Fića – prevozno sredstvo s točkovima ili velikodušnije – "automobil". Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje. Kupovina "Fiće" je 60-ih godina bio dogadjaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici.
DEFINICIJA
Fića – prevozno sredstvo s točkovima ili velikodušnije – "automobil". Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje. Kupovina "Fiće" je 60-ih godina bio dogadjaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "Fiće" vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi sledilo: 1. ritualno pranje; 2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU"; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama, bokserskim rukavicama ili opancima. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik ispisao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i – za svaki slucaj – na krovu. Fanatizam koji se povezivao sa ponositim vlasnicima Fiće nadaleko je poznat, kao i slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je sa prozora, iz ručnog bacaca razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokusao da mu mazne brisače.
 |
 |
FIAT 600
Cela priča je počela pre gotovo pola veka, tačnije 1955, na sajmu automobila u Ženevi kada je predstavljen kao posleratno Italijansko “ekonomsko čudo”. Kada je nekoliko godina ranije Fiatov glavni inženjer Dr Dante Giacosa (1905-1996) dobio zadatak da konstruiše malo vozilo koje će za razliku od legendarnog Topolina kojeg je projektovao još davne 1936. godine i koji je postao uzor mnogim proizvodjacima malih automobila širom sveta, omogućiti komforan prevoz za četiri putnika.
Na projektu "100" ponovo je radio Đakoza i prevazišao sebe, stvorivši po mnogima najuspešniji i najpopularniji FIAT svih vremena – FIAT "600". Kraći od prethodnika za 130 mm "600" je bio minijaturni četvorosed u samonosećoj karoseriji sa dvoja vrata. Imao je vodom hlađenim četvorocilindrični motor od 633 ccm sa 16 kW (21,5KS), postavljen iza zadnje osovine sa pogonom na zadnje točkove i nezavisnim ogibljenjem na svim točkovima. Osim bloka motora, glava i kućiste menjača i diferencijala bili su izliveni od aluminijuma. Ceo sklop težio je samo 108 kg, a ceo automobil 585 kg. Uz dobar raspored težine (45:55 procenata), nezavisno oslanjanje sva četiri točka i brzinu od 100 km/h, malu potrošnju goriva i simpatičnu karoseriju sa velikim staklenim površinama, "600" je trenutno osvojio srca postilaca i novinara i počeo da stvara glavobolju konkurentima. U prvih pet godina prodato je milion primeraka..
Godinu dana zatim predstavljeno je i prvo MPV vozilo, Multipla. Imala je tri reda sedišta za ukupno šest osoba koja su mogla da se preklope i naprave veliki tovarni prostor. Zbog povećane težine kočnice i ogibljenje je modifikovano specijalno za ovaj model.
1960 uradjena je modernizacija modela 600 koji je dobio motor od 767cc 18kW (29KS), prednji prozori dobijaju i leptir stakla. Maksimalna brzina je bila 110 km/h. Ovaj model dobija oznaku 600D. 1965. godina donosi veće farove, veći rezervoar za gorivo.
Ovaj model automobila pored Italije proizvodio se i u Argentini, Austriji, Španiji i Jugoslaviji
Ukupno je proizvedeno 2,695,197 jedinica Fiat 600 u svim verzijama.
ZASTAVA 750 / 850
1960. godine Zastava je počela sa proizvodnjom ovog modela po licenci Fiat 600, i proizvodnja je trajala do 1985. godine. Prvo je proizveden 600D, sa motorom od 633ccm, to je bila protivna serija Fiata u Jugoslaviji! Od 1962. godine počinje proizvodnja Zastava 750, vozila vrlo sličnom Fiat 600D. U tom trenutku produktivnost i tehnološki razvoj u fabrici Zastava identičan je Fiatovim fabrikama. Razlike nastaju 1970. godine, kada Fiat prestaje sa proizvodnjom ovog modela. Prvi model je bila Zastava 750M, ustvari Fiat 600E, sa novim motorom od 795ccm, termostatom i zatvorenim sistemom za hladjenje. Zatim dolazi model Zastava 750S, sa promenjenim enterijerom, novi sat i volan koji su preuzeti iz Fiata 126.
