Da personalizacija i posebne edicije nisu namenjene samo proizvođačima iz premijum segmenta pokazuju proizvođači koji gađaju budžetski osvešćeno tržište. Dačija je pod okriljem Renoa pa se tako i ponaša, a izbacivanje specijalnih edicija nekog modela nije novina kod ovih proizvođača. Tako na testu imamo specijalnu ediciju specijalne edicije Sandero modela. Dacia Sandero Stepway sa Freedom etiketom na sebi nam je stigao na test.
Pre svega Sandero model nam je veoma poznat jer smo imali prilike i na promociji da se upoznamo sa njim, kao i sa kompletno redizajniranom gamom iz Dačijine ponude. Pored promocije kroz test ruke NK vozača su prošli mnogi Sandero modeli i to vrlo često u nekim specifičnim izdanjima (dizel sa visokim paketom opreme, varijanta sa automatskim EasyR menjačem, Tce agregat itd). Sada nam je na testu takvo izdanje da ne verujemo da može biti pakovanje koje je više specijalno od ovog.
Prvo, ovo nije običan Sandero, već Stepway model koji je Dačija uvela kako bi Sandero učinila primamljivijim onim kupcima koji naginju ka opšte popularnom crossover segmentu uz ogradu da u Dačijinom izdanju izmene imaju skromne razmere. Tako imamo poseban, nazovimo budžet friendly crossover, model Sandera, a da sve to bude još više posebno imamo i specijalnu ediciju, tj. specijalni paket opreme pod nazivom Freedom. Naravno pre svega toga u pitanju je redizajnirani model Sandero, tako da imamo tu dosta sitnica koje treba spomenuti kao izmenu o odnosu na prvobitni Sandero druge generacije, a onda izmene koje donosi Stepway model i na kraju šta se sve dobija (ali i gubi) sa odabirom Freedom paketa opreme.
Promene i dodaci na spoljašnosti
Stepway druge generacije je u principu doneo dosta svežine kada je dizajn u pitanju, a to je sve dodatno osveženo posle par godina proizvodnje aktuelnom restilizacijom. Restilizacija je donela malo modernih elemenata na prvobitni dizajn koji je primenjen kod druge generacije.
Naravno, kec u rukavu na koji dizajneri računaju kada je redizajn u pitanju su svetlosne grupe i plastični elementi na karoseriji. Jednom rečju, elementi koji ne zahtevaju previše ulaganja (ovo baš i nije bila jedna rač, ali razumemo se). Najuočljivija promena je uvođenje LED dnevnih svetala što je za svaku pohvalu, jer pojedini renomirani proizvođači čak i nemaju ovu opciju. Posebno naglašavamo da nekako tek sa Stepway „stajlingom“ ove izmene dolaze do punog izražaja. LED dnevna svetla koja su sačinjena od četiri LED diode inkorporirane u prednju svetlosnu grupu deluju veoma lepo na vizuelno mišićavijoj karoseriji kakava se dobija sa Stepway-om.
Ovo je pre svega izraženo zbog par elemenata na koriseriji koji su kod Stepway-a izrađeni od plastike koja je tu da imitira odbojne ploče terenskih vozila. Pre svega tu je donji deo prednjeg branika koji je za Sandero specifičan, a u drugoj generaciji je još masivniji. Tu su i maske oko prednjih svetala za maglu (u standardnoj verziji su izvedni kao imitacija hroma), a poslednja izmena na prednjem delu su detalji na masci hladnjaka koji imaju završnu obradu imitacije hroma.
Gledajući sa bočne strane Sandero Stepway Freedom deluje možda i najdopadljivije, a okrakraterisali smo ga u više navrata tokom testa kao pravi mali Duster. Mišićavi lukovi od plastike oko točkova koji su montirani na simpatične aluminijumske felne sive boje, povećan klirens (sa 132mm kod standardnog modela na 173mm kod Stepway-a), krovni nosači u dve boje…sve ovo ostavlja utisak pravog crossover automobila i odmah postaje jasno da ćete moći sebi da priuštite par minuta dužeg spavanja kada dođe zima jer nećete morati da čistite sneg kako bi se isparkirali, dovoljna će biti metlica za skidanje snega sa stakla.
Spolja gledano, aluminijumske felne su karakteristika Freedom specijlne edicije, sve ostalo navedeno se dobija sa Stepway modelom, nešto u baznom paketu, a nešto u drugom po redu, Prestige, paketu opreme. Ono što je još karakteristika Freedom paketa su dve specijalne boje koje su pripremljene samo za ovaj paket opreme. Boje se u svakom slučaju doplaćuju 400 EUR, a nose naziv Ocre Narandžasta i Island Siva. Test primerak je bio u sivoj varijanti i u principu lepo izgleda, kao malo borbeno vozilo, ali Freedom paket je inicijalno predstavljen u pomenutoj narandžastoj boji pa ukoliko se već odlučujete za ovaj paket definitivno bi trebalo odabrati i ovu opciju jer automobil u toj boji izgleda zaista drugačije i sigurno će izazvati dosta pažnje na ulici.
