Odavno smo se navikli na sve moguće proizvode poreklom iz „najmnogoljudnije“ zemlje na svetu, bez obzira da li se radi o nekoj manje ili više poznatoj marki. No, kada su automobili u pitanju, stvar je nešto drugačija.
Godine koje su se pokazale kao ekstremno teške za kompletnu auto industriju nikako ne izgledaju kao najpovoljniji momenat za ulazak na tržište. Najveći svetski proizvođači su prolazi kroz nezgodne periode restrukutiranja, nestajale su se određene marke, prodavalo se šta se moglo, gasili su se projekti, sve zarad opstanka na tržištu i očuvanja bar nekog nivoa prodaje.
Kao direktna posledica svih ovih događanja je strmoglavi pad cene novih automobila, što opet za sobom implicira i dramatičan pad cena na tržištu polovnih automobila. U ovakvoj situaciji, manevarski prostor za niskobužetne proizvođače automobila je značajno smanjen, jer je kroz nisku cenu postalo mnogo teže privući potencijalne kupce ka nekoj novoj i egzotičnoj marki automobila.
Upravo je takva, agresivna, cenovna politika bila glavni način za probijanje na tržištu svih azijskih auto kompanija, gde su u najskorije vreme Hyndai i KIA prešle ovaj put od „lowcost“ alternative do totalno prihvatljive opcije o kojoj se razmišlja pri kupovini novog automobila. Logično, i kineska auto industrija želi da prođe kroz ovaj put, pa kao posledicu možemo videti sve agresivniji pristup na tržištima istočnog dela Evrope, među kojima je i naše.
Među svim kineskim kompanijama, po ovom pitanju najviše deluje Chery koji trenutno u Kini predstavlja firmu sa najvećim brojem izvezenih automobila, iako Chery na kineskom tržištu zauzima tek sedmo mesto po prodaji.
Chery je kompanija u državnom vlasništvu koja je osnovna 1997. godine, a počela je sa proizvodnjom automobila 1999. godine. Prvi automobili koji je proizvodio Chery je koristio platformu licenciranu od VW-a, a u pitanju je bio tadašnji Seat Toledo. Od 2003. godine se krenulo sa novim razvojnim projektima i modernizacijom proizvodnih pogona (Chery poseduje jednu od ukupno pet proizvodnih linija na svetu koje poseduju DURR sistem za farbanje automobila).
2005. godine, Chery je izvršio dodatne modifikacije u svojim proizvodnim pogonima kako bi ispunio najrigoroznije ISO standarde po pitanju kontrole kvaliteta. Za dodatna unapređenja svojih budućih proizvoda, Chery je angažovao i neke čuvene evropske kompanije. Na primer, tu su Bertone i Pininfarina za dizajn, Lotus je pomogao oko podešavanja oslanjanja, Bosch pružao asistenciju kod razvoja transmisije, a austrijski AVL je zadužen za razvoj motora.
Spisak svih ovih čuvenih kompanija, uz angažovanje nekih od glavnih inžinjera iz Mitsubishi-a, trebalo bi da bar u nekoj meri da garantuje Chery-ju uspešno nadmetanje na tržištu izvan granica „kineskog zida“. Međutim, da li je to baš tako i u praksi mogli smo da proverimo kroz jednonedeljni test modela Tengo, koji u trenutnoj Chery ponudi predstavlja kandidata u kompkt klasi.
Spoljašnjost
Chery je sa proizvodnjom Tengo modela počeo još 2008. godine, što automatski sa sobom povlači i dizajn koji vuče svoje korene koju godinu pre starta proizvodnje. Pitanje dizajna je uvek bilo problematično za sve kinske proizvođače, što znači da i Chery nije bio imun na pokušaje kopiranja.
Tako je na kraju 2004. godine čak bilo i tužbe od strane GM-a, vlasnika Daewoo-a koja se odnosila na „ekstremne sličnosti“ između aktuelnih Daewoo modela i onih koje je počeo da prodaje Chery. Naravno, GM nije imao nikakve šanse da kineske sudove „ubedi“ u tako nešto, pa se na kraju sve završilo saradnjom između Chery-ja i GM-a. Uglavnom, kako bi izbegao slične probleme u budućnosti, Chery je angažovao čuveni italijanski studio Pininfarina za razvoj dizajna za model Tengo, a rezultat koji je postignut možemo videti već na prvi pogled.
