Stigla nam je na test nova Toyota, i to pravo iz Mense. Za visok koeficijent inteligencije nisu zaslužni ni otac, ni majka, već Toyotini inženjeri. Da li, poput svih genijalaca, Toyotina prinova nema društvene sposobnosti ili su hirovi genijalca svedeni na minimalnu meru? Hajde da „probamo" genijalca.
Kako u pitanju nije standardan automobil, već vrlo neobičan tehničko/tehnološko/ergonomski/modni pokušaj, nećemo se zadržavati u uobičajenoj formi testova gde taksativno pokrivamo segment po segment, već ćemo IQ predstaviti na nešto manje formalan način.
I pored toga što smo IQ već imali prilike da kratko isprobamo na promociji ovog vozila za tržište Srbije, nas je zanimalo da li naš genijalac, poput svih, ima probleme da se prilagodi kada je u društvu prosečnih tj. ostalih automobila?
Konstruisan kao vozilo sa 3+1 mestom za sedenje i dužine ispod 3m ovaj auto predstavlja „bonsai" automobil – sve je tu, samo je nekako mnogo malo, bar gledano spolja. IQ pogoni 1,0 litarski motor, kojeg smo već imali prilike da vidimo u Aygo-u prethodne generacije. I pored toga, odmah smo u automobil uspeli da potrpamo tri velike odrasle osobe. Pravac? Idemo u "provod".
Fotograf i autor teksta, 184 i 190cm… Nije komfor kao u Land Cruiseru, ali nije ni neizdrživo
Kad kažemo velike, mislimo na stvarno velike – 185cm, 187cm i 190cm. U zbiru tri „mladića" u IQ imala oko 300kg, dakle ni po kojim merilima nije falilo visine ili širine. Ne može se reći da je bilo udobno, ali daleko od toga da nismo mogli da odputujemo 100-nak km. Naprotiv. Da ne bude primedbi, na mestu suvozača udobno je sedeo saputnik sa 196cm visine.
Vrlo važno je i to što smo po dolasku bili u centru pažnje. Svako ko je spreman da odvoji ozbiljnu količinu novca za ovako mali automobil, sigurno želi i određenu količinu ekskluzivnosti, odnosno imidža u paketu sa automobilom. IQ taj prestiž i efekat „viđen sam" donosi sa lakoćom. U tom smislu neobični automobil sa lakoćom može da vas promoviše u vašem prestižnom društvu.
Kad smo kod društva, ukoliko umeđu putnicima ima devojaka, prostor za sedenje je primetno komfoniji, nego kada su u tom kadru bile tri solidno popunjene muške figure. Devojke, koje se spremaju za odlazak u provod sa našim genijalcem realno mogu da računaju na 4 mesta za prevoz, s time da će najsitnija stasom morati da bude iza vozačice.
Što se tiče ponašanja genijalca, IQ zahvaljujući izutetnom 1,0 litarskom VVTi motoru sa 68KS može da priredi iznenađenje u saobraćaju mnogo većim i, na papiru, daleko potentnijim automobilima. Dugački menjački odnosi, identični onima viđenim u Aygo -u, prave od ovog automobila skoro pa automatik. Druga brzina „radi" od 20kmč, a limiter isključuje na 104kmč mereno po GPS (na cajgeru 110!), treća ide o 30-40 pa do 130 uz nešto manje buke i naprezanja u režimu gradskih brzina Motor je izuzetno elastičan i fantastično vuče od 2000 do 4000 obrtaja, tako da stvarno nemate potrebe za previše rada menjačem.
IQ se, kada se govori o ponašanju, fantastično pokazao u gradu za koji je prevashodno projektovan. U nekoliko navrata smo, zbog greške prilikom dogovora bili okrenuti u pogrešnom smeru, što smo odmah i ispravljali, pravljenjem polukružnog okretanja na širini dve standardne kolovozne trake. Na potpuno zaprepaštenje ostalih učesnika u saobraćaju. I verujte, dok ne isprobate automobil sa ovakvim manevarskim sposobnostima – nećete znati šta propuštate. Pogotovu oni, koji većinu svoje kilometraže voze u urbanom saobraćaju.