Zastava 750 Special nastaje 1979., nov i jači motor od 22 kW, omogućavao je ovom mališanu maksimalnu brzinu od 120 km/h. 1980. godine na beogradskom sajmu prestavljen je model Zastava 850 , to je u osnovi isti automobil kao 750S, ali sa većim i jačim motorom od 843ccm i 23,4kW preuzet iz Fiata 850, koji je koji je imao maksimalnu brzinu od 125 km/h. Od tada počinje proizvodnja ovog modela u sledećim verzijama:
-Zastava 750 L / 850 L
-Zastava 750 LE / 850 LE
-Zastava 750 SC / 850 SC
1985. godine poslednji "Fica" je proizveden.
Definitivno Fića je bio presudan za široku motorizaciju Jugoslavije, to je automobil koji je bio u sastavu policije, hitne pomoći i vojske, vozilo koje je godinama bilo jedino za obuku novih vozača. 04. april 2000. godine na beogradskom sajmu "Zastava 750", odnosno popularni "fića" proglašen je za autmobil veka i milenijuma po izboru vozača u Srbiji.
ABARTH
Osnivač firme, Carlo Abarth, rođen je 1908. godine u Beču. Karijeru je započeo još dvadesetih i tridesetih godina kao vozač i mehaničar na moto trkama.
Godine 1928. izrađuje svoj prvi auspuh i postaje specijalista za izduvne sisteme kod motocikala i automobila. Životni put ga vodi preko Kraljevine Jugoslavije (gde je jedno vreme živeo), do Italije gde se trajno nastanjuje.
Firma "Abarth & C." osnovana je 1949. godine posle raspada projekta "Cisitalia" na kome su zajednički radili Karlo Abart, dr. Ferdinand Porše, Rudolf Hrucka i posle obaveza u FIAT-u Dante Djakoza. Abart nije odustajao od zamisli da proizvodi brze automobile, a put do početnog kapitala vodio je preko projektovanja i proizvodnje izduvnih sistema. Dobri poznavaoci tvde da Ferari, Alfa Romeo, Lanca, FIAT… čudesnom i uzbudljivom zvuku svojih motora najviše duguju Abartu.
Njegovoj afirmaciji pomažu i poznanstva sa Porsche, Hruska, Nuvolari i Dusio koji su smatrali Abartha za genijalnog inženjera.. Ovaj samouki majstor je kupovao delove i razvijao svoj model 1000 za trke, istovremen počeo je i proizvonju delova za tjuning automobila, počeo je sa izduvnim sistemima, usisnim granama, ventilima i ogibljenjima kao i ostalim potrebštinama za trke. Posao je postepeno stabilizovao u četiri različita pravca: modifikovanje serijskih automobila (Fiat, Lancia, Simca, Porsche, Ferrari), izduvni sistemi (Ferrari, Maserati i Alfa Romeo), automobil za postavljanje rekorda i dizajniranje i projektovanje sportskih automobila. Fabrika je nudila i kitove za tjuning vozila Fiat, a na trkama je učestvovala sa svojim modifikacijama.
Veoma brzo se osniva i trkačko odeljenje, a već 1951. godine kompanija se seli u Torino, gde počinje saradnja sa gigantom italijanske auto-industrije, grupacijom Fiat. Predstavljanje Fiata 600, 1955. godine, bilo je prekretnica za Abarth.
