Gradski automobili tokom zadnjih deset godina imaju sve veću popularnost na evropskom tržištu. Iako se radi o jeftinim automobilima, oni su primarno namenjeni imućnijim kupcima, tj. porodicima.
Automobili iz A segmenta ne mogu biti optimalna opcija za varijantu „jedan automobil u porodici“, pa čak i za samce, jer ponekad treba otići na neki duži put, napakovati društvo, ski ili morsku opremi i tako dalje. Shodno tome, svi „supermini“ modeli su namenjeni za gotovo striktnu upotrebu u gradu i kao drugi ili treći automobil.
Ova činjenica mnogima nije „na radaru“, pa je su česta pitanja i komentari na temu „za skoro isti novac se može kupiti Yaris“. Da, može, to nije sporno, ali je Yaris druga kategorija automobila. Supermini kakav je Aygo ima drugačiju ciljnu grupu i primarnu funkciju da vozača „provede“ kroz grad što lakše i uz minimum stresa. Naravno, zbog svima nam poznate situacije u kojoj se većina srpskih građana nalaze, interesovanje za ovaj tip automobila nije veliko, ali treba reći da se na ulicama sada mogu češće primetiti ovakvi automobil nego što je to bio slučaj pre 5 ili više godina.
Istorijat
Prva generacija modela Aygo počela je da izlazi iz fabrike 2005. godine, i to zajedno sa svojom „braćom“ – modelima Citroen C1 i Peugeot 107. Još 2001. godine, Toyota i PSA Peugeot Citroen grupa su odlučili za saradnju na malom gradskom automobilu, kako bi se troškovi razvoja i proizvodnje maksimalno redukovali. Ovaj projekat je dobio naziv „B-Zero“, a svi modelu su proizvedeni do Češkoj Republici (fabrika u Kolinu). U početku, sva tri modela su na tržištu bili dostupni sa dva motora: 1,0 (3 cilindra) 12V benzinski motor sa 68 KS i 1,4 HDi 8V dizel motor sa 55 PS. Zanimljivo je da je jedan od prvih automobila koji su bili na testu naše redakcije upravo Aygo, kojeg smo testirali davne 2006. godine.
2007. godine, Toyota se odlučila da izbaci dizel varijantu iz ponude, pa se od tada Aygo modeli nude isključivo sa 1,0 benzincem. Originalni Aygo je u vreme pojavljivanja imao dosta agresivnu marketing kampanju, pa se on pojavio i u čuvenoj BBC emisiji „Top Gear“, kada su poznati vozači i voditelji „igrali fudbal“ u želji da demonstriraju agilnost ovog Toyota modela.
Početkom 2009. godine, pojavila se restilizovana verzija, pa je tada novi Aygo imao promenjen prednji i zadnji branik, kao i malu korekciju na zadnjoj svetlosnoj grupi. Već tri godine kasnije, usledila je druga restilizacija, opet sa novim prednjim branikom, ali promenama po pitanju opreme i nekih detalja u enterijeru. Nakon dve lagane „plastične operacije“ (bukvalno na plastici), Toyota je u martu 2014. godine (na sajmu u Ženevi) predstavila drugu generaciju modela Aygo. I novi model se proizvodi u istoj fabrici kao i ranije, i opet „deli“platformu sa novijim Citroen C1, odnosno sa Peugeot 108 modelom.
Domaća promocija ovog modela je održana na jesen 2014.
Novi Aygo ima očekivane dizajnerske elemente, koji su karakteristični za sve nove Toyota modele. Dakle, novi dizajn je tu, što podrazumeva novu „X“ prednju masku i farove. Interesantno, „X“ elementi su veoma lepo uklopljeni u kompletnu proporciju karoserije, uz generalni utisak da ovaj dizajn čak i nešto bolje izveden nego kod modela Yaris.
Plavo ofarbano „X“ je tu da naglasi novi dizajn, za svaki slučaj – ako neko nije primetio. U stvari, ideja „primećivanja“ je tu glavni faktor, jer se boja maske odabrati po želji pa tako svaki kupac na ovaj način može personalizovati spoljni izgled automobila. Čak i ako posle nekog vremena neko poželi da promeni ovu boju, druga maska se može poručiti i dosta lako zameniti.