Dužina od samo tri metra ima još prednosti. Menjanje traka i „ubacivanje" su tako laki da je jedina granica beskonačnom menjanju traka samo vaša savest, odnosno kada će vas postati sramota da ulećete tamo-amo među totalno nespremne vozače, koji ne očekuju da se u mali prostor ispred njih i narednog automobila može ugnjezditi i toyotino genijalno čedo.
Autor teksta je nakon prvih dan-dva početnog upoznavanja sa automobilom, prevashdno motorom i kočnicama, postao izuzetno bezobrazan da je, nakon nekoliko prekora, od kolega, odlučio da se ponaša uzorno u saobraćaju, odnosno da prebacivanja iz trake u traku i ostale manevre svojstvene IQ-u smanji na minimalnu meru. Genijalac daje osnovu da budete najbrži u gradskoj gužvi, iako vam na papiru performanse nisu ni blizu superlativa.
Kad smo kod performansi našeg genija, merenja su pokazala da ne samo što nisu u superlativu, već su totalno na suprotnom delu skale. Automobil težak samo 780kg uz pomoć 68KS ubrzava od 0 do 100kmč za 16,5 sekundi i to sa samo jednom promenom stepena prenosa (iz prve u drugu). Međuubrzanja su, takođe, očajna dobrim delom zato što naš standardni test ubrzanja koristi treću, četvrtu i petu brzinu za modele se petostepenim menjačem, tako da nismo iskoristili u potpunosti drugi i treći stepen prenosa, koji su kod IQ stepeni sa najboljim mogućnostima za ubrzanje. Četvrti i peti stepen su skoro direktni stepeni prenosa i služe…ne znamo čemu. Tačnije, peti stepen je za održavanje brzine, dok nam je svrha postojanja četvrtog stepena prenosa potpuna misterija – nit ubrzava automobil, nit je dugačak kao peti stepen.
Kočenje je bilo posebno dramatičan događaj.
Da će kočenje biti nezgodno u genijalcu, znali smo nakon prva dva dana vožnje kada smo u nekoliko navrata morali da malo oštrije kočiomo (standardno ponašanje vozača u BG sa misteriozno nelogičnim odlukama usred vožnje). Pedala kočnice ima izrazito linearno dejstvo, pa tako IQ na blag pritisak pedale smanjuje svoju brzinu isto tako – ovlaš. Možda to ne znači mnogo čitaocu, pa ćemo naglasiti da je to ovlaš usporenje DALEKO manje nego što je uobičajena norma. Tek tada reagujemo sa snažnijim pritiskom i četiri diska počinju da usporavaju automobil. I dalje ne previše agilno, a Bridgestone Ecopia 175/65 R15 na suvom i toplom asfaltu brzo prizivaju reakciju ABS-a. Kratko međuosovinsko rastojanje i praktično nepostojanje težine u zadnjem delu automobila znači da praktično 90% težine prilikom kočenja počiva na prednjoj osovini što vrlo lako uznemirava balans automobila i tu počinje genijalčev „ples".
Da se vratimo na naše merenje genijalčevog kočenja. Ubedljivo najduži kočioni put na kočenju sa 60 i 100kmč je zabeležen na modelu IQ. Napominjemo da je spisak merenih automobila relativno kratak, ali je hiroviti temperament genijalca na ovom testu upravo došao do izražaja. Što bi akteri španskih serijala opisali sa „mui dramatico" – puna kočnica na 100kmč je rezultovala vrlo, vrlo nervoznim ponašanjem, koje je zahtevalo nekoliko oštrih korekcija volanom da bi automobil nastavio sa pravolinijskim kretanjem.