Veliki tjuning potencijal koji je ovaj automobil imao, inspirisao je Abartha da već sledeće godine na Salonu automobila u Briselu prikaže svoje viđenje. Novi model je nazvan Fiat Abarth 750 Berlina S. i. ”Elaborazione”. Iza ovog dugačkog imena stajao je, spolja, skoro nepromenjeni Fića, dok su sve modifikacije bile ispod lima. Naime, na tabli se nalazio obrtomer, četvorostepeni menjač je bio drugačije podešen, a najveće modifikacije su bile izvršene na motoru koji je imao 40 KS. Donji postroj i izbor guma je za civilne verzije ostao nepromenjen. U praksi, automobil je imao veću maksimalnu brzinu od 130 km/h i bolje ubrzanje. Cena mu je bila visoka i iznosila je oko 7.500, tadašnjih DEM, što je bilo čak za hiljadu više nego što je bilo potrebno izdvojiti za Opel Rekord, međutim, ipak je nalazio kupce.
Ubrzo je bio dostupan i ”Mille Miglia” agregat, sa kojim je tokom 1956. i 1957. godine oboreno više svetskih rekorda (na primer, jedan specijalno pripremljen Abarth sa ovim motorom je vožen punih 48 sati, prosečnom brzinom od 140,65 km/h). Na tržištu ponuđeni automobili sa ovom mašinom su imali 46 KS pri 6000 obrtaja i maksimalnu brzinu od 135 km/h. Pri testiranju je utvrđeno da automobil ide i do 7 km/h brže ako je poklopac motora otvoren, jer je termičko opterećenje motora bilo vrlo izraženo, a ovako je omogućeno dodatno hlađenje.
U februaru 1961. godine predstavljen je novi model, nazvan Fiat Abarth 850 TC Berlina (TC: Turismo Competizione). Spolja ovaj model nije daleko otišao od običnog Fiće, osim hladnjaka za vodu i ulje u prednjem delu i šara na karoseriji. Montiranje dodatnih hladnjaka bilo je neophodno jer dalji tjuning motor jednostavno nije mogao da izdrži. Zapremina je iznosila 847 kubnih centimetara i agregat je bio veoma modifikovan u odnosu na serijsku mašinu. Snaga je iznosila 52 KS pri 7000 obrtaja. Donji postroj je bio kvalitetno dorađen, kočioni sistem je dobio diskove na prednjoj osovini, a ogibljenje je dodatno ukrućeno. Kupci su mogli da biraju između menjača sa četiri ili pet brzina i modifikovanog prenosa u cilju boljeg ubrzanja ili veće maksimalne brzine. Ova verzija je razvijala oko 145 km/h, a još bolje rezultate su postizale verzije 850 S i 850 SS (55-57 KS).
Iste godine, pojavio se i dodatno tjunirani model nazvan Abarth 850 TC Nirburgring Berlina (koristio se i naziv 850 TC Corsa), koji je imao motor od 64 KS pri 7000 obrtaja, a u trkačkom trimu imao je i 68 konja.
Kasnije, specijalna 850 TCR Berlina – grupe 5, sa dva dupla Webber karburatora razvijala je, čitavih 93 KS pri 8400 obrtaja u minuti.
Uporedo sa ovim modelima razvijena je i jača verzija, 1000 TC Berlina. Imala je 982 ccm zapremine i razvijala 60 u putničkoj, a 88 KS u trkačkoj pripremi. U zavisnosti od želja naručioca, maksimalna brzina je mogla da bude, u ono vreme vrtoglavih, 200 km/h. Iako su ovo bili modeli dorađeni do krajnjih granica Fićine koncepcije, još uvek je bilo mesta za dalje povećanje snage i brzine. Upravo takav je bio 1000 TCR Berlina – grupe 5 iz 1968. godine, koji je razvijao 110 KS.
Godine 1970. pedstavljen je poslednji, ali najekstremniji Abarth 1000 sa oznakom TCR namenjen isključivo trkama. Visoko modifikovan motor imao je 112 KS pri 8200 o/min. Sa dugim prenosnim odnosima, pripremljenim za kružne trke, ovaj automobil je dostizao i 215 km/h.
