U današnje vreme, gde su površinske osobine (dizajn, pre svega) najbitnije, kupci automobila često iz vida izgube bitnu stvar. Da li je automobil praktičan? Ogroman gepek, veoma štedljiv motor, udobna i lagana vožnja su ključne teze u rezimeu "Talije". Na našem, sedmodnevnom, "razgovoru za posao" Thalia je dobila sve pozitivne ocene.
Prevozno sredstvo za odlazak na Salon automobila u Ženevi je bila upravo Renault Thalia 1.5 dCi. Zahvaljujući razumevanju Renault Nissan Srbija, tokom nedelju dana test automobil je prešao pozamašnih 3500 km, imali smo priliku da automobil isprobamo u svim okolnostima u kojima ih i obično testiramo, ali i retku šansu da propisno provozamo automobil i malo bolje uočimo neke detalje, koji se mogu videti ili nakon dužeg perioda korišćenja ili prilikom ovih dugačkih tura, tokom kojih se provodi zaista mnogo vremena za volanom. Pored 3000 km autoputeva (od čega je nepunih 200km bilo po onome što se naziva autoput u Srbiji, a što u normalnim zemljama nazivaju oranicom) imali smo priliku da vozimo Thaliu po vrlo ozbiljnim saobraćajnim gužvama u Ženevi pa smo iz te perspektive pokrili i gradsku vožnju.
Jedna od usputnih stanica, uspon na Krvevec (poznata ski destinacija u blizini Kranja) nam je pružila priliku da isprobamo automobil po lokalnim i magistralnim slovenačkim putevima. Tragična istina je da čak i putevi veoma niskog prioriteta, koji se nalaze na velikim nadmorskim visinama (mraz, sneg, so, rizla – sve je tu) su takvo visokog kvaliteta (nema rupa, neravnina) da ne možemo da pronađemo adekvatno parče asfalta u Srbiji, čak i ako uzmemo u obzir domaće "autoputeve".
O planinskom prevoju Mont Blanc, gde je asfalt takođe u savršenom stanju, kao i kompletnoj infrastrukturi u Švajcarskoj nećemo trošiti reči. Jedno je sigurno, srpski putevi se sada mogu okarakterisati kao štetni ne samo za motorna vozila već i za zaprežna kola, a ljudi na vlasti se svojski trude da kvalitet puteva zadrže na nivou onoga kada je Kraljević Marko iz prkosa preoravao puteve Turcima. Posle 3500 pređenih km, odmah nakon graničnog prelaza "Batrovci" vas čeka povratak u surovu realnost – rupe i to udarne, od kojih lako možete da izgubite točak. Povratak iz Evrope u demokratski preorane puteve nas je odmah podsetio zašto vozači u Srbiji non stop krivudaju – uslovni refleks izbegavanja rupa se teško leči.
No, vratimo se našem test vozilu, koje smo imali na raspolaganju tokom poslednje nedelje februara.
Renault je jedan od retkih proizvođača koji uspešno prodaje limuzine u kompakt i subkompakt klasi. Dacia Logan, zatim Renault Thalia i nakon toga, skoro predstavljeni Renault Fluence. Dakle tri modela sa limuzinskim karoserijama, koji sasvim uspešno pokrivaju sve želje kupaca od 6 pa do 20 hiljada EUR.
Istorijat
Renault je, kao što se to obično i radi, planirao prodaju modela Thalia na ekonomski slabim tržištima ili na tržištima gde kupci imaju potrebu za takvim tipom automobila. Mađutim, zbog potražnje na tržištima Istočne Evrope, prodaja je proširena i na ova tržišta, gde Thalia nudi povećane gabarite prtljažnika, a po nižoj ceni od aktuelnih Clio modela. Pored istočnoevropskih zemalja, Thalia (ili Clio Sedan ili Symbol) se prodaje u Južnoj Americi i Aziji. Thalia se na pojedinim tržištima može naći i pod nazivom Nissan Platina.
Prva generacija modela Thalia je proizvedena 1999. godine, a od tada je ovaj model doživeo restilizaciju u 2002. godini, prataći restilizaciju koju su doživeli aktuelni modeli Clio game. Izmene su obuhvatale i bogatiju opremu, kao i bolje sigurnosne sisteme. Tokom 2006. godine, unutrašnjost je ponovo unapređena, kako bi se pratio enterijer tadašnjih Clio modela.