Zadnja strana automobila takođe donosi izmene na svetlosnoj grupi, a pozadi je to možda još efektnije urađeno nego napred. Sam oblik svetla se nije menjao, što je i za očekivati, nego je unutrašnja konfiguracija promenjena i sada svetlosna grupa deluje dosta skuplje i za ovo dizajneri imaju svaku pohvalu. I na zadnjem delu je prisutan ukrasni element od sive plastike na braniku, kao i hromirani završetak izduvnog sistema, a i gledajući sa zadnje strane se evidentno vidi taj povećani klirens od nešto više od 17cm pa i tu postaje jasna ona opaska za čišćenje snega u zimiskim mesecima, ali nam pada na pamet još jedna…ivičnjaci? koji ivičnjaci?
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“110″ exclusions=“3694,3695,3696,3697,3698,3699″ sortorder=“3688,3689,3690,3691,3692,3693,3694,3695,3696,3697,3698,3699″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
U unutrašnjosti automobila je nekako ostavljen jači pečat kada govorimo o Freedom paketu, ali hajde pre svega da pomenemo promene i unapređenja koja se dobijaju drugom generacijom. Posebno treba pohvaliti inženjere Dačije koji planski, malo po malo, a može se reći i pomalo stidljivo, rade na unapređenju dizjana i funkcionalnosti enterijera.
Sada imamo podizače prozora na standardnoj poziciji, barem kada govorimo o prednjim podizačima. Opcioni zadnji podizači će i dalje biti smešteni na prednjoj konzoli ispod komandi klima uređaja. Interesantno je napomenuti da Freedom paket izbacuje zadnje električne podizače prozora sa spiska opreme i da se oni mogu opciono poručiti uz doplatu od 130 EUR. Pored ove ergonomske promene, još jedna krupna promena iz istog „menija“ je i obruč upravljača koji je vrlo lepo dizajniran i predstavlja pravo osveženje u ponudi Dačije. Kožom obloženi četvorokraki upravljač veoma lepo leži u rukama i vrlo je lepo dizajniran sa hromiranim elementima i stepway natpisom u donjem delu. Na njemu su prisutne i komande za tempomat, dok su komande multimedije smeštene na standardno Reno mesto, iza upravljača sa desne strane.
Freedom paket donosi narandžaste detalje u unutrašnjosti vozila, a ovde se pre svega misli na okvire oko otvora za ventilaciju kao i oko multimedijalnog uređaja. Posebne presvlake sa Stepway natpisom u istoj, narandžastoj boji, su takođe interesantan detalj koji doprinosi da ovaj paket odskače od drugih paketa opreme. Sedišta su urađena od kombinacije sintetičkog materijala i eko kože pa deluju kao veoma laka za održavanje.
Kada smo već u unutrašnjosti automobila da se osvrnemo malo na prostor koji se nudi u Stepway modelu. Pozicija sedenja u Sanderu je karakteristična za Dačija modele, sedi se visoko i ne obećava baš neku preveliku udobnost. Ovo je kod Stepway-a još izraženije jer se generalno sedi na višoj poziciji pa je osećaj kao u nekom van-u ili slično. Ipak posle par kilometara smo zaključili da je pozicija sedanja zapravo vrlo dobra, a mišljenje nismo promenili ni nakon 800km. Do umora nije došlo čak ni kada se u jednom danu prešlo trećina navedene kilometraže, što je veoma pohvalno. Naime sedišta nisu ništa duža nego što je to inače slučaj kod Dačije, ali verovatno je udobnost veća zbog same više pozicije sedenja. Vrlo prijatno iznenađenje i pored činjenice da nema razlike u dizajnu sedišta.
