Od kako je prvi Renault Espace definisao MPV klasu, proizvođači nas prosto zasipaju MPV modelima. Na našem testu je bio Mazdin kandidat – Mazda 5.
Mazda 5 je na tržištu od 2005. godine. Očekivano, nakon tri godine je urađen fejslift sa nizom funkcionalnih i kozmetičkih izmena. Uz sitne razlike u ponudi, Mazda 5 se može kupiti na većini svetskih auto tržišta. U USA, Mazda 5 se nudi kao povoljan štedljiv mini-VAN sa 2.4l bezincem pogodan za gradsku vožnju. Na drugim tržištima, uključujući evropsko, Mazda 5 je prostran, praktičan i udoban porodični MPV.
Bez obzira na razlike na tržištima koje određuju namenu ovog automobila, nesporno je da spolja Mazda 5 podseća na konkurenciju kako dimenzijama tako i izgledom. Dužina vozila je 4505mm, širina 1755mm, a visina 1615mm tj. 1665mm sa krovnim nosačem. Dakle, razlike u dimenzijama u odnosu na Toyota Verso, Opel Zafira i druge su zanemarljive. I vizuelno, liči na konkurenciju, uz nešto klinastiji oblik. O nekoj posebnoj lepoti se kod MPV vozila teško može govoriti, jer su dizajneri ograničeni onim što je primarno kod ove klase, a to je prostranost i praktičnost.
Mazda 5 postoji u verziji sa 5 ili 7 sedišta. Primerak na testu ima ta dodatna dva sedišta, koja prostor dele sa gepekom. Iako je auto registrovan za prevoz 7 osoba, same dimenzije vozila govore da će se 7 odraslih osoba teško udobno voziti. Već na zadnjoj klupi, mesto u sredini je namenjeno za prevoz putnika samo u izuzetnim situacijama.
Kod MPV-ova uglavnom viđamo dva koncepta zadnje klupe. Jedan je da postoje tri odvojena sedišta koja su nešto uža nego ona napred. Drugi je onaj koji možemo videti i u Mazdi 5 – dva udobna široka sedišta i centralno, nećemo reći sedište, već mesto na kome je moguće sedeti. Zato, često za Mazdu 5 kažu da praktično ima 4+2 sedišta. Istina, ova četiri su više nego udobna i mnogi će pozdraviti ovo rešenje, jer i putnici pozadi imaju pun komfor širih sedišta.
Sedišta u trećem redu se sklopljena nalaze u podu prtljažnog dela. Kada se otvore, od prtljažnika ne ostaje mnogo, samo 112 litara. Dobro je što se sedišta mogu nezavisno sklapati pa tako možete smestiti jednu osobu u treći red a ostatak koristiti za prtljag. Ta jedna osoba, za iole udobnu vožnju je ili dete ili sitnija osoba. Sedišta su ravna i manja od onih napred i ne mogu se porediti sa udobnošću. Mesta za noge ima veoma malo. Ipak, zahvaljujući "Karakuri" sistemu i sedišta u prvom i ona u drugom redu se mogu pomerati napred-nazad, te osloboditi nešto više mesta za putnike u trećem redu.
Oni koji bi hteli da voze bebe i manju decu u trećem redu treba reći da na tim sedištima nema ISOFIX sistema za montiranje dečijih sedišta. Ona su na raspolaganju na dva sedišta u drugom redu. Pozadi se mogu montirati samo ona sedišta koja se fiksiraju sigurnosnim pojasevima. Dečije sedište nećete moći montirati ni na prednjem suvozačkom sedištu jer nema mogućnosti za isključivanje prednjeg vazdušnog jastuka.
Bez obzira na ograničenja, treći red sedišta pruža dodatnu praktičnost. Uz to, deca prosto obožavaju da sede pozadi. Prilazim tim sedištima nije jednostavan kao sedištima u drugom redu, ali je prihvatljivo komforan pre svega zahvaljujući klizajućim zadnjim vratima.
Klizna vrata su verovatno najčešća prva stvar koju ljudi primete na Mazdi 5. Široka zadnja vrata se otvaraju klizajući u stranu i omogućuju veliki prostor za ulazak i izlazak iz auta. Taj prostor je dovoljno veliki da se uz očekivani mehanizam pomeranja sedišta drugog reda i spuštanja naslona, trećem redu priđe prihvatljivo jednostavno. Klizajuća vrata su relativno retka na putničkim automobilima. Baš zato se većina ljudi zbuni kada treba da ih otvori.