Dnevna svetla se nalaze na zanimljivim pozicijama, pri dnu prednjeg branika, a opet i ona naglašavaju već toliko pomenuti „X“ dizajn. Odmah pored su maglenke, ali standardnog kružnog oblika, pa ovo malo čudno deluje, iako malo razbija „oštru i kockastu“ formu kompletnog prednjeg dela.
Sa bočne strane nema posebno zanimljivih detalja, jedino se preko vrata protežu dve „aero“ linije. One se nastavljaju od prednjeg branika i doprinose agresivnijem izgledu. Ipak, udarni detalj su „leptir“ stakla na zadnjim vratima. U stvari, ona su tu i kod Aygo verzije sa troje vrata, što predstavlja zanimljivo retro rešenje. Naravno, mana je što se prozor ne može „do kraja“ otvoriti, dok je prednost u ekonomičnosti i eventualnoj mogućnosti da se tokom leta „leptiri“ ostave otvoreni (kroz njih je gotovo nemoguće brzo otvoriti vrata).
Zadnji deo je najslabiji element, kada je dizajn u pitanju. Branik je u redu, čak je tu i mali „difuzor“, kao i veliki (u našem slučaju plavi) element koji se takođe može personalizovati. Pomenuti utisak se stvara najviše zbog ogromnih zadnjih farova, koji iako po određenim elementima jesu u „liniji“ za ostatkom dizajna, ipak nekako najviše odskaču.
Krovni „spojler/kačket“ je dobar detalj, jer ne utiče negativno na izgled, a doprinosi većem prostoru za glavu putnika na zadnjoj klupi. Pored dizajna koji novi Aygo čini modernim i atraktivnim, radilo se i ostalim unapređenjima vezanim za karakteristike karoserije. Za kompletnu „školjku“ se sada koristi daleko jači čelik, (čvrstine 980 MP, naspram 590 MPa kod starog modela), što pored veće bezbednosti i boljih voznih karakteristika omogućava i nešto manje upotrebe istog što umanjuje težinu. Pored toga, težina je malo smanjena zahvaljujući lakšim spoljnim panelima, pa su tako vrata, hauba i vrata oko 3kg lakši nego ranije. Ukupni gubitak kilaže iznosi 12kg, što nije mnogo, ali je sa druge strane 10% procenata u odnosu na ukupnu masu karoserije. Pored toga, koeficijent otpora vazduha je smanjen sa 0,30 na 0,29, što sve zajedno rezultuje manjom potrošnjom goriva.
Dimenzije novog modela su ostale gotovo identične (3455mm dužina, samo 25mm duže u odnosu na prethodni model), što je i očekivano uz isto međuosovnisko rastojanje (2340mm). Malih promena ipak ima, pa čemu se može videti trud inženjera maksimalno optimizuje ono što je na raspolaganju. Tako je prostor u kabini povećan za 9mm u dužini i za 20mm u širini, pa bi to trebalo da doprinese malo povećanom komforu u odnosu na prethodnu Aygo generaciju.
{gallery}/media/jw_sigpro/users/0000000079/AygoExt{/gallery}
Enterijer kod Toyota automobila je uvek specifičan, u kome se osećaju elementi japanske dizajnerske kulture. Kod većih modela se taj uticaj dosta smanjio, bar kod onih koji se prodaju na evropskom tržištu, kako bi se lakše konkurisalo modelima iz klase. No, kada je Aygo u pitanju, ostavljeno je nešto više prostora za određene specifičnosti.
Trik sa bojom centralne konzole i plastike oko otvora za ventilaciju jeste deo toga. Simpatično izgleda, nudi kupcu određenu mogućnost „personalizacije“ (odabir boje se poklapa sa detaljima na branicima) i ima funkciju da malo oživi klasično sivi enterijer.
