeni su bojleri u energetskim postrojenjima sa posebnim bojlerima sa niskom količinom natrijum oksida čime je smanjena potrošnja zemnog gasa i smanjena CO2 emisija po proizvedenom vozilu za 90%. Modernizacija peći i grejača za livenje aluminijuma je omogućila dalje smanjenje štetnih emisija.
„Iza kulisa“
Drugi dan ekspedicije, je počeo veoma ranim buđenjem – po našem vremenu. Naime, rumunsko lokalno vreme je za jedan sat ispred našeg, tako da smo svi (novinari iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Hrvatske i Slovenije) imali obavezni „hladni start“.
Ogromna gužva u Bukureštu veoma je slična onima sa kojima se bore vozači u našem glavnom gradu, pa je naš izlazak na autoput E81/A1 ka Piteštiju potrajao dobirh 20-tak minuta. Za one koji, poput vašeg autora, mnogo vole da studiraju vozni park kad god su u stranoj zemlji – rumuni voze veoma solidne automobile. Kao to i obično biva, najbolji automobili su rezervisani za glavni grad, pa je tako ispred Intercontinetal Hotela, u kome smo odseli, bilo Bently, Maybach i, naravno, Mercedes vozila u raznim varijantama.
Na ulicama Bukurešta ima poprilično skupih vozila, uglavnom iz SUV programa nemačkih proizvođača. Situacija se prilično promenila kada smo izašli iz glavnog grada, pa su luksuzne automobile veoma brzo zamenili Dacia modeli, kao i druga vozila nešto starijeg datuma proizvodnje. Ono što nas je pratilo sve vreme kroz Rumuniju, bez obzira da li je u pitanju strogi centar Bukurešta ili periferija malog grada Mioveni su bezbrojni kablovi po banderama… EU standard?
Autoput A1 je veoma kvalitetan, ali na naše iznenađenje, nakon isključenja kod grada Pitešti, put do Miovenija je bio u veoma lošem stanju, a razlog je čest kamionski saobraćaj koji je očigledno okosnica transporta novih vozila, umesto šinskog saobraćaja koji je daleko isplativiji od drumskog po jedinici mere.
Nakon što smo stigli u fabriku, podelili smo se u dve grupe: Hrvati i Slovenci u jednu, a ostali u drugu. Nama je kao prva faza obilaska bio Dacia Duster No Limit. Ovaj, specijalno projektovani, automobil je rezultat želje francuskog vozača Jean-Philippe Dayraut-a i rada kompanija Tork, Sodemo i Renault Sport Technologies.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“134″ exclusions=“5422,5428,5429,5430,5431,5432,5433,5434,5435,5436,5437,5438,5439,5440,5441,5442,5443,5444,5445″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
O Dusteru „Pikes Peak“ smo već pisali, prilikom nezvanične, a onda i nakon zvanične najave. Francuski vozač je sa posebno pripremljenim prototipom učestvovao u klasi „Unlimited“ na brdskj trci Pikes Peak 2011 i osvojio treće mesto.
Dacia Duster koristi posebno pripremljeni pogonski agregat pozajmljen iz Nissan GT-R sa 850KS/900Nm na raspolaganju, namenski razvijeni Sodemo sekvencijalni šestostepeni menjač i veoma agresivne aerodinamičke dodatke koji su obezbedili da Duster i pri velikim brzinama ostane „prikovan“ za asfaltnu podlogu 20km dugačke brdske staze.
Duster „No Limit“ uživo izgleda podjednako „svemirski“ kao i na fotografijama koje smo već imali prilike da vidimo. Možda je bolje da pogledate naš video snimak, koji će, nadamo se, dočarati bar delimično, o kakvom se „monstrumu“ radi.
Konačno…proizvodni pogoni
Nakon Duster No Limit automobila, vraćamo se pred objekat gde smo se i podelili na grupe. Zbog malo raspoložive zaštitne opreme (naočare i štitnici za stopala), morali smo da sačekamo da prva grupa završi svoj obilazak. Čekanje se odužilo, a sunce je bilo sve jače i jače…
Napokon, pojavljuju se dame iz marketinga Dacie, koje na svakom koraku pokazuju da nisu baš navikle na zvanične posete, pa se podela opreme odužila što zbog konfuzije, što zbog činjenice da nisu imale dovoljno zaštitne opreme na raspolaganju tako da smo morali malo da se snalazimo kada je u pitanju zaštitna oprema za noge.
No, kada smo sve prepreke u pripremi uspešno prebrodili, konačno smo ušli u fabriku. Buka, veliki broj mašina, mali traktori koji svaki čas prolaze vukući male vagone pune delova, su nas odmah zaglušili, dok smo užurbano prolazili kroz deo fabike u kome se sklapa karoserija sa šasijom i pogonom.
Radnici su sa podjednakom dozom zanimanja gledali u 20-tak novinara koji su što kamerama, što fotoaparatima pokušavali da uhvate što je moguće više kroz svoje objektive. Vaš autor, nakon obilaska BMW pogona u Minhenu, je još i više cenio činjenicu da je moguće fotografisati i snimati, pa smo tu privilegiju u potpunosti i iskoristili.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“134″ exclusions=“5422,5423,5424,5425,5426,5427,5437,5438,5439,5440,5441,5442,5443,5444,5445″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Za razliku od BMW pogona, u Dacia proizvodnom pognonu šasija se svo zavarivanje vrši ručno. Robotizacija, kada je ovako jeftina radna snaga, još uvek nije neophodan korak – uverili smo se iz prve ruke. Zaglušujuća buka vas apsolutno liši mogućnosti da čujete da vam se približava vozilo ili neka teška mašina, pa je realna mogućnost povrede bila sve vreme prisutna, tako da su gospođice iz marketinga bile veoma nervozne kada god bi neko od novinara zaostajao.