Najpre, brava je postavljena bliže prednjim vratima. Srećom, kada se povuče, vrata kao da sama krenu da se otvaraju tako da je svima odmah jasno kako treba nastaviti dalje. U najboljem paketu opreme, zadnja vrata se otvaraju i zatvaraju motorima, što se može uraditi i daljinski, tasterom na ključu automobila. U test modelu, otvaranje i zatvaranje je ručno.
Dok sa spoljnje strane nije bilo problema, putnici su bili često zbunjeni kako otvoriti i zatvoriti vrata sa unutrašnje strane. Nije očigledno da je za otvaranje potebno samo povući vertikalnu polugu ka sebi. Za zatvaranje je uglavnom bio problem što je vertikalna poluga, kada su vrata otvorena, praktično iza leđa onome ko sedi pozadi, pa je dosta teško bližom rukom dohvatiti ručicu i povući vrata.
I pored početnih teškoća sa otvaranjem i zatvaranjem, svi su zadovoljni izdašnim prostorom za ulazak i izlazak koje im klizajuća vrata daju. Uz to, ova vrata, za razliku od klasičnih, traže značajno manje prostora u stranu za otvaranje, što ume da bude pračtično ako ste parkirali blizu drugog auta, uz zid ili sl.
Zbog sistema klizajućih vrata, u zadnji vratima sa unutrašnje strane nema udubljenja za naslon ruke niti za odlaganje sitnica. Srećom, na oba zadnja sedišta postoje spuštajući nasloni za ruke koji se nalaze uz sama vrata. Spuštanjem naslona za putnika u sredini se dobija naslon za ruke za putnike pozadi koji tako dobijaju pun komfor u vožnji. Za raliku od njih, suvozač neće imati takvu udobnost. Prosto je neverovatno zašto naslon za ruku suvozača nije deo standardne opreme.
Gotovo da je udobnije voziti se na nekom od dva zadnja sedišta nego na suvozačkom, pogotovu imajući u vidu da se i položaj naslona sedišta pozadi može izdašno uspravljati i spuštati. Dodatno, ako nema trećeg putnika pozadi, sedalni deo za putnika u sredini se može sklopiti i umesto njega postaviti mini stočić sa dva držača za čaše i malom korpom ispod.
Konačno, između sedišta pozadi se može ostaviti i prazan prostor što ume da bude zgodno za prevoz dužeg tereta (skija recimo) bez remećenja udobnosti putnika u drugom redu sedišta.
Boravak u kabini je, kao i kod većine MPV vozila, veoma prijatan. Velike staklene površine daju dosta svetla, dok visok krov i dosta položeno prednje staklo daju osećaj prostranosti. I putnici pozadi imaju sasvim dovoljno prostora za noge i posebno za glavu tako da i veoma visoki neće imati problem da se udobno voze. Prijatnoj atmosferi doprinosi i klasično ali dopadljivo dizajniran enterijer sa veoma kvalitetnim materijalima, po staroj tradiciji Mazde.
Sve je dizajnirano konzervativno, bez dizajnerskih bravura, ali tako da zadovolji ergonomske zahteve. Jedina ozbiljna primedba je za informativni displej na kome su prikazane informacije klima i muzičkog uređaja, kao i podaci putnog kompjutera. Displej ima samo jedan red podataka što je premalo, pa tako ili ćete na ekranu imati sat ili neki od podataka putnog kompjutera.
Slično, ili ćete videti podešenu unutrašnju temperaturu klima uređaja, ili, pritiskom na odgovarajući taster, videti spoljnu temperaturu. Dodatna zamerka je taster za podešavanje nivelacije prednjih svetala. Sam taster je osvetljen, ali broj koji označava položaj nije pa se noću uopšte ne vidi.