Tengo sa svake strane ostavlja utisak sličnosti sa nekim drugim automobilom nekog od poznatih proizvođača, što ima svoje pozitivne i negativne strane. Postoji mogućnosti da kinezi nisu bili raspoloženi da plate „regularnu cenu“ za neki stvarno novi dizajn, ali je moguće da su imali na umu nešto drugo. Uglavnom, Pininfarina je samo sklopio jednu skladnu celinu od već poznatih detalja automobila koji su bili aktuelni kao novi modeli oko 2006-2008. godine. Ceo automobil najviše podseća na Ford modele, po malo Mondeo po malo Focus, a ovom utisku najviše doprinosi prednja silueta i farovi (sa duplim sočivom).
Linije se logično nastavljaju i na bočnim stranama, gde se može primetiti elegantno smešten „migavac“ u lajsnama na vratima, kao i retrovizori malo većih dimenzija od proseka. Još jedan od „pozajmljenih“ detalja su skrivene brave kod zadnjih vrata, koje su apsolutno u stilu Alfe 156. Pozadi, u sedan varjanti, poklopac prtljažnika ima i mali „spojler“, dok su zadnje svetlosne grupa lepo uklopljene u celinu i spojene sa bočnim linijama, iako to opet malo podseća na „neki“ Ford. Ovaj uticaj drugih modela na dizajn stvara problem nedostatka vizuelnog identiteta automobila, međutim, ovaj problem je vrlo verovatno sa namerom tu.
Očigledno se definitivnom namerom išlo na to da se Tengo uklapa u dizajnerski ključ standardnih evropskih modela od pre par godina, pa je na kraju ovim „kamufliranjem“ dobijeno da pored dovoljno elegantnog i modernog izgleda, Tengo na parkingu ne izgleda upadljivo u negativnom smislu. Opet, sa druge strane izgleda dovoljno atraktivno da bi prosečan posmatrač pomislio, „hej, pa ovo sasvim dobro izgleda“.
Za neki drugi poznati model, sve ovo bi bila definitivna mana, ali za automobil na kojem stoji malo poznata marka, koja je još poreklom iz Kine, ovo se može okarakterisati kao pozitivan detalj. Bar budući vlasnici se neće tako lako „ofirati“ na parkingu, iako sam Tengo nije baš tako mali i neprimetan.
Dimenzije su 4352 / 1794 / 1464 mm (dužina/širina/visina), a razmak između dve osovine je 2550m, što sve spada u okvire koji je odavno generisan kada je u pitanju kompakt klasa. Uz dosta visok „klirens“, Tengo se po ovim tehničkim detaljima uklapa u aktuelne trendove, mada je veći klirens i gotovo neophodan za puteve kakvu su naši, i na kakvim će se Tengo i najviše voziti. U sprezi sa klirensom, vešanje je podešeno malo mekše, što omogućava bolje upijanje rupa i udobniju vožnju. Chery je na Tengu primenio provereni sistem vešanja, MacPherson napred i MultiLink nazad. Čak i je prisustvo MultiLinka (istina, osnovne varijante) pomalo iznenađujuće za automobil kod kojeg bi niska cena trebala da bude udarna karakteristika, pa je ovo jedan od detalja na kojem se može videti ozbiljnost koju si kinezi imali prilikom dizaniranja ovog modela.
{youtube}PUCmCk6Ta5U?qv=hd720|640|360{/youtube}
Pozitivno je što se disk kočnice nalaze na svim točkovima, što bi trebalo da obezbedi i adekvatno kočenje. Prirodno, performanse kočenja umnogome zavise od guma, naročito u zimskim uslovima, a Tengo se standardno isporučuje sa 16“ alu felnama na kojima se nalaze Kleber Krisalp HP2 gume u dimenziji 205/55/16. Alu felne u standardu su lep detalj, koji uz disk kočnice na svim točkovima i malo agresivni dizajn prednjeg branika sa maglenkama daju Tengu i malo sportske note. Naravno, kasnije u vožnji ćemo videti kako se sve to ponaša u praksi.