Za utehu, tu je VSC+ sistem, koji će pokušati da sve te loše navike genijalca nekako kanališe i učini ih društveno prihvatljivim. U praksi, IQ će sa lakoćom dostizati 80kmč, što je brzina sa koje se ovaj automobil daleko suzdržanije zaustavlja, pa ćete ovaj minus uzeti sa izvesnom dozom zadrške. Da stvari budu zanimljivije automobil je opremljen i sistemom za kontrolu proklizavanja? Pritisak na dugme TC, koje se nalazi kraj rulice menjača isključuje ovaj sistem, dok duže držanje istog dugmeta gasi VSC sistem. Zašto bi neko to uradio, to je sasvim drugo pitanje. Nama tako nešto nije palo na pamet.
Trocilindrični 1,0 litarski motor, kojeg smo do sada hvalili, ima i svojih loših osobina. Ukoliko ste imali prilike da vozite 1,0 litarski motor (VW Polo, Opel Corsa, Yugo i slični) znate šta to znači u svakodnevnoj vožnji. Start zahteva, odnosno neophodno je, da date solidan gas inače ste ostali i bez onih minimalnih 100Nm. Na uzbrdici nedovoljno dodavanje gasa znači da ste ili ugasili motor ili ste apsolutno lišeni svake sposobnosti da ubrzate. Bez obzira što ste naknadno pritisnuli pedalu gasa. Menjač je savršeno precizan, sa naglašenim zvukom prilikom promene stepena prenosa. Vrlo uglađen hod, kao i lak rad zaslužuje da ga okvalifikujemo kao najprecizniji menjač, koji smo do sada imali prilike da probamo u nekoj Toyoti.
Kad smo već kod motora, moramo da kažemo da je trocilindrični motor vrlo nemiran zbog poznatih, konstrukcijskih, problema. Iako svi motori u ovoj konfiguraciji imaju balans vratilo, koje umiruje vibracije kod našeg genijalca te vibracije se nisu prenosile kroz nožne komande ili menjač, već kroz karoseriju. Kada se zaustavite, kompletan automobil blago, ali primetno, podrhtava. Očigledno je karoserija toliko lagana da je bilo nemoguće toliko umanjiti vibracije. Sa druge strane, akustična izolacija je na nivou D segmenta, odnosno strujanje vazduha, spoljašnji izvori buke i buka rada motora su toliko smanjeni da uopšte nemate utisak da ste u malom automobilu, već u limuzini premijum segmenta.
{jwplayer}iq_nocnavoznja|640|360|#ffffff|false{/jwplayer}
Vožnja IQ-om. Lagano ubrzanje do 80km/č
Potrošnja je umerena, ali se ne može nazvati posebno ekonomičnom iz prostog razloga što smo 90% ukupno pređene kilometraže (ukupno smo odvezli 518km) imali u žestokoj beogradskoj gužvi uzrokovanoj Univerzijadom i činjenicom da većina naših sugrađana nije otišla na letovanje, pa smo početkom jula meseca imali na raspolaganju velika gužve na potezu Novi – Stari Beograd. Prosek po gradu je bio oko 7,5 litara tokom dana kada smo vršili merenja i razna ispitivanja, da bi tokom poslednjih par dana testa, ta potrošnja bila u rangu 6 do 6,5 litara, kada smo prestali da ga vozimo „ko da smo ga ukrali" i počeli da slušamo šta nam savetnik za ekonomičnu vožnju predlaže.
Vožnja magistralom i autoputem nije neki poseban doživljaj zbog izuzetno kratkog međuosovinskog rastojanja, kao i zbog činjenice da ovaj automobil veoma nerado postiže brzine preko 80 kmč. I pored toga što je Toyota priliko dizajniranja ovog modela pokušala da maksimalno poveća međuosovinsko rastojanje postavljanjem točkova u bukvalno ćoškove karoserije, ovaj mališan jako teško izlazi na kraj sa svim vrstama neravnina. Ono što je sigurno, a to je da je vožnja u geniju daleko udobnija nego u Smartu, jedinom pravom konkurentu po pitanju dimenzija.