Ono što malo više podseća na japanski dizajnerski pristup je dosta veliki broj „uglova i detalja“ na komandnoj i instrument tabli, kao i centralnoj konzoli. Tu dominira veliki ekran, sa sada standardnim setom multimedijalnih funkcija, uz bonus dodatak navigacionog sistema. Ovaj ekran prikazuje sliku sa kamere za asistenciju pri vožnji u nazad, sa tim da nema nikakvih „ucrtanih“ repera ili putanja, već je tu čista slika sa kamere, što je sasvim dovoljno za lepu pomoć pri parkirajnju. Odmah ispod ekrana se nalazi gusto sklopljen set kontrola za manuelni klima uređaj. Sami prekidači ne odaju utisak kvaliteta, naročito klizač aktiviranje recirkulacije vazduha u kabini. Logično, glavni detalj ovde je oblik i boja plastike oko tih elemenata.
Instrument tabla je zanimljivog dizajna, gde se u centralnom delu nalazi velika kazaljka brzinomera. Unutar toga se nalazi mali okrugli ekran koji prikazuje sve ostale informacije, tipa nivo goriva, spoljnu temperaturu, podatke sa putno računara i slično. U potpuno izdvojenom elementu sa leve strane, nalazi se skala broja obrtaja. Na prvi i drugi pogled, čudno izgleda i malo otežava praćenje ovog podatka, naročito za one koji su navikli da gledaju obrtaje stalno i da im ta informacija bude stalno „ispred nosa“.
Pored toga, kako je ovaj deo izdvojen i jako osvetljen, noći pravi refleksiju na staklu u nekim situacijama malo otežava pogled na levi retrovizor. Ipak, nije potrebno previše vremena za navikavanja, uz dodatnu činjenicu da su ukupne karakteristike automobila takve da se broj obrtaja i ne mora nešto pratiti. Ono što bi ipak hteli da ispratimo je temperatura rashladne tečnosti motora, ali na žalost, toga nema.
Sa desne strane, nalazi se nešto malo drugačiji odvojeni element, koji u svom centralnom delu prikazuje strelice u momentu kada ECU preporučuje promenu stepena prenosa. U gornjem i donjem „prozoru“, se nalaze lampice „upozorenja“, tipa nivo ulja i slično, ali je to nešto što nikada i ne želite da vidite.
Prostora na prednjim sedištima ima dovoljno, dok je pozadi očekivano malo prostora. Pozadi se mogu smestiti dve odrasle osobe, ali samo za kraće vožnje po gradu.
Još jedan očekivano mali deo automobila je prtljažnik, ali se zadnja sedišta lako spuštaju (50/50 podela), pa se na taj način i nešto malo veće može preneti.
Interesantno, vrata prtljažnika su identična kod svih srodnih Aygo modela. Nema metalnog panela, već su kompletno od stakla, sa donjim delom ofarbanim u crno kako bi se sakrio sadržaj prtljažnika.
{gallery}/media/jw_sigpro/users/0000000079/AygoEnt{/gallery}
Toyota kod novog modela Aygo ne nudi nove motore, što znači da je jedini izbor i dalje dobro poznati trocilindraš zapremine 996 kubika.
Ipak, 1KR-FE motor (standardno sa 12 ventila, dve bregaste i VVT-i tehnologijom) ima minimalne revizije u odnosu na staru varijantu. Sada nudi 2 KS više nego ranije (ukupno 69) i veći obrtni moment od 95 Nm. Pored toga, izvršene su izvesne optimizacije na usisnoj strani motora, tu su nešto drugačije svećice, a kompresija je minimalno povećana sa 11:1 na 11,5:1. Podizači ventila su dobili specijalnu karbonsku zaštitu, a i malo promenjen zatezač lanca, sve zarad još bolje pouzdanosti ovog ranije već nagrađivanog motora. Sve ove modifikacije, po navodima proizvođača, povećavaju termalnu efikasnost za 37%. Na žalost, to se u tom obimu ne preslikava na potrošnju, pa stoga treba očekivati malo povećanje ekonomičnosti.