Unutrašnjost
Čim se dođe do priče oko enterijera, jasno je da se dolazi na problematičnu teritoriju. Dizajn i kvalitet unutrašnjosti automobila je uvek bio problem za sve daleko istočne proizvođače kada su počinjali sa ekspanzijom na evropsko i svetsko tržište.
Tako je sasvim logično da se i kinezi nalaze u istoj situaciji u kojoj su ne tako davno bili korejski proizvođači. Ipak, kada se pogleda enterijer kod Tenga, veoma lako se može primetiti pristojan napredak u odnosu na ono što smo videli kod Geely CK.
Ovde nije reč samo o kvalitetu i završnoj obradi, već je u pitanju dizajn koji je primetno bolji i moderniji. Najinteresantniji detalj kada je dizajn u pitanju je stvaranje celine između dela na vratima koji se polako spaja se ventialacionim otvorima na komandnoj tabli. Šteta što ova linija nije još u boljoj meri iskorišćena, jer bi sve izgledalo dodatno bolje. Ovako, sa par detalja je kompromitovan početni utisak od dizajnu kompletne komandne table. Na primer, tasteri za podešavanje retrovizora izgleda kao da su u poslednjem momentu našli tu svoje mesto. Takođe, volan bi mogao da bude nešto lepši, jer ovako izgleda posve obično, uz veoma klimavu plastiku koja se nalazi preko vazdušnog jastuka. Odmah ispod volana nalaze se standardne poluge za komandu pokazivača pravca i brisača i korektne su za korišćenje. Kroz obruč volana vidi se instrument tabla, bazičnog dizajna i veoma pregledna.
U centru se nalazi brzinomer ispod kojeg je mali LED displej sa osnovnim informacijama od putnog računara. Sa leve strane je obrtomer sa „crvenom linijom“ na čak 6500 obrtaja dok se sa leve strane nalazi skala sa količinom goriva i pokazivačem temperature motora. Dobro je što Chery nije pošao za modernom varijantom da vozaču ne treba informacija o temperaturi motora. Podatak od putnog računara koji će biti prikazan, menja se jednim od dva tastera direktno na instrument tabli. Ovo je malo nezgodno izvesti tokom vožnje, pa se tako vozač ipak mora opredeliti za jedan podatak koji neće baš često menjati. Naravno, na tabli se nalazi upozorenje za eventualno nevezan pojas, kao i upozorenje ukoliko su neka ostala otvorena.
Na levim vratima se nalazi set kontrola koja podrazumevaju zaključavanje i otključavanje svih vrata, kao i kontrole nad podizačima stakala. Podizači na svim vratima su deo standardne opreme Tenga, što je samo jedan od detalja iz opreme sa kojim Chery pokušava da privuče kupce.
Ukoliko pažnju fokusiramo na centralnu konzolu, možemo videti još detalja koji su vezani za paket opreme, ali i ujedno i najslabiji deo enterijera kada je dizajn u pitanju. Ovom utisku najviše doprinosi „audio“ deo, odnosno set kontrola koje služe za manipulaciju radio uređajem. Tasteri su veliki, što ih čini lakim za rukovanje dok je izgled komandi prilično zastareo. Ipak, funkcionalnost popravlja stvar, tako da Tengo i u standardnoj opremi ima radio/cd/mp3 mogućnosti sa opcijom povezivanja iPod-a preko eksternog USB konektora. Interesantno, zvuk koji izlazi iz četiri zvučnika je sasvim prihvatljivog kvaliteta, posebno u poređenju sa onim što se dobija u automobilima slične kategorije.