Još jedan ispit na kome genijalac pada, je možda i najmanje očekivan. Parkiranje! Prilikom projektovanja IQ-a, jedan od zahteva je bio da prostor za ramena putnika bude obezbeđen, tako da vozač i suvozač sa vrlo velikim komforom mogu sedeti bez tipičnog dodirivanja ramena, koje vas očekuje u A segmentu vozila (Matiz, Aygo i slični). Ne samo to, već je suvozač toliko daleko od vozač, gledano po poprečnom rastojanju, da sedenje u vozilima segmenta B izgleda kao vrlo skučen prostor. Jednostavno, razmak između dva sedišta je toliko veliki da ćete teško dohvatiti, primera radi, svesku koja je odložena na suvozačkom sedištu. Zašto ovo pišemo, kada je tema parkiranje?
Nusprodukt ovakvog zahteva je da je genije širine standardnog vozila, te da je svuda gde se parkira upravno ili ukoso problem širina, a ne dužina. Veliki broj urbanih vozača ispoljava izuzetnu teškoću da automobil uparkira u zadati prostor, tako da neretko dva takva majstora za parkiranje praktično zauzmu tri mesta.
Tu bi se, na primer, Smart sa lakoćom uparkirao dok japanski genijalac u ovoj situaciji ne ume da se snađe. Kada je u pitanju paralelno parkiranje, genijalac briljira i sa lakoćom se možete smestiti gde god želite, a vrhunac zadovoljstva je činjenica da kada se okrenete unazad da bi ste videli kuda se krećete, možete rukom pipnuti zadnje staklo, odnosno kraj automobila. Savršeno. Tačnije, genijalno 😉
Genijalac briljira i kada je potrebno impresioniranje saputnika. Vrlo luksuzna oprema u kojoj se nalaze senzori brisača, keyless sistem, automatska svetla, odličan muzički sistem sa mogućnošću priključenja eksternog uređaja, elektro podizači stakala, električno pokretanje i automatsko sklapanje spoljašnjih retrovizora, automatska klima, svetla za maglu i, šlag na tortu, pregrada za odlaganje sitnica ispred suvozača u obliku platnene torbe.
Generalno, auto je po pitanju opreme „nakrcan", tako da ćete sve što se nalazi u dobro opremljenom automobilu C ili D segmenta naći i kod našeg genija.
Estetski, mnogo je rada uloženo u IQ. Klima uređa, koji je potpuno digitalan, je bravi biser funkcionalnosti. Zbog vrlo skučenog prostora upravljanje za klima uređajemja zadužen samo jedan manji segment centralnog grebena, a većina funkcija je integrisana u centralnom kružnom prekidaču. Isti kružni prekidač služi za podešavanje temperature, odabir toka vazduha, kao i odabir jačine rada ventilatora.
Mi bi smo rekli da postoje propusti, koje fabrika sigurno može lako ispraviti i dodatno doprineti ekskluzivnosti automobila. Brzinomer i obrtomer, kao i pomoćni displej za ispis podataka sa putnog kompjutera i audio sistema su daleko, daleko ispod standarda, koji je postavljen ostatkom enterijera.
Primetno je da Toyota ne ume ili ne želi da napravi moderne pokazivače, koji će kupca impresionirati na prvi pogled. Ovako, ova dva pokazivača izgledaju kao da ih je neko zaboravio prilikom projektovanja, pa je neko od inženjera navrat-nanos ugradio prva dva, koja su mu pala pod ruku i koji odgovaraju gabaritima. Mi bi smo očekivali „spejsi" displej poput onog u Hondi Civic.
Kožna sedišta, kao opcional, su fantastične izrade i izgledaju genijalno. Nasloni za glavu su integrisani u samo sedište, koja imaju manu što se ne mogu podešavati po visini. Sama sedišta pružaju zaštitu u slučaju udesa od pozadi, a u sprezi sa moderno dizajniranom šasijom i čak devet vazdušnih jastuka, naš genijalac je vrlo siguran automobil, što je potvrdila i evropska agencija za proveru sigurnosti dodeljivanjem maksimalnih pet Euro NCAP zvezdica i to po novom, ovogodišnjem, daleko strožijem kriterijumu. Genijalac ima čak i jedinstveni zadnji vazdušni jastuk, odnosno zavesu. Iskreno govoreći, ukoliko je FAP izgubio kočnice i treba da vas udari – taj pojas neće biti od velike pomoći. U slučaju tipično gradskih udesa sa dosta lakšim posledicama, taj vazdušni jastuk može biti veoma koristan – bez sumnje.
