Vozikam se gradom, sa čudnim utiskom. Nešto mi privlači pažnju, nešto mi smeta. Kapiram da auto nije, unutra je sve normalno. Stanem izađem napolje, i napolju sve ok, Dacia ko Dacia. A onda se stvari razjasne, prilazi jedan čovek, pa drugi i tako redom. Pljušte pitanja, koliko kosta, jel ima 4×4, a koliko trosi, jel se kvari…
Sednem u auto, krenem dalje, ljudi se okreću za Dusterom, gledaju. Izgleda da se ovako osećaju vlasnici Ferarija i ostale egzotike, kad se voze ulucama grada, jedino što njih verovatno niko ne smara koliko kosta, koliko može da razvije i sl. Samo ih gledaju sa strane, niko ne sme da priđe…
Duster je prvi crossover rumunskog prizvođača, pa valjda kao takav privlači dosta pažnje u saradnji sa dosadašnjom reputacijom marke. Dosada mi se ovako nešto nije desilo ni sa jednim automobilom. Na test je došla varijanta sa benzinskim motorom u pogonom na prednje točkove. Motor ima 105 ks i već je poznat iz Renaultove familije. Moj utisak je da nije naročito dobra kombinacija sa Dusterom, bučan, dosta troši, nema naročito dobre performanse. Izmerena potrošnja za ceo test je oko 10 l, što je baš mnogo.
Što se enterijera tiče prisutna je već klasična tvrda plasitka poznata iz Logana i Sandera. Obzirom na cenovni razred, ono ne treba uzimati za zlo. Komande su logične, sve je na svom mestu, jedino su dugmad za klimu i provertavanje mogli da montiraju pod drugačijim uglom, ovako vozač mora da se savije da bi video šta radi, ako sve to već ne zna napamet.
U vožnji auto je prilično stabilan, ne naginje se značajnije bez obzira na visinu karoserije. Ogibljene lepo pegla neravnine, auto je prilično udoban, čak i po lošim putevima.
Duster je stigao u Ambiance opremi sa Ambiance Plus dodatnim paketom, što sve zajedno košta 12398 evra. To ovako, na prvi pogled i nije tako mala cifra, ali gledajući širu sliku svega sto se dobija sa ovim autom, sasvim je odgovarajuća.