Ispod „audio“ dela, nalazi se set većih i malo nezgrapnih tastera preko kojih se aktiviraju grejači prednjih sedišta (opet deo standardne opreme) i otvara prtljažnik. Na kraju, u donjem delu se nalaze tri „kružna“ tastera za kontrolu manuelnog klima uređaja koji izgledaju već modernije. Glavni problem sa komandama klima uređaja je što kasne – od kada podesite željenu brzinu ventilator/temperaturu do momenta kada to što je podešeno postane i aktivno. Naravno, tako nešto postoji da bi se „dalo vremena“ da se vozač odluči za koje je podešavanje, ali mislim da je „lag“ ipak veliki. Zbog toga tokom vožnje možete biti dekoncentrisani, jer ćete nakon brze promene podešavanje, morati da skrenete pogled i proverite da li ste namestili željeni položaj. U nastavku centralne konzole, pored menjača i ručne kočnice, se nalazi pepeljara i upaljač, ali i 12V naponski konektor.
Ovo je veoma korisno, jer ne morate koristiti upaljač za napajanje dodatnih uređaja poput navigacije i slično, a opet možete i povezati dva uređaja. Na kraju, tu su i dva držača za čaše. Ukoliko ste se možda zapitali čemu služi ispupčenje na vrhu table, u ovom paketu opreme nema nikakvu svrhu, dok će kupci Tenga u bogatijoj opremi tu imati dodatni displj, pa smo ga zato i preskočili.
Ostale detalje primećujemo kada se smestimo u vozačko sedište, kao na primer to što sedišta nisu podesiva po visini. Za malo gabaritnije, to može predstavljati problem prilikom zauzimanja pozicije za upravljačem. Takođe, klizač sa kojim se podešava visina pojasa na B stubu ne može dovoljno da se podigne, pa ukoliko ste visoki, pojas u tom slučaju više prelazi preko ruke. Ovo nije baš povoljno, pa je pitanje koliko će pojas odraditi posao u slučaju nezgode. Sama sedišta su dosta tvrda i nisu dovoljno ergonomski oblikovana, pa udobno sedenje umnogome zavisi od nekih ličnih preferencija. Isto važi i za zadnju klupu kada je u pitanju udobnost, ali bar pozadi ima dovoljno prostora za dve odrasle osobe.
Iako Tengo pozadi poseduje tri pojasa, ali jasno da je to samo za slučaj da deca sede na zadnjim sedištima. Ukoliko deca sede pozadi, nije loša zaključati vrata preko komande na vozačevim vratima, a tu se nalazi ceo set komandi za sve podizače prozora.
Tengo poseduje prtljažnik sasvim solidnih dimenzija, a po potrebi se mogu i oboriti zadnja sedišta, samo je pre toga neophodno prvo spustiti dva naslona za glavu koji se nalaze na zadnjim sedištima. Za otvaranje samih gepek vrata, na raspolaganju je daljinska komanda na ključu, a tu je i taster na komandnoj tabli. U dnu gepeka se očekivano nalazi rezervni točak, ali se kod Tenga dobija i peta alu felna sa regularnim pneumatikom, što je veoma lep detalj.
{youtube}EEHrezErlDc?qv=hd720|640|360{/youtube}
Motor, menjač
Tengo sa svojim kompletnim izgledom nagoveštava i posedovanje određene sportske karakteristike, ali se u praksi pokazalo da nema dovoljno tehničkih detalja koji opravdale takve aspiracije. Pri razvoju motora, Chery se obratio za pomoć austrijskoj kompaniji AVL koja je razvila celu seriju motora za Chery, među kojima je i 1,6 litarski benzinski agregat koji se nalazi u dosta velikom broju Chery automobila, pa i u Tengu.
Trenutno, ovo je ujedno i jedini motora koji je na raspolaganju kod Tenga, dakle tu nema šta da se razmišlja. Generalno, kada se pogleda mehanički sklop i tehnički detalji, jasno je da je u pitanju standardni 4-cilindrični agregat koji zadovoljava EURO4 normu po pitanju izduvnih gasova.