Prostor na zadnjoj klupi je dovoljan da se komotno smeste dve odrasle osobe, prostora za glavu ima dosta, a kada se udobno smestite na zadnju klupi ni prostora za noge ne fali. Ulazak na zadnju klupu je takođe komotan, pa tako tu nemamo zamerki. Prtljažni prostor je, podrazumeva se isti kao i kod klasičnog Sandera, 320l u konfiguraciji sa 5 sedišta, odnosno 1200l kada se obori zadnja klupa koja deljiva u odnosu 1/3 – 2/3. Enterijer je dosta dopadljiviji kada je nova generacija Sandera u pitanju, ali je dodavanjem ukrasnih elemenata Stepway modela, a još dodatno Freedom paketa, to sve dignuto na viši nivo, pa možemo slobodno konstatovati da ova varijanta uošte ne ostavlja utisak kao da smo progutali gorku pililu uštede.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“110″ exclusions=“3688,3689,3690,3691,3692,3693″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_mosaic“ row_height=“180″ margins=“5″ last_row=“justify“ lazy_load_enable=“1″ lazy_load_initial=“35″ lazy_load_batch=“15″ ngg_proofing_display=“0″ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Nekako ne možemo da se otmemo utisku koji imamo kod gotovo svih automobila prilikom preuzimanja, a to je određeni stav koji imamo po sedanju u automobil. Tako je bio slučaj i sa Sanderom, i onda, tokom testa, kako lagano gradimo kilometražu, zaista volimo da promenimo mišljenje jer onda shvatimo koliko su testiranja zasita bitna.
To smo već opisali na primeru udobnosti sedišta, a slična stvar nam se desila i kada je osećaj u vožnji u pitanju. Kada smo „snimili“ automobil u najavi smo pomislili da će, što zbog klirensa, što zbog tipa vešanja i same izrade, biti osetljiviji na nagle promene pravca i da će nam generalno stvarati nelagodu u vožnji. Možemo sa velikom sigurnošću da kažemo da ovo nije slučaj. Automobil vrlo lepo leži na putu i ne prenosi ljuljanje koje može doći od kolotraga ili drugog neravnog puta. Manevrisanje ne predstalja neki problem i generalno vozač vrlo brzo stekne poverenje u ovu Dačiju, a jedina stvar koja nam je malo zasmetala je osetljivost na bočni vetar.
Neravnine na putu vešanje solidno amortizuje, a jedino su poprečne prepreke (ležeći policajce) malo problematični. Naime, prisutan je osećaj da automobil blago odskoči, pa se usled toga javi blaga nelagoda, ali bez prevelikog uticaja na udobnost, tako da je preporučljivo da se nešto nežnije prelazi preko ovakvih prepreka.
U test primerku je bio dCi 90 agregat koji nam je dosta poznat iz Renoovih modela. Ovaj model je praktično jedan od dva dostupna za Stepway model. Drugi motor koji je dostupan je 0,9-litarski Tce benzinac sa isto toliko snage (90ks) koji smo imali prilike da probamo sa EasyR menjačem i klasičnom Sanderu. Generalno treba dobro razmisliti kada dođe do izbora motora jer je osetna razlika u ceni, ali i u ekpsploataciji, posebno gledano kroz registraciju.
Sa druge strane argument za kupovinu dizela može biti potrošnja koja je deklarisana na 3,8l u poređenju sa deklarisanih 5,1l kod Tce agregata. Međutim realna eksploatacija je pokazala da je dCi trošio 5,9 l na 100 pređenih kilometara, dok je Tce tokom NK testa trošio okruglo 6l sa EasyR menjačem, tako da je i ovaj argument upitan! Naravno, dizel nudi veći obrtni moment i niži broj obrtaja pri kome on dolazi do izražaja, tako da sve to treba uzeti u obzir prilikom odabira agregata za Stepway.
Možda najveći utisak je lakoća vožnje gledano sa aspekta ubrzanja i baratanja menjačem. Petostepeni menjač se dosta dobro pokazao i ne ostavlja utisak „rasklimanog“ sklopa, takav osećaj je očigledno prošlost za Dačiju. Tu lakoću vožnje je malo remetio dosta težak servo upravljač koji je pružao neočekivano veliki otpor, a ovo je posebno izraženo u gradskim uslovima vožnje gde treba često manevrisati i menjati pravac. Verovatno su u Dačiji hteli da otežaju servo kako bi Stepway bio upravljiviji na otvrenom putu i potencijalnom silasku sa asfalta, a sve na uštrb lakoće gradske vožnje.