Optički, ovaj Abarth je i izgledao ”ljuto”, sa magnezijumskim točkovima, proširenim blatobranima i većim hladnjakom u prednjem delu. Težina modela 1000 TCR bila je samo 570 kg. Ovaj potpuno trkački automobil, dugu sportsku karijeru ipak nije imao, s obzirom da se Abarth 1971. godine povlači sa takmičenja. Naime, Fiat, 1970. godine u celosti kupuje kompaniju Abarth i potom joj potpuno menja proizvodnu filozofiju. Od tada, Abarth postaje sportsko odeljenje Fiata i prestaje proizvodnju modela baziranih na Fići ili Fiatu 600 D.
Danas je Abarth čest izbor ljubitelja klasičnih automobila sa trkačkim ambicijama. Relativno veliki, ali nikada tačno poznat broj napravljenih komada, spušta im cenu. I rezervni delovi su među najjeftinijim u svetu starovremenskih vozila i dobar deo je preuzet sa serijskog modela. Cena jednog Abartha se kreće od 35.000 evra za model 1000 TCR sa trkačkim pedigreom i spušta se do 10.000 evra za prvu seriju 750 Berlina. Ovo su cene za automobile u 1a, odnosno, perfektnom stanju.
Hronologija
1956-1959 Fiat Abarth 750 Berlina (Derivazione)
1960-1964 Fiat Abarth 850TC Berlina
1961-1963 Fiat Abarth 850TC Nurburgring
1961-1963 Fiat Abarth 850TC Nurburgring Corsa
1961-1967 Fiat Abarth 1000 Berlina
1961-1964 Fiat Abarth 1000 Berlina Corsa
1964-1968Fiat Abarth 850TC Corsa
1964-1968 Fiat Abarth 1000TC Berlina Corsa
1967-1968 Fiat Abarth 850TCR Corsa
1967-1970 Fiat Abarth 1000TCR Berlina
Za 22 godine postojanja firme, modifikujući razne modele FIAT-a, postigao je 6.409 pobeda, a od tog broja najviše zasluga pripada modelu FIAT 600.
Fiat Abarth 1000TCR Berlina
NACIONALNA KLASA
U SFRJ Jugoslaviji ovaj mali automobil je bio aktivni učesnik u nekoliko klasa. Najpopularnija klasa je takozvana “nacionalna klasa” koja je zasnivala na Zastava 750, ali postojale su klase i za Zastavu 750 special, Zastava 850, Abarth 850 i Abarth 1000
Fiće su se vozile u "Nacionalnon klasi"
-Do 1965. klasa 850 ccm-Od 1965 do 1968. klasa 800 ccm -Od 1968. klasa 780 ccm (sa greškom u proračunu zapremine) -Od 1969. 785 ccm (reli) -Od 1970. 785 ccm (kružne trke) -Od 1971. 785 ccm (brdske trke) -Od 1983. 850 ccm -Od 1984. 850 ccm grupa A (reli) -Od 1985. 850 ccm grupa A (kružne trke) -Od 1987. 850 ccm grupa A (brdske trke) -1990. poslednja trka u Nišu. Pošto se ime "Nacionalna klasa" vezuje uz usvajanje radne zapremine od 785 ccm, tačna godina bi bila 1969.
Čuveni Italijanski vozač Valter Dona bio je sedamdesetih godina 20-tog veka prava zvezda u evropskom šampionatu za turističke automobile grupe 2. Na beogradskom "Ušću" gostovao je 1971. demonstrirajuci novi FIAT "128" preradjen kod Trivelata i publiku oduševio bravuroznom vožnjom i mogućnostima automobila. Posle trke, odgovarajući na novinarsko pitanje šta misli o našim trkama rekao je: "Čini mi se da su vaši vozači u višim klasama uglavnom preterano oprezni, neki čak deluju stilom vožnje i strašljivo. Ali su zato ovi u Nacionalnoj klasi prave kamikaze! To još nigde nisam video".