Sredinom 2008. godine, u Moskvi, predstavljena je aktuelna generacija Thalia modela, koji je još jednom restilizovan, usled predstavljanja nove generacije modela Clio. Novi modeli su opremljeni hromiranim prednjim maskama i poklopcem prtljažnika, a pogonski agregati su isti kao i kod Dacia Logan modela.
Spoljašnjost
Dizajn
Kao što smo već rekli, u pitanju je klasična limuzina, koja izgledom jasno ukazuje na činjenicu da je nastala modifikacijom Clio Berlina modela prethodne generacije. Thalia je dugačka 4261mm, visoka 1439mm, široka 1940mm (uključujući i spoljašnje retrovizore). Međuosovinsko rastojanje je 2473mm. Redizajn je učinio da automobil koji, retko ko može nazvati privlačnim, ipak izgleda nešto modernije.
Prednja svetlosna grupa je restilizovana, kako bi se kompletna silueta učinila dinamičnijom. Oblik farova podseća, delimično, na one koji se nalaze na 996 Porsheu zbog čega nas je hrvatski carinik dočekao sa pitanjem: "koji je ovo auto?", s obzirom da mu se u kasnim jutarnjim časovima sigurno učinilo da prilazi Porsche, da bi nekoliko trenutaka kasnije ispred njega stala mala Renault limuzina, koja se ne prodaje na hrvatskom tržištu.
Kako bi se automobil učinio modernijim, Renult je dodato hromirane lajsne pozadi i prednju masku. Iako ne volimo da dajemo ocenu za tako subjektivnu kategoriju, kakva je dizajn spoljašnjosti, zaista će retko ko reći da je u pitanju lep i moderan automobil. No, kako se kasnije ispostavilo, dizajn nam je ponajmanje i značio tokom ovog testa.
Namena Thalie je vrlo jednostavna: da pruži mogućnost jeftinog transporta četiri odrasle osobe i mnogo prtljaga na tržštima gde postoji dosta kupaca sa malom kupovnom moći. Otud je Thalia dugo vremena bila namenjena isključivo tržištima Centralne i Istočne Evrope, Turskoj i Rusiji. Sa finansijskom krizom pojačana je potražnja za ovim modelima i u Zapadnoj Evropi, te je Thalia raspoloživa širom Evrope (sa nekim izuzetcima, naravno). Ogroman prtljažnik je sposoban da proguta zaista impresivne količine prtljaga, da bi mnogi karavani iz kompakt klase mogli da se postide. Ukoliko odaberete benzinski agregat za Thaliu, u prtljažniku ima dovoljno mesta za neku od većih plinskih boca, a preostali prostor će i dalje biti veći nego što ga nude hečbek modeli iz subkompakt klase.
Vešanje
Ogibljenje je, kako smo već navikli od Reno vozila, sjajno. Oko 300km, koliko smo prešli na domaćim putevima, Thalia pokazuje zašto ju je Reno prvenstveno namenio siromašnijim državama. Vešanje je vrlo robusno, sa dugačkim hodom kako bi lakše izašlo na kraj sa očajnim putnim mrežama u tim državama. Cena koju će vozači Thalie platiti je zaista vidljivo ljuljanje u krivinama, ali to, uzimajući u obzir potencijalnu klijentelu, uopšte ne bi trebalo da predstavlja falinku.
Prelazak preko "ležećih policajaca", zakrpa, rupa i rupetina (koje i pored najbolje namere nismo uspevali da izbegnemo) je bio impresivan, toliko da smo svaki put proveravali u retrovizoru da li je taj krater preko koga smo prešli, zaista bio tako veliki, pošto je Thalia sve te rupe veoma efikasno ublaživala. Kada se dokopate hrvatskih, a onda slovenačkih i drugih autoputeva vožnja Thaliom izgleda kao da se vozite po idealno ravnoj površini (što vrlo verovatno i jeste). Ukratko, vešanje u Thaliji je pun pogodak za domaće puteve i mi nemamo niti jednu reč zamerke povodom ove, jako bitne, komponente vozila.
Upravljački mehanizam poseduje izrazito snažan servo pojačavač, koji olakšava vožnju u gradu i manevrisanje po parking mestima. Ono što se nama ne dopada, kao što smo ustanovili i kod poslednje generacije Clio modela, je da volan ne pruža nikakve povratne informacije. Opet, ova karakteristika nije posebno bitna kupcima kojima je potreban ovakav automobil, a kako se tokom par hiljada kilometara ispostavilo, vrlo je lako navići se na takav upravljač.