U vožnji, najveća razlika koju nudi optimizovani 1KR-FE motor (novi VVT-i softver) se primećuje zahvaljujući obrtnom momentu od 85 Nm (od maksimalnih 95 Nm) koji je dostupan već od 2000 obrtaja. Zahvaljujući tome, vozač se ne mora baš uvek latiti ručice 5-brzinskog menjača, a ni gledati u skalu broja obrtaja na čudnom mestu. Pun gas po potrebi i eventualna promena brzine kada buka u kabini postane jača. Naravno, jasno da o performansama nema šta da se kaže, sem da mi smatramo da su adekvatna za ovaj tip automobila. To znači da su ubrzanja do 0-50, kao i 30-60 km/h upotrebljiva da se kroz grad može efikasno manevrisati. Više od toga u gradu vam i ne treba.
| Telemetrija | |
|---|---|
| Testirani model | Toyota Aygo 1.0 |
| Datum merenja | 12.11.2015 |
| Vremenski uslovi pri testu | 8C Suvo |
| Tip i dimenzije pneumatika | Bridgestone Blizzak LM20 175/55/15 |
| Ubrzanje | |
| 0-60kmč | 6.10s |
| 0-100kmč | 14.80s |
| 0-150kmč | 0.00s |
| 400m (vreme/izlazna brzina) | 19.50s / 112.60kmč |
| 1000m (vreme/izlazna brzina) | 36.50s / 136.00kmč |
| Međuubrzanje | |
| 60-90kmč (3. brzina) | 8.30s |
| 60-90kmč (4. brzina) | 12.40s |
| 60-90kmč (5. brzina) | 17.90s |
| 80-120kmč (3. brzina) | 13.90s |
| 80-120kmč (4. brzina) | 20.10s |
| 80-120kmč (5. brzina) | 31.10s |
| Kočenje | |
| 60-0kmč (vreme/kočioni put) | 2.10s / 17.10m |
| 100-0kmč (vreme/kočioni put) | 3.40s / 47.40m |
| Napomena: Sva merenja se vrše po tri puta uzastopno, a uzima se samo najbolji rezultat. | |
Na otvorenom putu je situacija drugačija, pa se Aygo već primetno muči da održi brzine na EU nivou od 130 km/h. Tada je i buka već primetno veća, iako se Toyota potrudila da pojača zvučnu izolaciju kod novog modela. Aygo nije automobil za auto-put, to je jasno. Na magistrali je situacija dosta bolja, jer Aygo, iznenađujuće, nudi mogućnost za zabavnu vožnju.
Jači čelik u izradi konstrukcije i povećani broj varova za 119 (ukupno 544), uz povećanu debljinu poda (sa 1,2mm na 2,3mm) značajno doprinosi povećanoj čvrstiti karoserije. Ovo pozitivno utiče na bezbednost, ali i na vozne karakteristike. Uz dosta direktno upravljane (podseća malo na karting), novi Aygo nudi prijatno i zabavno vozačko iskustvo. Naravno, treba biti svestan tipa automobila i ne preterivati, ali Aygo može da izvede dosta više od onoga što bi se očekivalo od vozila iz A segmenta.
Ogibljenje je, kao i većina drugih elemenata automobila, blago unapređeno (napred MacPherson, nazad torzija) donosi dobre vozne karakeristike, ali ono što je daleko bitnije – nudi odličnu udobnost. Bilo smo veoma pozitivno iznenađeni kako Aygo savladava naše puteve i ulice, a da pri tome nema povećanja „ljuljanja“ pri malo oštrijoj vožnji kroz krivine. Ovako visok nivo udobnosti nudi mogućnost veoma brzog probijanja kroz grad i to sve u okvirima ograničenja brzine, dakle, minimalno usporenje pred sve neravnine, ležeće policajce i slično. Jednostavno, vozaču se pruža maksimalno opuštena i agilna vožnja kroz grad, samo pun gas i nema problema. Naravno, „pun gas“ tip vožnje logično implicira i veću potrošnju, i to je uvek istina, ali Aygo sa 1KR-FE motorom u tom slučaju pravi tako malo razliku, da prosto nema potrebe da se razmišlja o potrošnji goriva. Prosek celog testa je bio 5,6 litara na ukupno 456 pređenih kilometara i to gotovo kompletno u gradu sa pomenutim stilom vožnje. Ukoliko je neko raspoložen, može sigurno da se spusti ispod 5 litara u gradu, ali je i nešto preko 5 već dovoljno niska potrošnja. Na magistrali se može ići ispod proseka od 4 litara, dok autoput zahteva blizu 6 litara goriva za 100 km/h.