Vozači koji su prošli trkačku školu u "nacionalnoj klasi", nastavljali su uspehe prelazeći u više klase, a neki su postigli odlične rezultate na medjunarodnim takmičenjima. Djani Šverko i Srdjan Janković bili su šampioni Evrope u Abartima "850" 1968 i 1969. godine, Jovica Paliković, Branimir Džo Perić, Branko Nadj i nekolicina vozača pobedjivali su i na medjunarodnim relijima, Sead Alihodžić je do nesreće u Engleskoj bio u vrhu Formule 2, Pavle Komnenović, Vladan Slavković i drugi šampioni iz "nacije" lako su savladali Formulu VW, jedinu koja se vozila u našem šampionatu. Lista uspešnih vozača fića koji su kasnije vladali mnogo modnijim automobilima zahtevala bi čitavu knjigu.
Baš zbog visoke cene, većina originalnih automobila je kupovana polovna iz inostranstva, a kao pomoć domaćim automobilistima, fabrika ”21. maj” iz Beograda, koja je izrađivala motore za Zastavu 750, u proizvodni program je ubacila i sportski agregat DMB 850 S koji je pravljen po ugledu na Abarth. Ovaj motor je razvijao 40 KS i bio veoma lak za ugradnju, dok mu je cena iznosila 6.600 tadašnjih novih dinara. Stoga, ne treba da čudi to da su praktično svi velikani automobilskog sporta kod nas, prva trkačka iskustva i slavu stekli baš na modelima Abarth
Kao što je već rečeno, popularnost Abartha u Jugoslaviji bila je izuzetna. Iako je samo nekolicina pravih i originalnih italijanskih primeraka zaista bilo na našim prostorima, samo ime je simbolizovalo ”doterane” Fiće i auto-sport u bivšoj Jugoslaviji. Razlog ovako velikoj popularnosti je jasan, imajući u vidu da je Abarth bio samo malo jača verzija našeg nacionalnog vozila koje je mnogima još uvek u srcu, a osim toga, dugo vremena se samo ovaj automobil vozio u svim vrstama auto-sporta.
U svakom slučaju, u vreme najveće popularnosti, tokom šezdesetih i dela sedamdesetih godina, prave Abarthe su vozili samo najveći asovi, jer je automobil bio dosta skup, pogotovo za naše tadašnje uslove (najjača verzija 1000 TCR je nova koštala isto kao Ferrari Dino). Sa druge strane, ostali takmičari su pripremali svoje automobile prema Abarth specifikacijama, praveći ”klon” vozila. Kako na stazi, tjunirane Fiće prema Abarth specifikacijama mogle su se videti i na ulici, a stepen originalnosti i ugradnje originalnih delova zavisio je od količine raspoloživih sredstava. Imajući u vidu nikada dovoljno dobru finansijsku situaciju, takmičari su se snalazili na razne načine (poznato je da su se za pravljenje širih ivica blatobrana koristili stari lavori!).
70-tih godina popularni Fića je bio na vrhuncu popularnosti, mnogi su uzimali motore i menjače iz jačih automobila kao što su Fiat 850, super, special i Sport Coupe i ugradjivali ih u Fiće. Ovi motori su bili od 843 do 896 ccm, sa 34 do 52 KS, a sa mali prepravkama mogli su da proizvedu i 60 KS. Kasni je i poznati Fiatov motor od 903 ccm sa 45 KS i ostali motori iz Fiat/Lancia automobila. Najveći “monstrum” na osnovi Fiće je svakako prepravka Atanackovića koji je za potrebe klase Hoby 1600 prepravio motor od Alfa 155 racing – automobila iz ST klase čiji je motor smanjen na na 1600 ccm i koji proizvodi oko 260KS. U ovaj trkački automobil ugradjeno je mnogo delova iz Alfe Romeo 155 ST. Već nekoliko sezona je prisutan na našim trkalištima i postiže zapažene rezultate.
Fića je "glumio" epizodne uloge u bezbroj domaćih filmova i serija, pre nego što je stigao i do glavne. Pre svega se izdvajaju kultna serija “Grlom u jagode” i film "Nacionalna klasa".
{jomcomment_lock}