Na papiru, ovaj motor generiše 120 KS uz obrtni moment od 147 Nm pri 4500 obrtaja u minuti. Međutim, u vožnji motor nikako ne ostavlja utisak da vozač na raspolaganju ima deklarisanih 120 KS, već se stiče utisak da se ispod haube nalazi oko 100-nak KS. Ipak, ovom subjektivnom utisku znatno doprinosa i težina Tenga. Tako je ovaj automobila težak čak 1350 kg, što je dosta za automobil ove klase. Na primer, Seat Ibiza ST koji je veoma sličnih dimenzija ima gotovo 200 kg manje.
Jasno da ova težina pravi veliku razliku kada su u pitanju performanse, gde 1.6 motor u Tengu konstantno mora da „tegli“ mnogo veći teret, pa je ovo i jedan od glavnih razloga zbog kojeg motor deluje slabije. Veća težina automobila je tu kao posledice borbe za što bolji NCAP rejting, pa je tako Tengo uspeo da dobije 5 zvezida u C-NCAP testovima, koji predstavljaju kinesku varijantu Euro NCAP testova.
{youtube}92sIZHKk6uY?qv=hd720|640|360{/youtube}
Naravno, parametri testiranja nisu isti, ali je očigledno da je ovde napravljen korak napred, jer su u početku svi kineski automobili očajno prolazili na „crash“ testovima. Još samo da se reši problem težine, koji dolazi kao pomoćno rešenje manje efikasnog dizajna automobila kada su u pitanju standardni bezbednosti. Ostali već etablirani proizvođači uspevaju da dobiju 5 NCAP zvezdica sa dosta manje težine, koja uvek negativno utiče i na preformanse i na potrošnju goriva.
Pitanje potrošnje je tako veoma aktuelno na Tengu, jer je se 1.6 motor pokazao kao dosta žedan. Sa maksimalno pažljivom vožnjom smo uspeli da „poklopimo“ deklarisane podatke, ali već ti podaci malo veći od onih koji bi se očekivali od modernog 1.6 motora. Dakle, oko 10l u gradu i oko 6.5 na magistrali. Ipak, nekako najviše „boli“ potrošnja na auto putu gde Tengo na putnoj brzini od 120-130 km/h bez problema troši više od 10l, gde se ta cifra veoma bliži i vrednosti od 11l. Prenosni odnosi menjača si ovde direktno odgovorni, jer 5-brzinski menjač ima sasvim korektne prenosne odnose. Peta brzina je posvećena što ekonomičnijoj vožnji po auto putu, mada, kao što smo već rekli, u tome se baš i nije nešto uspelo.
{youtube}61v6FesJq0c?qv=hd720|640|360{/youtube}
Naravno, za „prolazak“ kroz brzine neophodno je rukovati menjačem, koji vrlo podseća na onem menjače koje smo imali prilike svi da koristimo u starim vozili – dugačak hod i dosta „lufta“ u hodu. Sam sklop podseać na ono što se može osetiti kada se voze Dacia modeli, pa ako smo to zamerili Daciji sigurno da će ista takva ocena biti i za Chery.
Vožnja
Čim se smestite na vozačku pozicije i startujete motor, baš nije motor ono što ćete prvo čuti. Servo pumpa pravi dosta veliku buku, koja će u leru gotovo bez problema nadjačati zvuk koji proizvodi motor. Ovo sigurno neće biti prijatno, pogotovu kupcu novog automobila.
Moramo da se ogradimo da je servo pumpa bila glasna na našem test vozilu, koje su već "kroz šake" propustili brojni vozači tako da je moguće da ovakav problem prilikom kupovine potpuno novo vozila neće biti prisutan.
{youtube}99MYVdRNixU?qv=hd720|640|360{/youtube}
Start sekvenca
{youtube}12jMc__76Xc?qv=hd720|640|360{/youtube}
servo zvuk
Tokom vožnje, na sreću, ovo postaje manje primetno, uglavnom zbog činjenice da je i sam motor dosta bučan u radu. Na nižim obrtajima, taj nivo je u granicama prihvatljivog, ali čime se pređe preko granice od oko 3000 obrtaja, zvuk motora je primetno jači. Na žalost, da bi se izvuklo bar nešto performansi, vozač jednostavno mora „terati“ motor u više obrtaje, kada ovaj motor i po specifikaciji generiše najveću snagu i obrtni moment.