Kamen razdora za muške i ženske putnike u genijalcu će biti središnji deo centralne konzole izrađen od veoma sjajne plastike, a čak nas je i kolega sa B92, kad je čuo da smo vozili IQ, odmah pitao – "šta kažeš na konzolu?". Dok su muškarci neodlučni ili im se ne dopada, središnji deo je kod ženske publike pobrao nedvosmislene simpatije tako da ćemo taj detalj svrstati u pozitivne, uz mogućnost da se nekome, eto, neće dopasti.
Ono što se nama nije dopalo je gore navedeni pomoćni displej, koji pored već navedenog dizajna pozajmljenog sa Sharp digitrona prodavanih početkom devedesetih godina ima neverovatno lošu poziciju. Nalazi se u visini ose upravljača, sa njegove leve strane tako da je on u velikoj većini slučajeva pokriven paokom volana. Nije ni čudo što je Toyota odlučila da vozaču uskrati sve mogućnosti podešavanja audio sistema dok je vozilo u pokretu, pošto bi ste sve vreme gledali negde dole levo, kao da gledate u svoje koleno.
Komande audio sistemom su isključivo na samom upravljaču, tako da vaš suvozač neće imati drugog izbora nego da sluša ono što ste vi rešili da odaberete. Ovime je svaka mogućnost prepirke između vozača i suvozača oko muzike eliminisana. Genijalno 😉
Enterijer, ako nismo dovoljno pričali o njemu, je izrađen od vrlo kvalitetnih materijala. Ne samo to, već je i finalna obrada na vrhunskom nivou pa opet ne možete povući paralelu sa drugim kolima u sličnim segmentima, već su adekvatni enterijeri dostupni tek u D segmentu ili možda kod nekih manjih modela premijum marki.
Možda ste primetili da do sada nismo pisali o genijalnim sposobnostima prtljažnog prostora? E, njih nema. Što bi rekao naš test vozač, pozadi je moguće staviti neku knjigu ili tanji laptop. Ukoliko je u pitanju knjiga, to ne sme biti ruski klasik – što bi rekao naš kolega iznenađen kada je prvi put otvorio prtljažnik.
Naravno, zadnju klupu možete sklopiti i taj prostor pretvoriti u tovarni ukoliko vam je to potrebno. Kad bolje razmislite retko kad idete u kupovinu i vodite još troje ljudi sa sobom, tako da ovaj kompromis ima smisla, a pogotovu ukoliko znamo da će većina potencijalnih kupaca skoro sigurno imati na raspolaganju još jedan automobil u garaži i to verovatno nešto većih gabarita, namenjen dužim putovanjima, tako da aspekt prtljažnog prostora kod IQ i nije toliko bitan.
Kao što vidite čudni genijalac je, u najvećem broju slučajeva, zaista genijalan. Da, postoje zamerke, ali one sigurno nisu razlog da neko odustane od kupovine ovog automobila, ukoliko mu ostale osobine automobila odgovaraju. Ono što je osnovno pitanje je ko je, zapravo, potencijalni kupac ovog automobila? Skoro postavljeni Generalni Direktor Toyote, jedan od rođaka osnivača kompanije, je u svom prvom govoru nakon preuzimanja kormila nad kompanijom, koja je tokom proteklih godinu i po dana beležila velike gubitke i pad prodaje, je najavio da će Toyota početi sa regionalnim prilagođavanjima, te da neće svi modeli kompanije biti nuđeni na svim tržištima. Skoro sigurno je da Toyota neće IQ prodavati na svim tržištima, već će ovaj model biti prodavan samo na finansijski snažnim segmentima svetskih tržišta.