Veoma mala ili gotovo nepostojeća razlika u ceni između modela iz A i B segmenta je i najveći „neprijatelj“ malih automobila. Tu se dolazi i do čudne situacije da proizvođači sa određeni modelima striktno ciljaju na „Premium“ kategoriju kupaca, pa cena istih dobrano izlazi iz „supermini“ okvira.
Usled toga, samo oni koji imaju želje i mogućnosti da imaju dva automobila su i realni kupci kojima su svi modeli iz A segmenta i namenjeni. Toyota sa modelom Aygo ipak cilja ovu malo širu ciljnu grupu, koja želi drugi automobil za vožnju po gradu, ali pri tome ne žele da izdvoje veću sumu novca.
| Specifikacije: Toyota Aygo 1.0 | |
|---|---|
| Tip motora | Trocilindrični DOHC VVT-i |
| Radna zapremina | 998ccm |
| Tip menjača | Petostepeni manuelni |
| Maksimalna snaga@obrtaji | 69KS (51 kW) pri 6000 obrtaja |
| Maksimalni moment/obrtaji | 95 Nm pri 4300 obrtaja |
| Fabrički deklarisane performanse | |
| Maksimalna brzina | 160 km/čas |
| Ubrzanje 0-100km/čas | 14.2 s |
| Prosečna potrošnja (grad) | 5.0 l/100km |
| Prosečna potrošnja (autoput) | 3.6 l/100km |
| Prosečna potrošnja (mešovito) | 4.1 l/100km |
| Dimenzije vozila | |
| Težina | 910 kg |
| Dužina | 3455 mm |
| Širina | 1615 mm |
| Visina | 1460 mm |
| Međuosovinsko rastojanje | 2340 mm |
| Zapremina prtljažnika | 168 l |
| Zapremina rezervoara | 35 l |
| Klirens | Nije deklarisan |
| Cene baznog i testiranog modela | |
| Naziv baznog modela | Toyota Aygo 1.0 |
| Cena baznog modela | 9350 EUR |
| Naziv testiranog modela | Toyota Aygo 1.0 x-play |
| Cena testiranog modela | 10500 EUR |
| Godina pojavljivanja modela | 2014 |
Osnovni model košta 8990 evra, dok testirani model u „x-play“ opremi košta 10500 evra. Ovaj paket opreme je prilično bogat, pa je tu veliki ekran osetljiv na dodir sa navigacijom i multimedijom (sa kamerom za vožnju u nazad), 15“ felne, manuelni klima uređaj, električne podizače stakla napred, LED dnevna svetla i senzor pritiska u gumama. Aygo čak poseduje i kontrolu starta na uzbrdici, što bi trebalo da pomogne manje iskusnim, koji bi u najvećom procentu i trebali da se nađu na vozačkom mestu.
Novi Aygo je na EuroNCAP testovima dobio 4 zvezdice, ali nemojte da vas to zabrinjava, jer ne postoji ni jedan automobil iz A segmenta koji je dobio 5 zvezdica na najnovijim testovima. Aygo u standardnoj opremi ima ESP i kontrolu proklizavanja prednjih točkova, a tu je čak i 6 vazdušnih jastuka.
I pored toga što Aygo zadovoljava bezbednosnim parametrima i nudi konkurentnu cenu praćenom bogatim paketom opreme, najveći utisak koji ostavlja Aygo je izuzetno prijatno vozačko iskustvo. Ovde prvenstveno mislimo na odlično podešen sistem oslanjanja koji nudi fantastičan nivo udobnosti, naročito ukoliko se u obzir uzme da ovo automobili iz A segmenta sa veoma kratkim međuosovnskim rastojanjem i najmanjim dimenzijama u klasi.
Uz nisku potrošnju goriva u svim uslovima vožnje, ovo je najbitnija karakteristika svakog fokusiranog gradskog automobila, pa zbog toga novi Aygo predstavlja veoma zanimljiv predlog za sve koji imaju interesovanja za kupovinu modela za „gradske akcije“.