Intervju: Mikko Hirvonen i Jarmo Lehtinen

 

Veliko iznenađenje za ovogodišnji, 43-ći, Reli Srbija je prisustvo fabričke Ford WRC posade – Mikko Hirvonen/Jarmo Lehtinen. Konferencija za štampu održana u prostorijama Grand Motors prodajnog salona nam je dala mogućnost da finsku posadu detaljnije "propitamo".

Konferencija za štampu je održana u prostorijama Grand Motors salona u Beogradu, u petak 18. juna 2010. Posada tima BP Ford Abu Dhabi Word rally team je bila na raspolaganju novinarskim ekipama, nakon uvodne konferencije. Na konferenciji su Hirvonen i Lehtinen ukratko upoznali novinare sa svojim planom da  Reli Srbija takmičenje iskoriste kao pripremu za predstojeći Reli Bugarska. Uvodna konferencija je ukratko pokrivena našom prethodnom vešću, a nakon toga su usledila pitanja novinara, od kojih ćemo izdvojiti neka koja su imala zanimljive odgovore.

– Jarmo (Lehtninen), kada ste se najviše uplašili?
JL: Na svakom reliju ima opasnih situacija, svakako. Ako bih baš morao da istaknem neku gde sam se uplašio rekao bih da je to Japan 2005. Nakon što smo usred šume sleteli i okrenuli se na krov, prilikom udarca sam čuo krckanje u mojim leđima. Visimo naglavačke, a Mikko kaže "mislim da se automobil zapalio". Rekao sam: "Odlično. Mislim da ne mogu da se pomerim."

Srećom, ovaj incident je prošao bez povreda, jedino je autombil bio oštećen. Pogledajte video snimak Mikko-ovog udesa.

– Zašto Latvala nije došao?
MH: Kada smo dobili poziv da dođemo u Srbiju, morali smo da vidimo šta imamo od obaveza u planu. Nažalost, Jari Matti je imao već zakazane marketinške aktivnosti u Velikoj Britaniji i Irskoj, dok je moj kalendar bio prazan. Da su obaveze bile drugačije, Latvala bi onda došao. Priliku za trening svakako ne bi želeli da propustimo.

 

 

 

Srđan Petrović

Dok smo čekali da se mediji i organizator pripreme za pojedinačne intervjue, našli smo našeg relistu Srđana "foksa" Petrovića. Evo šta je on imao da kaže povodom dolaska Mikko Hirvonena:

NK: Otkud Hirvonen ovde? Kako čujemo, ti si doveo Ford posadu u Srbiju?
Fox: Da, ja sam ih doveo. Mi, relisti, smo svi drugari. Idemo mi često da gledmo WRC relije po evropi tako da imamo kontakte sa svima u tom sportu.

NK: Kako je tekla komunikacija? Jel si ti okrenuo Ford, ili su se oni raspitivali?
Fox: Ja sam njih kontaktirao pošto znaš da im je WRC Bugarska sledeći reli na programu i to im je prvi asfaltni reli ove godine. Bugari imaju očajan asfalt kao i mi, a pošto znam kako stoje stvari znao sam da bi im dobro došla prilika da se negde pripreme.
– Rekao sam im: "Ovde vam je idealno. Imate asfalt, a biće super atmosfera." Postoji problem sa WRC vozačima zato što oni ne mogu da voze WRC mašine na relijima nižeg prioriteta (ERC, IRC i regionalna takmičenja) pa sam ja to onda okrenuo i rekao im da će se oni takmičiti za Reli Šampionat Srbije i tako bi im omogućili da voze WRC automobil. Problem je bio i sa naše strane, pošto je naš reli šampionat zatvorenog karaktera, pa da bi omogućili stranoj posadi da se takmiči u našem šampionatu dogovorili smo se sa SAMS da domaći reli šampionat otvori. Tako ćemo na kraju godine u generalnom plasmanu domaćeg Reli Šampionata biti klasifikovana i Ford Abu Dhabi posada Hirvonen/Rautianen, koja neće imati baš bodova da bude prva u generalnom plasmanu ali će biti plasirani. Biće to lepa priča za moje unučiće kad budem pričao da smo vozili sa jednim od najbržih reli vozača na svetu.

NK: Stvarno velika stvar.
Fox: Da. Najveća. Iz svog džepa smo odštampali bilborde da malo reklamiramo naš reli i da pokušamo da malo animiramo ljude da dođu da gledaju.

NK: Koliko je Ford Srbija (Grand Motors) učestvovao u organizaciji?
Fox: Oni se uopšte nisu angažovali oko svega toga.

 

 

 

 

 

Jarmo Lehtinen

Jarmo-a smo "uhvatili" dok smo čekali na intervju sa Mikkom. I pored velikog broja prisutnih medija, Jarmo je bio poprilično zanemaren tako nije bilo nikakvih problema da sa njime razmenimo par rečenica i da ga pitamo o poslu suvozača. Pre nego počnemo sa njegovim kratkim intervjuom, evo nekih informacija o njemu:

Finac, Jarmo Lehtinen je rođen 1969. godine. NJegovu karijeru reli suvozača je počeo 1988. godine asistirajući njegovom prijatelju Jarri Mikkoli. Nakon toga je bio suvozač za Marka Ramanena u Reli Šampionatu Finske, a svoj WRC debi je imao 1997. godine na Reli Finska. 1999. godine sa Ramanenon nastupa u Reli Šampionatu Britanije. Od 2002. godine je bio suvozač škodinom fabričkom vozaču Toni Gardemeister-u, a u to doba počinje intezivna saradnja sa perspektivnim Mikko Hirvonenon, sa kojime vozi od 2003. godine.

NK: Jarmo, nisi previše tražen od medija? Suvozači su kao fudbalski golmani – kad se pobeđuje, lako ih je zaboraviti, ali kada se gubi lako je svaliti krivicu na njih?
JR: Ha, ha. To je tačno. Ja sam u reliju dugo vremena i meni medijska pažnja zaista nije potrebna. Ja sam tu da pomognem Mikki, tako da ako je on srećan – i ja sam.

NK: Čuli smo da vaša posada ne koristi sistem komununikacije zasnovan na brojevima (Uobičajeno je da se stepenom prenosa opisuje koliko je brza krivina – pet znači da se krivina prolazi petim stepenom prenosa, a prefiks "plus" ili "minus" znači da treba biti nešto sporiji u tom stepenu prenosa, odnosno brži). Kako to funkcioniše s obzirom da imate mnogo različitih tipova krivina?
JR: Da, mi za komunikaciju koristimo finski jezik, a jedine brojne oznake koje koristimo su one kojima opisujemo razdaljinu. Ako na primer imamo srednje brzu krivinu, ja ću reći "kei mene" ukoliko je krivina brža od srednjeg, odnosno ukoliko se krivina "otvara". Kod neke druge posade ta krivina bi bila označena sa "4+", a kad bih preveo to na engleski to bi značilo "medium go" (srednja kreni).

NK: Kako se pripremate za relije na kojima niste bili?
JR: Za Reli Bugarska se pripremamo 6 meseci pre relija. Imamo dogovor sa WRC da nam (svim timovima) organizatori dostave kompletan itinerer sedam meseci pre samog relija. U ovom trenutku naše kolege iz tima su na licu mesta (u Bugarskoj) i oni će nam poslati još preciznije podatke o reliju. Posle 11 godina u vrhunskom reliju, mogu manje-više da na osnovu tih podataka procenim šta nas otprilike čeka – vezano za vezu, put do servisa, ograničenja u saobraćaju, vremenskim kontrolama i sličnim stvarima. Na osnovu mapa takođe možemo dosta toga da saznamo. Naravno za nove relije je uvek teže i dosta toga ne možemo pretpostaviti, ali se možemo bolje pripremiti da obratimo pažnju na pojedine segmente. Što se tiče Reli Srbija, aktivno smo tražili koji segmenti deonica su vrlo slični onima u Bugarskoj, kako bi te segmente relija što bolje iskoristili u sklopu priprema za predstojeći WRC Bugarska.

Za nove relije, takođe, dolazim i nešto ranije. Standardno "izviđanje" iliti "recce" kreće u utorak ujutro, a ja ću biti tamo već u nedelju ujutro da prikupim što je više moguće informacija. Zabranjeno mi je da prolazim etapom, ali mogu da se vozim okolo da vidim kako teče saobraćaj, da vidim gde je servis, gde je hotel i da planiram unapred sve što je potrebno.

Kada su u pitanju reliji koji su voženi ranije, onda moram da uporedim prethodni i novi itinerer da vidim koje su razlike i da se prilagodim tome. Recimo WRC Finska će biti skoro identičan prošlogodišnjem s tom razlikom da će samo jedna etapa biti nova, a i polovina te etape je vožena…recimo 2006. godine. Ja ću pogledati stare zabeleške (iliti "radar") i to će biti dovoljno da pokrijemo skoro celu dužinu relija i, samim tim, nam treba manje vremena za pripremu.

NK: Dakle, imate veliku arhivu?
JR: Ha, ha. Da, imam vrlo veliku arhivu.

NK: Kao suvozač, kakve su vaše dužnosti kada završite etapu? Da li vozite reli automobi?
JR: Ne, ne u normalnim okolnostima. Vozim u specifičnim situacijama kada Mikko ide na neku konferenciju nakon relija ili je vozaču potreban odmor tokom vezne deonice ili tako nešto. U principu dešava se da moram da preparkiram automobil u servisnom parkištu (parc ferme) ili u servisu.

NK: Po reli pravilniku, suvozač može voziti. Znači da vi samo nemate priliku za tako nešto?
JR: Tim od suvozača zahteva redovne test vožnje WRC automobila. Znate, kvačilo je veoma teško za kontrolisati i lako ga je spaliti. Ono je vrlo skupo, tako da suvozači imaju redovne vežbe i kontrole, kako kada treba da pokrenu automobil ne oštete kvačilo.

NK: Kad smo kod veznih deonica. Znamo da reli posade moraju da poštuju pravila u saobraćaju. Kakva je situacija u praksi?
JR: Da, postoji taj problem. U poslednje vreme organizatori nam daju dovoljno vremena da nema potrebe za žurbom na "vezi". Po meni, vrlo je glupo ako je itinerer tako zgusnut da vas tera da ne poštujete pravila u saobraćaju, već da moramo jako brzo da vozimo da bi smo stigli u vremensku kontrolu bez kašnjenja. Zato mi radimo zajedno sa organizatorima da bi smo ispravili takav tip grešaka. Kada imamo sastanak, mi već u prošlogodišnjem "radaru" imamo zapisano da je neka "veza" bila tesna. Onda zamolimo organizatore da nam daju više vremena za tu relaciju kako bi smo izbegli situaciju da moramo da jurimo i na "vezi". Treba imati na umu mnogo stvari kada se računa vreme potrebno za "vezu". Kad izađemo iz servisa, moramo da prođemo obeležavanje guma, vremensku kontrolu. Sve to traje oko 5-6 minuta. Ako je prosečna planirana brzina 60kmč, a mi izgubimo 5-6 minuta, onda se ta prosečna brzina penje na 70-80kmč i to nam stvara problem da moramo da obilazimo u saobraćaju i da se nadamo da nema saobraćajne policije.

NK: Da li bi vam više odgovaraju duže deonice koje se ređe voze ili kraće deonice koje se više puta ponavljaju?
JR: Ovih dana imamo uglavnom duže deonice. U Portugalu smo imali prosečnu dužinu etape od 22km. Reli Finska ima neke duge deonice koje su veoma dugačke i voze se samo jednom. Meni se to ne dopada, iako sam Finac. Ja bih, lično, voleo da imamo kraće etape. U principu imamo uvek sličan broj kilometara na svakom WRC, ali je sada dozvoljeno da se to odveze za dva, tri ili četiri dana. Ovogodišnji reli Finska će biti vožen za dva dana.

Osnovni problem sa relijima je da lokacija jednostavno nekada ne dozvoljava da se dobro organizuje reli i FIA bi trebala da omogući relijima, kojima je potrebno, da mogu fleksibilnije da organizuju takmičenje. Odličan primer dobre organizacije i itinerera je Portugal, dok su Monte Karlo i Novi Zeland primeri gde bi mogućnost korišćenja dva servisna centra mnogo olakšala i organizatorima, učesnicima, ali i gledaocima. Takođe FIA mora da obezbedi da reliji koji su dobro organizovani ne počnu da koriste mogućnosti fleksibilne organizacije samo zato što im to pravila omogućavaju i da time pogoršaju stanje. Sa tim stvarima je uvek teško. Politika i novac kada se umešaju, uvek je jako teško da se izborite. Ja samo mogu da se nadam da će zdrav razum prevladati.

NK: Novi ljudi su na čelu FIA-e. Da li tu ima nekih promena?
JR: Da. Postoje znaci da će se promene desiti. Nažalost sve se to dešava previše sporo. A postoji mnogo hitnih stvari koje trebaju da se brzo promene.

NK: Koje su to hitne stvari?
JR: Novi timovi i proizvođači žele da uđu u takmičenje. Volkswagen želi da uđe, ali mi nemamo dugoročni plan tehničkih regulativa. A niko ne želi da uđe u projekat koji košta nekoliko desetina miliona EUR i da ne zna šta će se sutra promeniti. Dugoročnim planiranjem ćemo imati više novih timova, više jačih sponzora i povećati popularnost takmičenja.

Takođe, što se mene tiče, jako je bitno promeniti sportski pravilnik. Sadašnji pravilnik o startnom poretku je smešno. Ne razumem zašto ne mogu to da promene, a trenutno nikome aktuelna pravila ne odgovaraju. Totalna glupost.

NK: Hvala!

 

 

 

Mikko Hirvonen

NK: Kakav je odnos između vas i Latvale? Da li ti kao nešto stariji i iskusniji imaš neku učiteljsku ulogu?
MH: Ja sam imam dosta toga da naučim. Situacija sa Citroenima je stvarno teška, pa sam skoncentrisan na to da pružim maksimum. Naravno, radimo zajedno sa Latvalom na tome da sustignemo Citroen.

NK: Znači nisi u poziciji da budeš mentor Latvali? Ili jednostavno ni ne pokušavaš to da budeš?
MH: Ni ne pokušavam. Obojica smo relativno mladi, a obojica i pored toga imamo dosta iskustva. Diskutujemo oko toga kako podesiti automobil i sličnih stvari, ali stvarno ne mogu reći da sam mentor.

NK: Vidimo da postaješ sve brži na asfaltu. Koliko još prostora imaš za napredovanje?
MH: Mi radimo upravo na tome. Znam da ja, kao vozač, mogu biti mnogo bolji i zato je neophodno da naučim još toga. Ali treba da naučim da razumem automobil, da znam kako ga podesim, u kom pravcu ga razvijati i na tom polju mi je potrebno još više iskustva. Čini mi se da smo svake godine išli korak unapred, tako da smo svake godine sve bliži tome da pobedim na asfaltu.

NK: Stiže novi automobil (Fiesta WRC). Da li si ga testirao i koliko?
MH: Nisam imao prilike da ga vozim, pošto kasnimo sa tim programom.

NK: Kako misliš da će turbo motor promeniti Fiestu S2000?
MH: Na Monte Karlu smo videli da šasija i ogibljenje na tom automobilu rade odlično.

NK: Da li misliš da će novi automboil biti sporiji od WRC mašina?
MH: Da. U početku će sigurno biti. Ali će biti i veoma zanimljivo za vozače zato što ćemo biti svi usred razvoja novih automobila.

NK: Da li je lakše voziti S2000 mašinu u odnosu na WRC? Ili je to potpuno drugačije iskustvo?
MH: Drugačije je. Fiesta je drugačiji automobil od Fokusa i već sada, u ovoj fazi, u nekim stvarima je bolja od Fokusa – kad pričamo o voznim karakteristikama. Naravno snage će biti manje nego što sada imamo.

NK: Dakle Fiesta ima potencijal da postane i bolji automobil nego što je Fokus sada?
MH: Da, apsolutno. Vozne karakteristike će sigurno biti bolje.

NK: Da li će nedostatak snage da učini vožnju manje zanimljivom?
MH: Možda. Ali kada staviš kacigu, borba će biti podjednako zanimljiva. Ne brinem se povodom toga.

NK: U konferenciji za štampu smo čuli da nemaš aspiracija ka F1, već da bi samo želeo da osetiš šta F1 bolid može da ponudi. Da li imaš nešto drugo što bi želeo da voziš? Videli smo da je Latvala vozio 24H Nurburginga, a ti si na toj stazi vozio, u sklopu PR programa Forda, Ford Focus RS 500. Da li bi vozio na toj ili nekoj drugoj stazi/trci?
MH: Nurburgring? Svakako. Zato što ne podseća klasičnu stazu već je više nalik vrlo dugačkoj reli etapi sa neravninama, skokovima i nepreglednim krivinama. To je nešto što bih mogao da vozim.

Nisam zainteresovan da nastupam na klasičnim kružnim trkama, ali bih rado učestvovao na legendarnim trkama. Recimo 24H Le Mans, 24H Nurburgrinf, Pikes Peak.

NK: Dakle ti si relista "do koske"?
MH: Apsolutno.

NK: Šta u ovom trenutku voziš privatno? Očekujemo neki Ford-ov službeni automobil?
MH: Da, imam službeni automobil iz Forda. Ali, ja sam oduvek bio zaluđenik za Fordove. I volim stare automobile. Kući imam kolekciju starih Fordova – Anglie, Kortine, Eskorte. Njih vozim kada sam kući. Posebno u letnjem periodu. Uskočim u Kortinu i odem da se vozim samo radi vožnje.

NK: Kad smo kod starih reli automobila, videli smo da je Ken Block sa Chris Atkinsonom vozio stari reli Eskort. On je sa tobom skoro vozio testove, a vozili ste i u Meksiku. Šta misliš o njegovom prelasku iz američkog reli šampionata u WRC, kao i o njegovim kvalitetima?
MH: Ima on dosta da uči. Iskreno, bio sam iznenađen koliko je brz bio u Meksiku. Pogotovu što je bukvalno samo uskočio automobil i odmah imao solidan tempo. Ukoliko bude mogao da obezbedi još testova, još kilometara "u nogama" on bi mogao da bude vrlo konkurentan. Takođe, vrlo je dobro što je on tu pošto je potrebno da WRC učinimo popularnim u Americi, a on to upravo i radi. Nadam se da će moći da ostane u WRC i dalje, kako bi nastavio tu popularizaciju.

NK: Race of Champions? Kako ti se čini ova manifestacija, da li ćeš ponovo nastupati?
MH: Videćemo.

NK: Da li bi želeo da ponovo nastupaš?
MH: Zašto da ne. Atmosfera je vrlo opuštena, upoznaš mnogo kvalitetnih vozača. Ako me budu pozvali, rado ću ponovo nastupati.

NK: Da li si imao prilike da voziš C4 WRC?
MH: Ne.

NK: To nije fer, pošto su svi učesnici ROC imali prilike da probaju Focus WRC.
MH: To je okej. Nemam ništa protiv toga.

NK: Stav povodom toga što su ostala samo da konstruktora u WRC? Da li će novi FIA sastav pomoći?
MH: Nadam se da će uspeti da poprave situaciju. Uvek je bilo mnogo priče sa FIA i retko kad se nešto dešavalo. Novi predsednik je relativno skoro došao, tako da je još rano da pričamo o njegovom uticaju na WRC do sada. Znam da ima nekih ideja, pa se možemo samo nadati da će doći do promena na bolje.

 

NK: Pomenuo si nekoliko grešaka koje si napravio ove godine. Prošle godine si imao samo poen manje. Da li je moguće da si ove godine želeo pobedu još snažnije, da si vozio na 100%, da si vozio preko granica automobila?
MH: Da to je jedan od razloga. Prošle godine sam zaostajao za Loebom za jedan bod, pa sam ovu godinu započeo sa idejom da moram pobediti na više relija. Samo sam o tome mislio. Želeo sam pobedu na svakoj etapi, na svakom reliju. Previše sam pokušavao i napravio sam previše grešaka nego prethodne godine. Sada sam malo "spustio loptu" i pokušavam da pronađem način da pristupim relijima i pokušaju da pobedim nešto relaksiranije.

NK: Tvoji finski reli heroji?
MH: Markuu Alen.

NK: Okej, sve najbolje na ovom i predstojećim relijima. Nadamo se da ćemo se vidti ovde i naredne godine.

 

Neka od pitanja Jarmu Lehtinenu je postavio u naše ime kolega sa B92, Aca Babić. Autoru teksta je asistirao i Miloš Stamenković.