Testirana Toyota IQ košta 16000 EUR i to predstavlja krupan zalogaj za brojne kupce čak i u daleko imućnijim zemljama. Ovaj automobil predstavlja, realno, drugi automobil u porodici ili primarno prevozno sredstvo bogatih mladih ljudi, odnosno srećne dece bogatih roditelja. Možda ponajbolji pokazatelj ko su zapravo kupci IQ-a je odluka da Aston Martin prodaje IQ pod nazivom Aston Martin Cygent sa redizajniranim izgledom prednje maske, nalik standardnim Aston Martinima. David Richards, vlasnik Aston Martina je uveren da će kupci „pravih" Aston Martina želeti i mali, gradski, Aston Martin. I to je otprilike profil kupaca ovog automobila – bogati kupci, koji vole da imaju sve pogodnosti, luksuzan enterijer i da pored svega toga mogu da se voze sa lakoćom kroz gradske gužve.
Na našem tržištu IQ će sigurno naći određen broj kupaca, koji će ga kupiti samo zato što je redak i zamiljivog izgleda. Autora teksta, dok je bio u IQ, je na semaforu iz susednog vozila (BMW X6) vozač, na očigledan nagovor njegove suvozačice, uputio kratko pitanje: „koliko parica?" Još jedna potvrda da će većina, ako ne i svi prodati IQ modeli sedeti u garaži tik pored vrlo luksuznih vozila zamašnih gabarita.
U skladu sa našom politikom, ne dajemo preporuku da li automobil vredi ili ne, da li ga treba kupiti ili ne. Ono što ćemo reći je da je ovo jedini automobil, koji smo uzeli na test iz Toyote, a koji nam je bilo žao što moramo da ga vratimo. Imajte u vidu da smo bili u prilici da isprobamo skoro kompletan proizvodan program ovog proizvođača, tako da ova izjava ima veliku težinu. Pored toga, ovo je bio jedini automobil, koji je svakodnevno izazivao vrlo burne reakcije pešaka, motociklista i kolega za volanom. Momak na skuteru se vozio nekoliko stotina metara prosto sipajući pohvale na konto toga što je auto jedinstven. Dakle, možete i bez kupovine najnovijeg džipa biti u centru pažnje, ako vam je to bitno.
Ako zanemarimo imidž i cenu, IQ će vozačima koji žele vrhunsku udobnost, ali i neprevaziđenu pokretiljivost u gradskim gužvama, pružiti sve što im je potrebno i više od toga. Autor teksta već dugi niz godina vozi subkompakt klasu, pa opet nije bio spreman na dramatično veće manevarske sposobnosti, koje IQ omogućava. Naravno, te sposobnosti u gradu direktno umanjuju sposobnosti ovog automobila na magistralama i autoputevima. Možda jedini minus je motor, koji na niskim obrtajima ima nedovoljno snage, što zahteva od vozača da malo prilagodi svoj stil vožnje. Čvrsto smo ubeđeni da IQ opremljen sa 1,33 motorom, kojeg smo imali prilike da probamo u Yaris karoseriji, od ovoga automobila pravi pravu gradsku zujalicu.
Da, cenovno, automobil je vrlo neprijatan. Cenom duboko zadire u Auris ponudu. To je tačno. Međutim, kupci koji su svesni da im je potreban automobil isključivo za gradsku vožnju, imaju već automobil namenjen dužim putovanjima (bilo privatan, bilo službeni) će od IQ dobiti Auris enterijer i unutrašnji prostor za vozača i suvozača, a sve to u super kompaktnoj karoseriji.
Na našem tržištu neće biti prodavan model sa dvoja sedišta, a u ponudi će se uskoro naći modeli sa 1,33 benzinskim motorom ili 1,4 D-4D dizelašem. Cene možete pogledati na zvaničnom sajtu Toyote ili, kao i obično, na stranicama našeg cenovnika.