I pored nekoliko zamerki, kao što se i očekuje od ovakvog tipa automobila, unutrašnji komfor je dobar. Tome doprinose i brojne ostave za sitnice kojih ima po celom autu, baš kao i držača za čaše koje je teško prebrojati. Putnici pozadi imaju i stočiće nalik avionskim, montiranim na zadnjoj strani prednjih sedišta. Ono što pozadi nedostaje je bolja klimatizacija. Iako na nekim tržištima postoji posebno, istina elementarno, podešavanje i usmeravanje vazduha za putnike na zadnjim sedištima, koje se nalazi na centralnom grebenu, ovde je jedini dovod vazduha za putnike pozadi kroz uobičajene otvore ispod prednjih sedišta.
Srećom, klima sistem je dovoljno efikasan da uspešno održava temperaturu za sve putnike u vozilu, sa nešto manjom efikasnošću za putnike u trećem redu sedišta. Sistem za klimatizaciju u nivou opreme testiranog vozila nema višezonsku opciju već se sve podešava centralno preko seta komandi na centralnoj konzoli. Korišćenje komandi je intuitivno što se ne može reći za sve komande muzičkog uređaja.
Komande za audio sistem su univerzalne za sve verzije audio uređaja pa, recimo, za uređaj sa CD šaržerom, postoje komande za biranje sledećeg ili prethodnog diska. Isti tasteri, "sledeći disk", "prethodni disk" se koriste za prelazak iz foldera u folder na uređaju koji podržava MP3. Slično, za uređaj sa šaržerom postoji taster za učitavanje diskova koji kod MP3 modela ne služi ničemu. S druge strane, pohvalno je što postoji 3.5mm priključak za povezivanje eksternog uređaja kao npr. MP3 plejera.
Kvalitet zvuka je prosečan, ali zadovoljavajući. Mazda 5 je prihvatljivo tih auto te se zvuk sa audio sistema jasno čuje i na većim brzinama. Izolacija kabine od buke puta i motora je očekivana za ovakav tip auta. Šta više, očekivali smo veću buku od vazduha pri većim brzinama, ali Mazda 5 ima veoma dobar koeficijent otpora vazduha od samo 0.29 pa je i buka od strujanja vazduha manja.
Prtljažnik
Mazda 5 je najčešće privlačila pažnju kod ljudi za decom. Uglavnom su svi bili zadovoljni klizajućim vratima koja omogućuju lak prilaz zadnjim sedištima koji imaju ISOFIX. Ali prva sledeća stvar koja ih je zanimala je prtljažni prostor. Za očekivati je od ovakvog tipa auta da ima izdašan prostor za prtljag kao i da prilaz tvom prostoru bude jednostavan zbog velikih zadnjih vrata. Ni Mazda 5 tu nije izuzetak. Kapacitet je 426 litara što je dovoljno da se udobno spakuje cela porodica za put. Naravno, samo ako se ne koristi treći red sedišta. Ako su oba sedišta u trećem redu podignuta, onda je prtljažni prostor smanjen na simboličnih 112 litara. U tom slučaju, za prtljag treba tražiti rešenje u krovnim koferima.
Veličina prtljažnog prostora varira u zavisnosti od toga koliko sedišta se koristi i kako su postavljena. Naime, zadnja sedišta se mogu pomerati napred-nazad i time, po potrebi, omogućiti još dodatnog prostora za prtljag. Uz to, ako pozadi sede dve osobe, prostor izmežu zadnjih sedišta je dovoljan da se u njega stavi torba srednje veličine. Naravno, sklapanjem jednog ili oba sedišta u drugom redu se dobija dodatni prostor koji, kada su oba sedišta sklopljena, dostiže 857 litara. Naravno, ovo je veličina samo do visine pokrivke za prtljažni prostor. U slučaju potrebe, stvari se mogu naređati i do plafona auta.
Kao što smo već navikli kod dosta modernih automobila ove vrste, ispod poda portljažnika postoji dodatni prostor, istina prilično mali, za odlaganje sitnica koje obično u vožnji lete po gepeku. Uz to, u bokovima postoje još dva dodatna mala pregratka. Prilaz tovarnom prostoru je jednostavan, jer se vrata otvaraju od nivoa poda i gotovo celom širinom prostora. S obzirom da je prekrivka za gepek sklapajuća, visoke predmete kao dečija kolica ili manje bicikle je jednostavno smestiti čak i bez sklapanja jer je raspoloživa cela visina do krova auta. Za veće terete, kao što je i očekivano, sklapanjem drugog reda sedišta se dobija gotovo ravna površina.