Nožne kontrole su sasvim solidne pa tu ne bi trebalo da bude problema. Kvačilo je umerene tvrdoće i dosta precizno prepušta snagu, dok je pedala kočnice takođe sasvim pristojno odmerene tvrdoće.
Jedina mana se odnosi na pedalu gasa koja nije baš dovoljno precizna, jer se već na pola hoda nalazite već skoro na maksimalnom otvaranju usisnog leptira. Relaksirana vožnja po gradu je i nekako najprijatnija za Tengo. Ne treba previše raditi menjačem, a motor oko 2000 obrtaja uspeva da proizvede dovoljno snage za ovu vožnju. I pored svojih dimenzija i mase, nije problem da se Tengo i malo agresivnije „bacaka“ kroz gradsku gužvu ukoliko za to ima potrebe.
{youtube}uMnhOR71COc?qv=hd720|640|360{/youtube}
Tengo u gradu
Preglednost je sasvim korektna, a tome značajno doprinose i veliki retrovizori pa tako „mrtav ugao“ nije previše veliki. C stubovi jesu veliki, ali opet ne veći od onog što je danas aktuelno na novim automobilima, tako da je i preglednost pozadi korektna, a jedino smetaju naslovi za glavu koji se mogu i spustiti. Kao pomoć pri kretanju u nazad i parkiranju, već u standardnoj opremi se nalaze i parking senzori. Međutim, dotični sistem je dosta grub i ne baš precizan.
Izlazak na magistralu pruža najbolju mogućnost za sticanje utiska o voznim karakteristikama Tenga. Naravno, već smo rekli da motor ne deluje kao da pruža deklarisanu snagu, a ima i dosta mase sa kojom treba da se izbori, pa tako od Tenga ne možete očekivati neke performanse. Ovo je posebno važi za preticanja, kada se motor mora oterati u visoke obrtaje i pre toga uveriti da iz suprotnog smera apsolutno ne vidite drugo vozilo da vam dolazi u susret.
I ovde, lagano krstarenje je optimalan mod rada, dakle peta brzina i 80 km/h, gde nema buke, pustite muziku i to je to. Očekivano, Tengo nije automobil koji će inspirisati na žustriju vožnju po krivinama i pored toga što je ogibljenje prilično kvalitetnih specifikacija. Tengo je ipak namenjen disciplinovanoj (po pitanju ograničenja brzine) i relaksiranoj vožnji. Takođe, kroz volan ne dolazi malo informacija do vozača pa ćete tako nešto više osetiti kroz rad vešanja nego kroz sam volan ukoliko ste prešli preko neke neravnine.
{youtube}5u5jhbnkexU?qv=hd720|640|360{/youtube}
Ukoliko dođe iznenadne potrebe za kočenjem, Tengo je standardno opremljen ABS-om, a u jačoj verziji opreme na raspolaganju je i elektronska kontrola stabilnosti. Što se tiče samog kočenja, očekivali smo nešto bolje performanse, ali ne baš vrhunske gume i masu Tenga su verovatno doprinele takvom utisku. Na kraju, vožnja po autoputu podrazumeva broj obrtaja koji već proizvodni primetnu buku i od motora, ali i od vetra i guma, pa je muzika tokom vožnje gotovo obavezna.
Mekano vešanje na autoputu dosta prija, tako da ovde Tengo dosta lepo pliva i pruža dosta udobnu vožnju, čak i ako u obzir uzmemo tvrđa sedišta. Tokom noćne vožnje, farovi na Tengu malo više rasipaju svetlost pa zbog toga pružanju nešto manji nivo osvetljenja koji bi se očekivao od velikih i lepih, istina halogenih, farova koje ima Tengo.