| Telemetrija | |
|---|---|
| Testirani model | Dacia Sandero Stepway Freedom dCi 90 |
| Datum merenja | 9.8.2017 |
| Vremenski uslovi pri testu | 26C Suvo |
| Tip i dimenzije pneumatika | Continental ContiECO 205/55 R16 |
| Ubrzanje | |
| 0-60kmč | 5.10s |
| 0-100kmč | 11.90s |
| 0-150kmč | 38.80s |
| 400m (vreme/izlazna brzina) | 18.30s / 121.80kmč |
| 1000m (vreme/izlazna brzina) | 34.00s / 146.70kmč |
| Međuubrzanje | |
| 60-90kmč (3. brzina) | 4.60s |
| 60-90kmč (4. brzina) | 6.20s |
| 60-90kmč (5. brzina) | 14.10s |
| 80-120kmč (3. brzina) | 9.10s |
| 80-120kmč (4. brzina) | 10.10s |
| 80-120kmč (5. brzina) | 16.10s |
| Kočenje | |
| 60-0kmč (vreme/kočioni put) | 1.90s / 14.60m |
| 100-0kmč (vreme/kočioni put) | 3.20s / 43.20m |
| Napomena: Sva merenja se vrše po tri puta uzastopno, a uzima se samo najbolji rezultat. | |
Imajući u vidu avantursitički duh koji dolazi uz Stepway negde se podrazumeva da će vlasnici ovog automobila povremeno silaziti sa asfalta. Ovde ne govorimo o naprednim offroad mogućnostima, već o silasku sa asfaltiranih površina na ruralne puteve, a sve to bez bojazni da ćemo ostaviti deo karoserije negde iza nas. Upravo to se dobija sa Stepway modelom, a povećani klirens i klasično vešanje (McPherson napred i torzija pozadi) nam omogućavaju da bez problema prelazimo preko neravnina na neasfaltiranim površinama. U ovome smo se i okušali i vrlo smo se prijatno iznenadili tako da ukoliko postoji potreba za ovakvim avanturama Stepway može biti veoma dobar izbor.
Dačija se Sanderom u Stepway izdanju ozbiljno gura u redove crosver automobila, a najveći adut je cena. Konkurencija u ovom segmentu nudi dosta viši nivo kvaliteta, personalizacije i osećaja jedinstvenosti, pa je tako i cena tih automobila dosta viša, te se praktično ni ne mogu porediti sa Stepway modelom. Sa druge strane imamo Stepway koji sa Freedom etiketom može da priušti taj osećaj za dosta manje novca. Ali sve to je mač sa dve oštrice iz prostog razloga što je cena za ovaj model preko 13.000 EUR što predstavlja pozamašnu svotu novca, mnogi će dodati „pogotovu ako je Dačija u pitanju“.
Ipak na sve to treba gledati iz malo drugačijeg ugla, a to je da se sa Stepway Freedom modelom ubacujete u ligu sa skupljim automobilima i dolazite u posed automobila koji ima nešto posebno, ako ništa drugo onda epitet posebne edicije.
| Specifikacije: Dacia Sandero Stepway Freedom dci 90 | |
|---|---|
| Tip motora | Četvorocilindrièni komon-rejl turbo dizel |
| Radna zapremina | 1461ccm |
| Tip menjača | Manuelni petostepeni |
| Maksimalna snaga@obrtaji | 90KS (66 kW) pri 4000 obrtaja |
| Maksimalni moment/obrtaji | 220 Nm pri 1750 obrtaja |
| Fabrički deklarisane performanse | |
| Maksimalna brzina | 167 km/čas |
| Ubrzanje 0-100km/čas | 11.8 s |
| Prosečna potrošnja (grad) | 3.8 l/100km |
| Prosečna potrošnja (autoput) | 3.8 l/100km |
| Prosečna potrošnja (mešovito) | 3.8 l/100km |
| Dimenzije vozila | |
| Težina | 1090 kg |
| Dužina | 4089 mm |
| Širina | 1761 mm |
| Visina | 1615 mm |
| Međuosovinsko rastojanje | 2589 mm |
| Zapremina prtljažnika | 320 l |
| Zapremina prtljažnika (+ zadnja sedišta) | 1200 l |
| Zapremina rezervoara | 50 l |
| Klirens | 173 mm |
| Cene baznog i testiranog modela | |
| Naziv baznog modela | Sandero Ambiance 1.2 |
| Cena baznog modela | 8100 EUR |
| Naziv testiranog modela | Sandero Stepway Freedom dCi 90 |
| Cena testiranog modela | 12800 EUR |
| Godina pojavljivanja modela | 2017 |
Možda se i cena može okarakterisati kao visoka zbog prostog razloga što se ulazni Sandero dobija za 8.100 EUR, dok se za bazni Stepway mora izdvojiti 9.400 EUR. Kako bi uživali u tom osećaju posedovanja posebne edicije, da ne koristimo baš izraz limitirane serije jer ona to nije, za Freedom paket treba izdvojiti 10.600 EUR za verziju sa Tce 90 agregatom. I upravo to bi možda bila neka zlatna sredina jer se za taj novac dobija Freedom paket, dok će mali turbo benzinac izaći na kraj sa prohtevima prosečnog vozača. Kada se na sve to doda solidna razlika u registraciji (oko 5.000RSD na godišnjem nivou u korist benzinca), i slična potrošnja koju smo iskusili tokom testa možda treba staviti Tce 90 agregat kao primaran izbor kada je Stepway Freedom u pitanju.