Uz detalje kao što su držači za čaše i za putnike u trećem redu, 12V priključak u prtljažniku i zatamnjena stakla za sve putnika pozadi, reklo bi se da su u Mazdi mislili na sve. Ali, izgleda da nisu mislili na to šta uraditi za prečkom na koju se obmotava pokrivač prtljažnika kada se koristi treći red sedišta. Ona se jednostavnim potezom skida, ali je dosta dugačka i kabasta pa uz treći red sedišta prosto nema mesta u kabini gde bi se ona mogla odložiti.
Još jedna sitna zamerka se odnosi na zapreminu posude za tečnost za pranje stakla, koja bi mogla biti veća. Takođe, korisno bi bilo i prikladno mesto za fiksiranje poklopca rezervoara, jer se ovako lako uprlja automobil.
Sigurnost
Na EURO-NCAP testu, Mazda je dobila pet zvezdica ali samo za sigurnost odraslih. Za sigurnost dece tri zvedice i konačno za sigurnost pešaka dve. Od osnovnih sistema sigurnosti, izgleda da je sve tu: obavezni ABS sa EBD-om (elektronskom raspodelom sile kočenja) uz DSC (kontrolu stabilnosti) i TCS (kontrolu proklizavanja). Tu su i vazdušni jastuci za vozača i suvozača i to i prednji i bočni, uz vazdušne jastuke za glavu i ramena kako za putnike napred tako i za one pozadi. Tu je i obavezni "child lock" – sistem koji onemugućuje otvaranje zadnjih vrata sa unutrašnje strane, kao i taster kojim se onemogućuje putnicima pozadi da otvaraju prozore, što je, naravno, namenjeno zaštiti dece.
Vožnja
Kad se govori o MPV vozilima obično se u prvi plan stavi praktičnost, prostranost i elementi sigurnosti. Nekako se podrazumeva da se ovakav auto ne kupuje za vozačko uživanje gde se pod tim obično podrazumeva agresivnija sportska vožnja. Ipak, Mazda 5 je iznenađujuće zabavna za vožnju. Kompletan doživljaj mnogo više podeća na nekog karavana nego na MPV auto. Iako nije dostigla nivo dinamike vožnje sjajnog Ford Focus C-Max-a, veoma mu je blizu.
U krivinama, naginjanje auta je više nego zadovoljavajuće. Volan je veoma precizan i omogućuje preciznu oštru vožnju. Ogibljenje daje dobru kontrolu i nema jako izraženog bežanja od zadate putanje. Sve ovo je jasnije kada se ima u vidu da je Mazda 5 podignuta na platformi Mazde 3 što znači da platformu deli sa Ford Focusom, poznatim po izvanrednim voznim karakteristikama.
Srećom, dobre vozne karakteristike nisu išle na uštrb udobnosti i tu je nađen odličan balans. Mazda 5 dobro guta neravnine i pri prelasku preko njih nema problema sa poskakivanjem ili gubitkom kontrole. Ovome, naravno, doprinosi i očekivano veliko međuosovinsko rastojanje od 2750mm.
U gradu, ovako gabaritan automobil nije na svom terenu iako se njime veoma lako upravlja. Parking senzori nisu deo standardne opreme. Na test automobilu su naknadno ugrađeni zadnji senzori koji značajno doprinose lakšem parkiranju. Iako Mazda 5 ima dosta velike staklene površine, deblji stubovi pozadi i gabariti vozila otežavaju preglednost a samim tim i parkiranje. Pregnost napred je dobra, dok "A" stubovi ne smetaju u krivinama kao kod mnogih novijih automobila kod kojih su ovi stubovi deblji zbog povećanja sigurnosti pri udesima.