| Telemetrija | |
|---|---|
| Testirani model | Chery Tengo 1.6 |
| Datum merenja | 25.1.2011 |
| Vremenski uslovi pri testu | hladno-suvo |
| Tip i dimenzije pneumatika | Kleber Krisalp HP2 205/55 R16 |
| Ubrzanje | |
| 0-60kmč | 6.30s |
| 0-100kmč | 13.60s |
| 0-150kmč | 36.00s |
| 400m (vreme/izlazna brzina) | 19.30s / 120.10kmč |
| 1000m (vreme/izlazna brzina) | 35.10s / 0.00kmč |
| Međuubrzanje | |
| 60-90kmč (3. brzina) | 8.00s |
| 60-90kmč (4. brzina) | 11.70s |
| 60-90kmč (5. brzina) | 0.00s |
| 80-120kmč (3. brzina) | 10.00s |
| 80-120kmč (4. brzina) | 19.70s |
| 80-120kmč (5. brzina) | 31.30s |
| Kočenje | |
| 60-0kmč (vreme/kočioni put) | 3.80s / 21.60m |
| 100-0kmč (vreme/kočioni put) | 5.30s / 54.50m |
| Napomena: Sva merenja se vrše po tri puta uzastopno, a uzima se samo najbolji rezultat. | |
Zaključak
Tokom gotovo nedelju dana testiranja Tenga imali smo priliku da vidimo trenutne domete kineske auto industrije i kompanije Chery kao njihovog glavnog izvoznika automobila. Jedan od prvih zaključaka je da više nema baš loših automobila, pa čak i ako su kineske proizvodnje.
Evidentno da je Chery uložio dosta truda za napredak, što na kraju omogućava Tengo da predstavlja automobil koji izgleda sasvim prihvatljivo na istočno evropskom tržištu. Međutim, kada detaljnije analiziramo sve detalje, možemo videti da u većini bitnih elemenata Tengo po malo (a negde i malo više) zaostaje u odnosu na automobile istog cenovnog razreda.
Kada je svaki detalj malo slabiji to nije neki problem, međutim kada dosta tih detalja i malih razlika saberete, na kraju dobijate dosta veliku razliku između onoga što na kraju nudi Tengo naspram ostalih automobila na tržištu koji trenutno imaju sličnu cenu.
Kako se sve danas striktno mora posmatrati kroz prizmu cene, jasno da Tengo jednostavno košta više nego što bi to trebalo da bude, bar da bi se privukao iole već broj zainteresovanih. Dakle, testirani primerak ima cenu od 10490 evra, što je svota koja Tengo stavlja u red velikog broja automobila koji, ako ništa drugo, su bar proizvedeni od strane mnogo poznatijih proizvođača. Ford Focus, Hyndai i30, KIA Ceed, Suzuki SX4, spisak je baš dugačak, a radi sve o modelima koji su objektivno bolji u odnosu na ono što nudi Tengo.
Jedino što Tengo izdvaja od cenovnih konkurenata je dosta bogata oprema već u standardnoj varijanti. Po ovom kriterijumu, Tengo definitivno nudi više, jer se stvari koju su kod njega standardne, tipa el. retrovizori, el. podizači stakla na svim vratima, parking senzori pa i grejači sedišta su stvari koje se na pomenutim modelima uglavnom dobija samo kao dodatna oprema koja povećava i finalnu cenu.
Upravo ovde, kupac koji je u ovom momentu zainteresovan za nov automobil sa cenom oko 11000 evra, treba da dobro razmisli i razloži na detalje ono što želi. Ukoliko vam do nekih elemenata opreme nije toliko stalo, a bitno vam je sve ostalo, onda morate gledati u nekom drugom pravcu. Sa druge strane, ako vam nije problem da zanemarite skup svih malih nedostatka koje Tengo poseduje, a bitna vam je oprema koje se dobija, onda Tengo i može da bude rešenje.
Ipak, na kraju ne treba zaboraviti jednu veoma bitno stvar pri kupovini novih automobila, a to je gubljenje vrednosti tokom godina. I bez previše razmišljanja je svima jasno da će za par godina jedna Ford Fiesta ili Hynadi i30 mnogo bolje držati cenu u odnosu na bilo koji aktuelni Chery model. Tako je veći pad vrednosti Tenga kroz godine neminovan, pa je veliko pitanje da li će kupci biti spremni na to. Opet, ne trebamo zaboraviti garantni rok, kod Tenga je 3 godine, servisnu mrežu koja još uve nije velika, cenu rezervnih delova i održavanja.
