Skraćenice poput AWS, 4WS, HICAS i sličnih, označavaju sistem za upravljanje vozilom gde su sva četiri točka upravljačka. Ovaj sistem je bio veoma popularan kod japanskih proizvođača tokom 90-tih godina, a u masovnu proizvodnju se vraća ovih dana u novoj Renault Laguni GT .
60-te godine proteklog veka su obeležila velika naučna i inženjerska otkrića. Kosmički programi Amerike i Rusije su bili u punom zamahu, a sve se to u manjoj ili većoj meri prenosilo u svakodnevne proizvode. Velika popularnost automobila tokom 60-tih je dovela do velike naftne krize, koja je tokom 70-tih doprinela da vlade svih, a pretežno evropskih i dalekoistočnih, zemalja donesu rigoroznije zakone o ekologiji, potrošnji i sigurnosti.
Jedan od smerova u kojima su radili brojni istraživački timovi, pretežno japanskih konstruktora, je bila mogućnost upravljanja vozilom pomoću sva četiri točka kako bi se maksimalno olakšalo, pre svega, parkiranje.
Šta je sistem za upravljanje na svim točkovima?
U pitanju je tehnologija, koja poboljšava pokretljivost vozila (automobila, kamiona, prikolica). Ne treba je mešati sa pogonom na svim točkovima, gde se snaga prenosi preko svih točkova na podlogu. Kod standardnih vozila upravljanje se vrši pomeranjem prednjih točkova, dok zadnji točkovi ne igraju aktivnu ulogu u skretanju. Kod sistema za upravljanje sa sva četiri točka i zadnji točkovi se zakreću.
Koncept upravljanja vozila svim točkovima je relativno nov u serijskim vozilima, dok, primera radi, vozači Monster Truck kamiona već dekadama koriste ovaj sistem. Naravno, sistemi koji se koristi u takvim vozilima su veoma specifični – kontrola je posebna za prednje i zadnje točkove, a sami sistemi su uglavnom hidraulični. Sistemi upravljanja sa svim točkovima se često koriste kod poljoprivrednih, transportnih ili vojnih vozila.
Kako bi se maksimalno olakšalo upravljanje ovakvim vozilima, računarski sistem (na ranijim modelima je to radila mehanika) kontroliše zakretanje zadnjih točkova na osnovu akcija vozača. Većina vozila opremljenih sistemom za upravljanje svim točkovima ima dva režima rada:
1. pri malim brzinama kretanja: zadnji točkovi se okreću u SUPROTNOM pravcu u odnosu na prednje točkove, čime se smanjuje prečnik poluokretaja vozila za oko 20%
2. pri velikim brzinama kretanja: zadnji točkovi se okreću u ISTOM pravcu u odnosu na prednje točkove, čime se postiže veoma brza i glatka premeštanja vozila u susednu traku, što je veoma bitno za vozila koja buku prikolicu.
Ugao zakretanja kontroliše posebni računarski sistem, koji upravlja posebnim motorima kako bi obezbedio da su zadnji točkovi zakrenuti u odgovarajućoj meri i na odgovarajuću stranu. Postoje i pasivni sistemi upravljanja, koji funkcionišu tako što reaguju suprotno od normalnih tendencija vozila. Ovakav sistem je koristio Subaru i ovaj sistem se zasniva na posebno konstruisanom ogibljenju, koje kada se na njega primene odgovarajuće bočne sile u tom slučaju reaguje tako da postiže efekat da se zadnji točak u unutrašnjosti krivine zakreće u pravcu krivine, i time omogućava povećanu stabilnost vozila pri prolasku kroz krivinu.
Ovaj efekat se naziva „povinovano podupravljanje“ (u originalu „compliance understeer“) i na svim ogibljenjima se javlja ovaj ili njegov suporotni (u zavisnosti od konstrukcije vešanja) efekat. Pojedini sistemi poseduju prekidače, kojima se bira da li će na komandu upravljača reagovati samo prednji ili samo zadnji točkovi.