Izlaskom na otvoreni put, Mazda 5 pokazuje svoju punu snagu i prosto mami na duža putovanja. Prostranost kabine, udobnost u vožnji kao i gomile korisnih dodataka u unutrašnjosti će učiniti duža putovanja manje zamornim za putnike. Po krivudavim putevima, vozač će imati pristojno zadovoljstvo u vožnji bez velikog napora. Tome doprinosi i puna kontrola podešavanja vozačke pozicije. Sedište se može spustiti dosta nisko da gotovo da imate osećaj vožnje karavana a ne MPV-a. Uz podešavanje visine naslona i lumbalnog dela, tu je i podešavanje volana po visini i dubini. Svi koji su probali auto, lako su našli odgovarajuću poziciju. Sedište je dovoljno duboko za udobno sedenje. Ivice sedišta nisu toliko izražene, ali ipak očekivano dobro drže telo u krivinama.
Na autoputu, uz dobro podešenu vozačku poziciju, garant udobnosti i prijatne vožnje su pre svega dobro ogibljenje, veliko međuosovinsko rastojanje i relativno nizak nivo buke u kabini. Uz tempomat, senzore za kišu i dobru ergonomiju komandi, vozač ima lak zadatak. Takvom utisku doprinosi i odlični dvolitarski EURO IV common rail dizel motor sa filterom za čestice (DPF). Osim motora u test vozilu koji ima snagu od 81KW (110KS), u ponudi je i snažniji dizel agregat od 105KW (143KS), kao i dva benzinska motora 1,8 i 2.0 sa 116KS odnosno 146KS.
Motor u test vozilu maksimalnu snagu postiže na 3500 obrtaja. Do 2000 obrtaja motor je trom i teško se bori sa automobilom teškim preko tonu i po. Od 2000 obrtaja, gde razvija i najveći obrtni momenat od dobrih 310Nm, uz pomoć turbine, naglo dobija snagu. Ubrzanje je gotovo linearno što omogućuje vozaču opuštenu i sigurnu vožnju pri preticanjima. Ni uzbrdice nisu nikakav problem čak i na većim brzinama u šestom stepenu prenosa kada je auto pun putnika i prtljaga. Dovoljno snage ne traži česte promene prenosa.
Potrošnja varira od uslova vožnje. U konstantnoj vožnji kroz zakrčene beogradske ulice, potrošnja ide i do 9, čak i 10 litara. Na regionalnim putevima sa lakšom nogom na gasu, prosečna potrošnja silazi i do 6 litara kao i na autoputu uz poštovanje maksimalne brzine od 120km/h. Povećanjem brzine na autoputu potrošnja raste, ali zahvaljujući dvolitarskom dizelu i aerodinamičnoj karoseriji, ostaje na prihvatljivom nivou baš kao i nivo buke.
Sa ovim motorom u teškom automobilu kao što je Mazda 5, zaboravite na trkanje. Ubrzanje od 0-100km/h postiže za 12,9 sekundi. Napor koji je potreban da se pokrene i postigne početno obrzanje se jasno oseti. Nakon toga, stvari izgledaju drugačije. Međuubrzanja su dosta dobra i omogućuju sigurna i jednostavna preticanja kao i laku vožnju na putu. Šestostepeni menjač je podešen u skladu sa namenom vozila. Jedino što smeta je nešto tvrđa ručica menjača. Pozicija ručice, pak, je odlična jer je podignuta dosta visoko što je rešenje viđeno kod mnogih MPV vozila.
Oprema i cena
Model na testu je opremljen srednjim nivoom opreme pod nazivom TX. Tu su električni podizači prozora i napred i pozadi sa automatskim prekidačima za svaki prozor.
Na raspolaganju je i putni kompjuter, tempomat, senzor za kišu i automatska kontrola svetala i osvetljenja kontrolne table. Na žalost, u opremi nisu Xenon svetla kao ni automatsko podešavanje visine farova, ali su zato tu svetla za maglu. Klima je jednozonska, automatska, a audio sistem čita i MP3 fajlove. Dalje, tu je i treći red sedišta, uzdužne krovne šine (skije), kao i aluminijumske felne od 15 inča.
Zaključak
Mazda 5 je odličan MPV automobil. Uz očekivanu prostranost, udobnost i funkcionalnost, nudi iznenađujuće dobre vozne karakteristike. Zamerke su relativno male. Ništa na ovom automobilu ne razočarava već se rešenja kreću od prosečnih u odnosu na klasu do veoma dobrih sa bonus detaljima kao što su zadnja klizna vrata. Nakon pređenih 15.000km veoma smo zadovoljni ovim automobilom.