Motor i menjač
Renault u Thaliji nudi poznate kombinacije motora i menjača. Na raspolaganju su benzinci 1,2; 1,4 i 1,6 u varijantama sa 8 ili 16 ventila. Dizel motor može biti isključivo poznati 1.5 dCi. Svi modeli se isporučuju isključivo u kombinaciji sa petostepenim manuelnim menjačem, a opciono je moguće poručiti četvorostepeni automatski u kombinaciji sa 1.4 16V i 1.6 16V.
Benzinci razvijaju 75KS/105Nm (1.2 16V), 75KS/114Nm (1.4 8V), 98KS/127Nm (1.4 16V) i 105KS/148Nm (1.6 16V), dok je dizel možete poručiti u varijanti sa 65KS/160Nm i 85KS/200Nm. U pitanju su sve provereni motori, koji se u današnje vreme koriste kako kod Renault, a tako i kod Dacia modela.
Testirani automobil je bio opremljen slabijim dizelašem – 1.5 dCi sa 65KS pri 3750ob i 160Nm pri 1900ob. Na papiru motor zvuči veoma slabašno, a imajući u vidu činjenicu da nas je očekivao put od preko 3000km, bili smo malo skeptični prema tome kako će ovaj slabašni motor da izdrži dugo putovanje sa relativno visokom putnom brzinom.
Odmah po sedanju za volan, našeg kolege Mirkovića, čiji je zadatak bio da preuzme vozilo iz Renault Nissan Srbija, stigla je SMS poruka: "auto ide daleko bolje nego što je očekivano". Problem sa kojim već počinjemo da se suočavamo, nakon većeg broja test automobila je da osećaj subjektivnosti nije na istom nivou kao pre nekoliko godina. Sve jači motori u novim vozilima nas često čine nesvesnim najbitnijeg aspekta potrebnim za korektne performane – odnos snaga/težina. Takođe, nove generacije dizel motora proizvode zaista ogromne količine obrtnog momenta duž cele krive obrtaja, tako da mali automobili sa dizel motorima zaista mogu lepo i prijatno da vas iznenade.
Ono što nam je bilo veom bitno je da je test automobil opremljen dizel motorom kako bi smo smanjili troškove puta. Iako smo uzeli poslednji raspoloživi dizelaš iz test flotile, ispostavilo se da je upravo on i najštedljiviji. Zaboravili smo i na činjenicu da je Renault na svom "Eco Izazovu" sprovedenom tokom jeseni 2008. upravo sa ovim automobilom postigao prosečnu potrošnju od samo 3,15l na 100km!
Rezervoar zapremine 50l u kombinaciji sa deklarisanom potrošnjom od 3,6l (na otvorenom), odnosno 4,5l/100km (kombinovano) je teoretski nudio skoro 1400km autonomije! Drugim rečima sa punim rezervoarom bi, uz laku nogu na gasu, mogli da stignemo do Ženeve!
Unutrašnjost
Funkcionalnost
Thalijin forte je upravo funkcionalnost i to po veoma prisutpačnoj ceni. Mnogo prtljažnog prostora, solidan putnički prostor u kombinaciji sa veoma udobnim vešanjem. Kao što i treba očekivati od automobila, koji je realno za čitavu generaciju u kašnjenju za ostalim proizvodima, enterijer nije najsvetlija tačka po pitanju dizajna, ali je sve na svom mestu i funkcionalno.
Opet se vraćamo na impresivni prtljažni prostor zapremine 500 litara, što je u rangu sa karavanima kompakt klase. Ne samo što je prtljažnik ogroman, već je i lako dostupan pa je moguće sa lakoćom ubaciti i veoma kabast prtljag (naravno u granicama mogućnosti konstrukcije vozila).
Na zadnjoj klupi ima sasvim dovoljno mesta za sedenje, tako da je moguće smestiti i četiri odrasla muškarca sa prosečnim "balkanskim" gabaritima (preko 180cm i preko 90kg), na samo na kraćim već i na dužim putovanjima. Ono što je mali nedostatak u Thaliji, a na šta su nas navikla sve brojinija MPV vozila je totalno odsustvo držača za flaše/čaše.
