Kada se govori o posebnim trenucima jedne trke, često se prvo pomisli na prolaz kroz neke od krivina koje su postale slavne same po sebi, i predstavljaju vrhunac staze. Kada se spomene Eau Rouge misli se na Spa, Copse je Silverstone a Parabolica – Monza, ukosnica Casino znači Monako, 130R je gotovo sinonim za Suzuku. A šta li je Krivina Osam ?
Krivina 8 normalno nije još mogla da uđe u legendu pošto se nalazi na relativno novoj stazi Istanbul Park. Stazu u Istanbulu konstruisao je zloglasni Hermann Tilke, za koga znamo koliko loše staze pravi. Ali se mora priznati da u njegovom opusu postoji nekoliko izuzetaka koji samo potvrđuju pravilo o njegovoj nesposobnosti. Takvi izuzeci se mogu nabrojati na prstima jedne ruke…i još ostaje jedan prst: A1 odnosno sada Red Bull Ring u Austriji, Sepang u Maleziji, Motorland Aragon u Španiji i Istanbul Park u Turskoj.
Nažalost neinventivno nazvana samo svojim brojem po redu vožnje na stazi Istanbul, ova krivina najduže krivina u Formula 1 sezoni potpuno je zaslužila od 2005. godine do danas svoju reputaciju epskog trenutka.
Mercedes GP tim je u svojoj službenoj najavi Velike Nagrade Turske posvetio ovoj krivini jedan tekst u formi pitanja i odgovora, kojeg ovde prenosimo.
Krivina Osam je najduža krivina u šampionatu. Koje su kljucne osobine ?
Krivina je dugačka 640 metara, što predstavlja 12% ukupne dužine kruga staze Istanbul Park koja iznosi 5.338 metara. Vozi se 8,5 sekundi, što je 10% aktuelnog rekorda staze od 1:24.770, postavljenog 2005. godine. Krivina ima četiri temena (apeksa), na najsporijem se brzina ne spušta ispod 260 kmh, dok je prosečna brzina kroz celu krivinu oko 270 kmh.
Kakvo je poređenje sa drugim brzim i dugim krivinama na ostalim stazama na kojima se vozi u toku sezone ?
Krivina Osam predstavlja jedinstvenu kombinaciju vrlo velike brzine i dugotrajnog opterećenja. U pogledu trajanja vožnje kroz krivinu, kretanje kroz kombinaciju krivina 1 i 2 na stazi u Šangaju traje ukupno 8,7 sekundi – dakle nešto duže – ali se kroz nju usporava, dok se u Krivini Osam održava velika brzina. Parabolica na stazi Monza traje 7,6 sekundi, a krivina 3 na stazi u Barceloni 7,4 sekunde. U pogledu brzine, slične brze krivine su 130R na stazi Suzuka (3.7s, 315m) i Copse na stazi Silverstone (3s, 240m) – dakle obe traju upola manje u odnosu na Krivinu Osam. U pogledu dužine, posle Krivine Osam, najduža su Parabolica na Monzi (470m) Pouhon na stazi Spa(460m) – dakle obe su preko 25% kraće od Krivine Osam.
Kolike G sile vozači podnose u Krivini Osam ?
Na trenutak se dostiže vrhunac G sile od 5G, dok se nivo od 4,5G održava tokom dve sekunde. Ako se računa prosek kroz celu krivinu, on iznosi oko 3,5 G
Koliko opterećenje Krivina Osam predstavlja za pneumatike ?
U smislu energije koju guma mora da izdrži, Krivina Osam predstavlja naj zahtevniji segment a u toku cele sezone. Iako čini samo 12% kruga, samo ta jedna krivina zahteva otprilike 40% ukupne energije potrebne za ceo krug na stazi Istanbul Park. Najveća potrošnja je na prednjoj desnoj gumi. .
Kakvom je opterećenju izložen automobil u Krivini Osam ?
Vrhunac opterećenja na vešanje je preko 10,000N – što je ekvivalentno sili od jedne tone, ili preko 150% ukupne težine automobila. Prosečno opterećenje prednjeg desnog dela je 7.000N. Krivina takođe prouzrokuje i jake vertikalne G sile zbog neravnina i oscilacija terena između prvog i drugog apeksa: trenutna vertikalna varijacija nameće naglu promenu sa +0,5G na -0,8G, što je posebno težak osećaj za vozače.
Kako Krivina Osam utiče na podešavanje automobila ?
Karakteristike ove krivine posebno treba uzeti u obzir pri podešavanju, naročito u pogledu nagiba točkova i visine karoserije, pogotovo njenog zadnjeg dela – zbog talasaste površine suviše nisko postavljen zadnji deo će udarati o asfalt, pogotovo dok je bolid težak.
Šta vozači misle o ovoj krivini ?
Michael Schumacher smatra da krivina nije previše teška za vožnju i da uspešnost njenog savladavanje više zavisi od performansi automobila i njegovog podešavanja nego od samog vozača. Za razliku od njega Nico Rosberg misli da je ova krivina jedan od najvećih izazova u toku sezone, naročito zbog velike brzine i dugotrajne izloženosti jakim G silama. Ali ipak obožava ovu krivinu i kaže da kad bi on kreirao neku svoju idealnu Formula 1 stazu, ova krivina bi definitivno bila uključena.
Nezavisno od Mercedes GP teksta, sličnog su mišljenja i mnogi drugi vozači.
"Radi se o vrlo specijalnoj krivini." kaže Felipe Massa. "Potreban je odličan auto i dobro promišljeno podešavanje. Prilaz ne sme da bude suviše agresivan, ako jeste – vrlo lako se gubi zadnji kraj bolida. U poređenju sa svim drugim krivinama koje srećemo na stazama i na koje smo navikli, Krivina Osam se zaista ističe."
Lewis Hamilton misli da u ovu krivinu treba ulaziti punim gasom, ali da zatim treba odrediti vrlo preciznu liniju kretanja i vrlo pažljivo stalno procenjivati koliko gume mogu da se opterete. Bitno je i ne izgubiti brzinu, tempo i momenat – jer na izlazu odmah sledi važan pravac.
Jenson Button je veliki ljubitelj ove krivine i kaže da je voziti kroz nju nešto fascinantno što je teško rečima opisati – već treba jednostavno doživeti. "U njoj su na delu takve sile koje čovek ne može da shvati ako ih sam ne iskusi" kaže Button. "Zbog stalnih vibracija izazvanih talasima u podlozi, volan mora da se drži svom mogućom snagom, a koncentracija ne sme da popusti ni na trenutak. Zbog njene dužine, teško je dočekati kraj, a tek tada može ponovo da se diše. Krivina Osam se retko kada savlada perfektno !"
Na kraju, ipak jedna olakšavajuća okolnost: ova krivina zahteva izdržljivost, znanje i umeće. Ali jedna krivina kao što je Eau Rouge zahteva sve to…i još nešto. Zbog velikog uspona, Eau Rouge je praktično slepa krivina. Krene se, pa šta bude. Znači, za razliku od Krivine Osam, jedna Eau Rouge zahteva još i – hrabrost ! Eau Rouge otkriva razliku između velikih i…onih drugih.