Možemo reći i sa razlogom su bile zabrinute zato što je u nekoliko navrata pored autora prošao mali traktorčić koji je vukao prikolice prepune menjača, a koga nije čuo ni video sve dok se nije pojavio na samo par centimetara od njega.
Prolazimo ovu proizvodnu halu prilično brzo, tako da smo samo nakratko mogli da vidimo kako rade neki od delova pogona – zavarivanje šasije za model Duster, postavljanje i zavarivanje vrata za model Sandero.
Izlazimo i predajmo zaštitne naočare, a zadržavamo zaštitu za noge i slušalice. Zbog dalje konfuzije i činjenice da je naš povratni let zakazan za samo četiri sata kasnije, umalo da ne stignemo da obiđemo pogon u kome se vrši finalno sklapanje Dacia vozila. Srećom, zahvaljujući gospođi Dejani Komadini iz Renault Srbija, upućujemo se i u taj pogon, uz opasku gospođica iz Dacie da će obilazak biti veoma kratak. I pored toga, uspeli smo da obilazak koliko-toliko usporimo, kako bi ipak neke detalje prilikom finalizacije automobila uspeli da vidimo (i ovekovečimo, naravno).
I ovog puta, uspešno smo produžili posetu pogonu za finalno sklapanje vozila, tako da smo imali prilike da vidimo pogon u kome su žene u većini, zahvaljujući činjenici da je ženski radnik sposoban da izvede iste, uvežbane, poteze brže i sa manje grešaka nego muški radnik. Ovu činjenicu smo imali prilike i da vidimo uživo. Brzina kojom radnice na proizvodnoj liniji postavljaju manje delove instalacija, komandi i drugih elemenata vozila je zaista impresivna i treba je videti da bi ste poverovali.
Proizvodna linija na kojoj se nalaze sklopljene karoserije se kreće veoma sporo, a na svakih nekoliko metara se nalazi nova „stanica“ na kojoj uvežbani radnici brzo i, kako nam se čini, veoma lako montiraju razne delove vozila – rezervoar goriva, delovi vešanja, delove ogibljenja, sajle i žice, enterijer, upravljačke mehanizme i drugo.
Sve to teče veoma brzo i pored toga što radnici ne izgledaju užurbano, a njihovi pokreti ne odaju nikakvu nervozu. Očigledno su norme postavljene na veoma dostižni nivo, pa tako nema potrebe da radnici moraju da budu 100% skoncentrisani tokom dužeg perioda. Ovaj, po nama, korektan tempo kretanja proizvodne linije takođe obezbeđuje manje povreda na radu, što je svakako i cilj Renault Grupe.
Pored sklapanja vozila, u ovom delu fabrike se gotova vozila podvrgavaju standardnoj bateriji testova: provera upravljača, kočionog sistema, menjača, svetlosnih sistema, provera vodootpornosti enterijera i rada brisača (ove dve poslednje provere se vrše unutar mašine koja veoma liči na tzv. „četke“ za pranje vozila.
Nakon završenih testova, vozači odvoze kola ispred hale gde ona čekaju drugu turu test vozača, koji ta vozila onda voze u sledeći hangar u čijem se okviru nalazi test staza dužine par stotina metara (po slobodnoj proceni), a na kojoj vozila imaju nekoliko vrsta podloge, godišnjih doba i brojne prepreke, kakve se mogu naći u realnom okruženju svih vozila u tokom njihove eksploatacije.
Nameće se prirodno pitanje, bar kada smo mi u pitanju. Da li postoje između BMW i Dacia proizvodnih pogona? Odgovor je da. Ogromne su razlike – kako na polju organizacije, logistike, tehnologije, tako i na polju transporta. Da budemo iskreni, razlika u ceni gotovih proizvoda je podjednako velika, ako ne i veća nego što je tehnološki jaz između ovih pogona.
Ono što smo imali prilike da vidimo tokom zaista kratkog prolaska kroz proizvodne pogone (otprilike efektivno oko 60 minuta u oba pogona) izgleda organizovano, a realizacija se precizno sprovodi. Nakon što smo videli proizvodnju Dacie, možemo da kažemo da Dacia vozila nude odličan odnos plaćeno/dobijeno što u vreme teške ekonomske situacije izbija u prvi plan kod svih kupaca, a ne samo onih koji su u ekonomski slabije razvijenim zemljama.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“134″ exclusions=“5422,5423,5424,5425,5426,5427,5428,5429,5430,5431,5432,5433,5434,5435″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Činjenica da se Srbija nalazi veoma visoko na listi zemalja u kojima se Dacia modeli dobro prodaju, samo svedoči da su domaći kupci dobili odgovarajuću podršku od generalnog uvoznika, ali i da su i sami dobro prepoznali dobro pozicioniran proizvod. Dešavanja kao što je obaranje Ginisovog rekorda samo doprinose popularizaciji ove marke (zvanična potvrda oborenog rekorda je stigla nešto kasnije).
Naravno, moramo javno da se zahvalimo Renault Nissan Srbija kompaniji, koja nam je obezbedila da obiđemo proizvodne pogone sa daleko više uvida u proces nego što smo očekivali.