Honda je nudila svoj 4WS sistem na modelu Prelude, dok je Mazda nudila sličan sistema na modelima 626 i MX6. Niti jedan od ovih sistema nije naišao na dobru reakciju kupaca zato što je bio težak i kompleksan, a istovremeno nije dramatično poboljšao vozne karakteristike, pogotovu što su vozne karakteristike ovih modela u osnovi bile sasvim dobre.
1987. godine Mazda predstavlja električni 4WS sistem u modelu 626, iste godine kada je Honda predstavila model Prelude 4WS, a 1989. Mazda nudi isti tu opciju i kupcima modela MX-6. 1990. godine Mazda obustavlja isporuku ovog sistema. Nissan je nastavio japansku tradiciju 4WS sistema, predstavljajući električno-hidraulično rešenje na modelu 300ZX, dok je Mitsubishi predstavio električni sistem za 3000GT/Dodge Stealth.
Honda Prelude je u periodu 1988. do 1991. isporučivana sa jedinim potpuno mehaničkim rešenjem, koje je bilo neuporedivo pouzdanije od električnih i hidrauličnih rešenja, koja su uglavnom bila uzrok velikih glavobolja vlasnika automobila opremljenih ovakvim sistemima.
Četvrta generacija Honde Prelude iz 1992. godine je posedovala električni sistem, koji se zadržao sve do 1994. godine. Nakon toga, Honda napušta ovo rešenje i predstavlja „Super Handling“ sistem za petu generaciju modela Prelude, a isti sistem je korišćen i u modelu Acura RDX .
Renault je najavio da će Renault Laguna Coupe model imati upravljanje sa sva četiri točka, koji će nositi naziv Active Drive. Active Drive sistem bi trebalo da umanji tendenciju ovog modela ka podupravljanju tako što će deo bočnih sila, koje deluju na točkove prednje osovine slati na točkove na zadnjoj osovini.
Daimler-Benz poseduje sopstveno rešenje koje integriše pogon i upravljanje na sva četiri točka, međutim vozila sa ovakvim sistemom se isporučuju isključico gorskim i šumarskim službama.
Vozila koja su imala serijski ili opciono sistem za upravljanje na svim točkovima (lista sadrži modele namenjene američkom, ali i evropskom i japanskom tržištu):
Honda Prelude (mehanički sistem, funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1987. – 1991.)
Honda Accord (mehanički sistem, funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1991.)
Infiniti G35 Sedan (opciona oprema u Sport modelima, 2006.-)
Infiniti G35 Coupe (opciona oprema u Sport modelima, 2005.-)
Infiniti M35 (opciona oprema u Sport modelima, 2005.-)
Infiniti M45 (opciona oprema u Sport modelima, 2005.-)
Infiniti Q45t (1989. – 1994.)
Mazda 626 (funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1988.)
Mazda MX-6 (funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1989. – 1997.)
Mazda RX-7 (opciona oprema, elektronski sistem, funkcioniše pri velikim i malim brzinama)
Mitsubishi Galant/Sigma (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Mitsubishi GTO/Mitsubishi 3000GT/Dodge Stealth (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Cefiro/A31 (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan 240SX/Silvia (opciona oprema na SE modelima, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan 300ZX (svi Twin-Turbo Z32 modeli, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Laurel (svi kasniji modeli, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Fuga/Infiniti M (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Silvia (opciona oprema na svim S13 modelima, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Skyline GTS, GTS-R, GTS-X (1986, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Skyline GT-R (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Renault Laguna (opciona oprema na trećoj generaciji GT modela, standardno se isporučuje na Sport modelima)
Toyota Aristo (1997.)
Toyota Celica (opciona oprema na modelima 5. i 6. generacije. 1990. – 1993. ST183 i 1994. – 1997. ST203, dva režima rada za velike i male brzine)
U nastavku teksta ćemo ukratko predstaviti neke od sistema za upravljanje vozilima na sva četiri točka:
Honda 4WS
Prvi serijski automobil dostupan kupcima sa sistemom za upravljanje na svim točkovima je bio Honda Prelude iz 1987. godine. Ovaj model se mogao naći u Americi i u Evropi, a koristio je specifično rešenje u potpunosti realizovano mehaničkim sklopovima (bez elektronike, senzora, računara i hidraulike).