Oprema
Oprema u testiranom automobilu je bila više nego zadovoljavajuća. Manuelna klima nam nije bila potrebna tokom februara, ali je povremeno bila angažovana na odmagljivanju stakala, što je sa uspehom bilo urađeno u najkraćem roku. Audio sistem je korektan, a na test automobilu smo imali i komande na volanu, tj. satelitu, uz čiju pomoć je bilo daleko lakše upravljati audio sistemom nego uz pomoć komandi na centralnoj konzoli.
Generalno, komande audio sistema, volan, satelit i ostale komande su rešenja koja smo već viđali u starijim Clio modelima i na Dacia Sandero modelima, tako da tu nije bilo iznenađenja.
Pored ostalog, automobil je posedovao i elektro podizače stakala na svim vratima (doplata 145€), što ga je činilo veoma dobro opremljenim, s obzirom na cenovnu kategoriju u kojoj se nalazi. Expression oprema donosi i putni kompjuter sa svim potrebnim informacijama potrebnim vozaču (prosečna potrošnja, autonomija sa preostalim gorivom, potrošeno i preostalo gorivo, prosečna brzina). Konačno, već u osnovnoj opremi Thalia stiže sa automatskim dnevnim svetlima, što je koristan deo opreme, koji će vas osloboditi obaveze da mislite o tome da li ste upalili svetla kada ste startovali automobil.
Sigurnost
Renault modeli se, tradicionalno, odlikuju vrhunskim sigurnosnim karakteristikama, kako aktivnim, tako pasivnim. Thalia se serijski isporučuje na našem tržištu sa ABS sistemom, vazdušnim jastucima za vozača i suvozača, a tu su i nezaobilazni sigurnosni pojasevi sa zatezačima i limiterima sile. U Expression oprem se nalaze svetla za maglu.
Test vožnja
Već smo rekli da je test vožnja bila različita u odnosu na standardne test rute. Sada kada smo imali prilike da sa test automobilom pređemo toliki broj kilometara, možemo da kažemo da je za korektnu procenu automobila zaista potrebno preći daleko više od 300-400-500km, koliko prelazimo tokom uobičajenih testova. Prilikom kratkih testova ne stižemo da zaista sagledamo automobil onakvim kakav jeste, već na nas utiču pojedini elementi kao što je motor ili neki poseban deo serijske ili dodatne opreme.
Nakon 3000 pređenih kilometara sa pravom možemo da kažemo da je Thalia fantastična ponuda za svakoga ko nije vožen isključivo estetskim aspektom pri kupovini. Bazna cena automobila od oko 9200€ kada su u pitanju benzinski motori, odnsono 11000€ kada je u pitanju dizelaš je veoma povoljna za kompletan paket, čija se praktična vrednost može osetiti tek nakon dužeg perioda. Jednostavno, Thalia ne impresionira na prvi pogled, ali na "dugim prugama" briljira.
Snalaženje po gradu, parkiranje
Malo standardnih ruta po beogradskim gužvama i MNOGO guranja po gužvama u Ženevi su pokazale da se Thalia zaista lako i sa uživanjem vozi u najtežim situacijama. Pogotovu u kombinaciji sa dizel motorom, koji sa velikom lakoćom pokreće relativno laganu karoseriju. Vrlo lako kvačilo je još jedan aspekt koji pomaže da čak i u najvećim stani-kreni situacijama nemate mnogo problema niti poteškoća.
{youtube}Fr-Nfg8fu5M?qv=hd720|640|360{/youtube}
Preglednost je odlična, tako da nakon veoma kratkog perioda navikavanja, parkiranje u nazad i pored prtljažnika čiju dužinu možete proceniti samo iskustveno je bilo pravo zadovoljstvo. Preglednost je sasvim korektna, a u odnosu na brojne automobile novijih generacija, mnogo bolja.
Vožnja u srpskoj metropoli, koja obiluje daleko većim spektrom izazova za automobil (rupe, propali šahtovi, utonuo asfalt, nesrazmerno veliki ležeći policajci i preostali asortiman prepreka i izazova srpskih/beogradskih putara), je takođe bila prilično udobna.
Magistralni putevi
Magistralna etapa je vožena u Sloveniji, gde smo opet bili u hendikepu – rupa na zabačenim planinskim putevima nema ni za lek. Iz te perspektive, Thalia sa dCi motorom će sa lakoćom da savlada čak i veoma ozbiljne uspone (mi smo se peli na planinu Krvavc, ka poznatom ski odmaralištu) bez čestih potreba za promenama stepena prenosa. Naravno, ipak ne treba očekivati čudo od najslabijeg dCi agregata u Renault ponudi, pa će u takvim uslovima desna ruka morati malo da radi. Menjač je vrlo sličan onima iz ostatka Renault programa – lak za upotrebu, ne previše precizan i sa dosta dugačkim hodom.
{youtube}HnviJcFPI0o?qv=hd720|640|360{/youtube}
Autoput
Većina pređenog puta tokom testa je bila upravo na autoputu. Rekli smo već da motor koji na papiru ne impresionira, u kombinaciji sa relativno lakom karoserijom može relativno lako da postigne standardnu putnu brzinu od 130 kmč. Zahvaljujući vrlo dobroj krivi obrtnog momenta, peti stepen prenosa je zadužen za sve putne brzine od 80 pa do maksimalne brzine. Za razliku od bezinskih motora manje zapremine, dCi sa lakoćom izlazi na kraj sa usponima pa nije potrebno menjati brzine kada prolazite kroz brdovite predele kako bi ste održali putnu brzinu, što je obavezno ukoliko ispod haube imate benzinac zapremine manje od 1600ccm.
Laka karoserija i snažan servo nisu baš dobra kombinacija kada vozite autoputem, pa smo prilikom svakom prolaska pored kamiona u sporijoj traci morali nešto snažnije za zgrabimo volan, kako nas turbulencija ne bi pomerila iz naše kolovozne trake. Kada se i vetar umešao u jednačinu, a bilo ga je u planinskim predelima i više nego dovoljno, pogotovu na ulasku u Sloveniju, zglobovi na vozačevim šakama često bili beli od držanja upravljača.
I najbitnija stvar. Potrošnja. Potrošnja je zaprepašćujuće niska, čak iako smo to očekivali. Međutim, priče koje vlasnici (obično pred prodaju automobila) vole da ispredaju o neverovatno niskoj potrošnji se ni ovog puta nisu obistinile. Naime, deklarisana potrošnja od ispod 4l na 100km je zaista i moguća, pod uslovom da vozite po ravnom putu "na vrh gasa" u petom stepenu prenosa. Takva vožnja će zaista biti nagrađena potrošnjom od 3,5l. Druga strana medalje ovakve vožnje je da ste zaista u vrlo rizičnoj kategoriji vozača, koji stvarno mogu biti pregaženi. Kamioni drže tempo 100-110, tako da ne postoji adekvatna traka za kretanje ovako sporo autoputem. Mi smo prilikom izlaska iz Italije vozili na "rezervi" kako bi smo gorivo sipali u Sloveniji, gde je dosta jeftinije pa smo prazan autoput iskoristili da potvrdimo navode proizvođača o vrlo niskoj potrošnji.
U realnim uslovima, vožnja brzinom od 120-130kmč "košta" oko 5l na 100km, dok svako dalje ubrzavanja doprinosi značajnom povećanju potrošnje. Naš prosek na putu Beograd-Ženeva-Beograd je bio 5,4l uključujući i nesnosne gužve u Ženevi, kao i 100-nak km u Beogradu.
Zaključak
Zbog gustog rasporeda, nismo stigli da odradimo bateriju testova realnih performansi, ali će ti podaci vrlo verovatno potencijalnim kupcima biti ponajmanje bitni. Ono što je zaista bitno je da za 11000€ imate na raspolaganju Renault automobil sa dizel motorom, koji ima veliki prtljažnik, vrlo je udoban i relativno prostran, a uz to nudi autonomiju od 700km (u gradskoj vožnji) pa do skoro 900km (na autoputu).
Što se tiče estetske komponente automobila, tj. dizajna – to je zaista stvar o kojoj svako individualno treba da razmisli. Nama se Thalia ne dopada, ali posle par stotina pređenih kilometara prestalo je da nam bude bitno kakav je automobil spolja, a postalo nam je jako bitno kakva su sedišta (koja su odlična, uzgred) i uopšte ergonomija. Jedini problem, sa kojim se autor već duže vremena sreće kada su u pitanju automobili koji imaju "satelite" za upravljanje audio sistemom je da mu nikako ne odgovaraju. Još jedna individualna stvar, sa kojom ćete verovatno lako moći da živite posle perioda privikavanja.