– Redovni servisi na svakih 10.000km koštaju 7261 din tj. oko 70€,
– Na 30.000km se dodatno menjaju i svećice tako da ti servisi koštaju 9546 din, tj oko 95€,
– Veliki servis se radi na 90.000km i košta 37178 din, t. oko 370€.
Cene potrošnih delova (sa uračunatim troškovima rada):
– Zamena prednjih disk pločica – 4437 din (45€),
– Zamena prednjih pločica i diskova – 16974 din (170€),
– Zamena zadnjih disk pločica – 5495 din (55€),
– Zamena zadnjih diskova i pločica – 17373 din (170€),
– Zamena seta kvačila – 23680 din (230€).
| Specifikacije: Chery Tengo 1.6 Sedan | |
|---|---|
| Tip motora | Èetvorocilindrièni benzinski DOHC MPI |
| Radna zapremina | 1597ccm |
| Tip menjača | napred, popreèno postavljen |
| Maksimalna snaga@obrtaji | 120KS (88 kW) pri 6000 obrtaja |
| Maksimalni moment/obrtaji | 147 Nm pri 4500 obrtaja |
| Fabrički deklarisane performanse | |
| Maksimalna brzina | 180 km/čas |
| Ubrzanje 0-100km/čas | 10.0 s |
| Prosečna potrošnja (grad) | 0.0 l/100km |
| Prosečna potrošnja (autoput) | 0.0 l/100km |
| Prosečna potrošnja (mešovito) | 7.0 l/100km |
| Dimenzije vozila | |
| Težina | 1350 kg |
| Dužina | 4352 mm |
| Širina | 1794 mm |
| Visina | 1464 mm |
| Međuosovinsko rastojanje | 2550 mm |
| Zapremina prtljažnika | 430 l |
| Zapremina rezervoara | 57 l |
| Klirens | Nije deklarisan |
| Cene baznog i testiranog modela | |
| Naziv baznog modela | Chery Tengo 1.6 MT Sedan |
| Cena baznog modela | 10490 EUR |
| Naziv testiranog modela | Chery Tengo 1.6 MT Sedan |
| Cena testiranog modela | 10490 EUR |
| Godina pojavljivanja modela | 2008 |
Sa svim ovim parametrima na papiru, dosta je teško sastaviti profil i situaciju koja bi logički uputila kupca u pravac Chery salona za kupovinu Tenga. Na kraju, opet stižemo do cene i do zaključka da Chery sa ovim automobilom ipak puca previsoko. Realno, najprirodnija konkurencija za Tengo bi u ovom momentu bio Dacia Sandero ili Stepway, gde je većina detalja mnogo uporedljivija. U ovom poređenju, Tengo predstavlja mnogo konkurentniji proizvod pa bi se tako moglo očekivati da će i veći broj kupaca skupiti novac i hrabrosti za investiciju u malo poznatu marku automobila. Međutim, Tengo je u odnosu na pomenute Dacia modele znatno skuplji, čak i kada se tu doda nešto od opreme koje je standardna na Tengu. Dakle, veoma nezgodna situacija.
Iako Chery nastupa dosta ambiciozno i želi sebe da postavi u isti red sa nekim korejskim, pa i japanskim proizvođačima, to u praksi ipak nije realno, jer dobar spisak dodatne opreme jednostavno nije dovoljan. Po poslednjim informacijama koje smo dobili, izgleda da ovo stvar počinje da prihvata i kompanija KVIS koja je generalni Chery distributer. Tako je cena Tenga u standardnoj opremi dodatno spuštena, pa sada ono za testirani model ne iznosi više 10490 već 9990 evra, što je definitivno korak u dobrom pravcu. Još samo malo niže, i onda već dolazimo u okvir cene koja pruža mogućnost i za realno razmatranje, pa to može privući potencijalne kupce da posete Chery salon, a samim tim i do situacija da Tengo ćešće viđamo na ulicama a da se ne radi samo o automobilima komunalne policije
{nkdata id=36, diler}