U pitanju je bio sistem koji je prenosio komande upravljača i na zadnje točkove. Tokom prvih 180 stepeni okretanja upravljača, zadnji točkovi su se postepeno zakretali u istom pravcu do maksimalna 3 stepena zakretanja. Tokom drugih 180 stepeni okretanja volana, sistem postepeno vraća zadnje točkove u normalni proložaj. Okretanjem volana od 360 stepeni pa do punog volana (oko 450) zadnji točkovi se postepeno okreću u suprotnom pravcu od onoga u kome se okreću prednji točkovi čime se povećava pokretljivost vozila prilikom manevrisanja u uskim prostorima.
Nissan HICAS
HICAS (High Capacity Actively Controlled Suspension) je Nissan rešenje za upravljanje sa sve četiri točka, koje je korišćeno na čitavom nizu modela proizvođenih tokom 90-tih godina – Skyline , Z modeli, Cefiro, 240SX, 180SX. Isti sistem se može pronaći i na Infiniti modelima Q45, M35 i M45. Nova generacija ovog sistema se zove „4 Wheel Active Steer“ i rezultat je tesne saradnje Renault i Nissana. Na japanskom tržištu model Fuga je opremljen upravo ovim sistemom za upravljanje svim točkovima, dok se na američkom i evropskom tržištu taj sistem opciono može poručiti uz Infiniti G37.
Nissan sistem za upravljanje sa sva četiri točka, je za razliku od ostalih sistema čiji je cilj bilo olakšano manevrisanje prilikom parkiranja, projektovan sa idejom da se poboljša upravljivost automobila.
Rani modeli HICAS sistema su koristili hidraulične pumpe, koje su bile pogonjene servo pumpom upravljača, dok je zakrivljenost točkova određivana pomoću senzora brzine kretanja. Novije verzije sistema, Super HICAS, koriste elektične motore, koji su smanjili težinu sistema. Novi sistem je umesto senzora brzine koristio poseban računar, koji je daleko preciznije i brže podešavao zakrivljenost točkova i regaovao na promene.
HICAS i Super HICAS sistemim mogu maksimalno zakrenuti točkove do 1 stepena u oba pravca. HICAS je prvi put predstavljen 1986. godine na Skyline GTS modelima, dok je kasnije prilagođen za korišćenje na ostalim Nissan modelima.
{youtube}tSqT_8vxgHk?qv=hd720|640|360{/youtube}
General Motors Quadrasteer
Quadrasteer je naziv sistema za upravljanje na svim točkovima, koje je razvila kompanija Delphi, koja je u to vreme bila deo General Motors korporacije. Ovaj sistem je razvijen sa ciljem da se koristi u putničkim vozilima, međutim zbog težine i skupoće ovog sistema, GM je do skora nudio ovaj sistem isključivo kao opciju prilikom kupovine velikih pikapova.
Kada se vozilo kreće malim brzinama, zadnji točkovi se okreću u kontra smeru u odnosu na prednje točkove, sa maksimalnim uglom zakretanja od 12 stepeni, čime se prečnik poluokretanja vozila smanjivao za čak 21% (na modelima Silverado 2500 i Sierra 2500). Kada se vozilo kreće većim brzinama, zadnji točkovi se zakreću u istom smeru kao i prednji točkovi i sa mnogo manjim maksimalnim uglom zakretanja čime se omogućava veoma lako translatorno kretanje, a samim tim se povećava stabilnosti i kontrola.
Usled visoke cene i veoma malo kupaca, koji su se odlučili za ugradnju ovog sistema, na američkom tržištu velikih pikapova samo nekoliko modela se nudi sa ovim ili sličnim sistemima. GM je potpuno povukao Quadrasteer sistem iz ponude tokom 2006. godine.
Korišćena literatura: