Slobodno možemo reći da proizvođača kao što je Alfa Romeo nema baš puno. Automobili koji dolaze sa ovom značkom vrlo često izazivaju dijametralno suprotna mišljenja ljubitelja automobila, novinara, pa čak i vlasika istih. Alfa Romeo je modelom Đulijeta ponudio automobil u Golf klasi, uz poseban imidž, tehniku i cenu, i to na onaj način kako samo Alfa ume.
Pisanje teksta o bilo kom modelu iz Alfe je pomalo specifičan zadatak. Modeli iz Lombardije su uvek zauzimali posebno mesto kada se govori o automobilima. Nije ih bilo moguće preterano hvaliti, zbog večitih "gremilina" sa kojima su se susretali vlasnici određenih modela, ali ih isto tako nije bilo moguće kuditi, zbog jedinstvenog dizajna. Dizajna na koji malo ko može da ostane ravnodušan.
Prvo i osnovno, treba napomenuti da se Alfa Romeo ne smatra za proizvođača koji pravi automobile za svakoga, preciznije rečeno Alfe nisu "narodni automobili". Iz te grupe je, pored avangardnog dizajna i tehnike, izbacuje i cena, tako da Alfini modeli nisu nikada bili cenovnoj klasi glavnih igrača iz određene klase. Alfe, što se cena tiče, upadaju u grupu premijum modela, recimo onih koji dolaze iz Minhena ili Ingolštada.
Model koji je pred nama je dobro poznat, odnosno njegovo-njeno ime. U pitanju je Đulijeta, a poznata je jer se ime Đulijeta u više navrata koristilo u istoriji Alfa Romea. Ipak, današnja Đulijeta predstavlja naslednika modela 147, modela koji je kod nas prilično popularan model, istina kao polovnjak.
Đulijeta svim svojim karakteristikama, odnosno gabaritima upada u kategoriju u kojoj je velika gužva. Hečbek, golf klasa ili "C" segment, nazovite ga kako hoćete, predstavlja pravi izazov za proizvođače, jer uspeh u ovoj klasi znači mnogo prodatih primeraka odnosno mnogo novca.
Ipak, u ovoj klasi postoji jedna kategorija koja jednostavno ne garantuje proizvođaču veliki broj prodatih primeraka, a u pitanju je premijum parče kolača "C" segmenta. U tu klasu možemo, recimo staviti Audi A3 i BMW serije 1, koji se bolje prodaju od Đulijete. Kolko je to bolje svedoče i podaci o prodaji koji kažu da je tokom 2012. godine prodato ukupno nešto preko 67.000 Đulijeti, dok je za samo prva četiri meseca prodaje te godine pomenuti konkurenti prodali po 50.000 jedinica. Još jedan interesantan podatak je učešće u prodaji po zemljama; Alfa je od ukupne prodaje 2012. godine skoro 45% prodatih Đulijeti udomila u svojoj rodnoj Italiji.
Iz podataka o mršavoj prodaji ovog automobila se možda može zaključiti da Đulijeta i nije neki automobil, ali to je opasno pogrešan zaključak!
Istorijat
Prvi put je Alfa iskoristila ime Đulijeta davne 1954. godine. Te godine je predstavljen model Đulijeta Sprint, koji je imao kupe karoseriju. Nedugo zatim usledila su još dva oblika karoserije: limuzina (berlina) i kabriolet (spider). Postojala je i karavan verzija, ali je ona izrađena u izuzetno malom broju primeraka, svega 91.
Godine 1977. Alfa ponovo koristi ime Đulijeta, ali ovaj put se radi samo limuzinska karoserija. Tadašnja Đulijeta, poznata još kao Giulietta Nuova, se u proizvodnji nalazila do 1985. godine i do 2010. godine ime Đulijeta je na mirovanju. Za više podataka o istoriji Alfa Romea, pročitajte naš tekst.
Aktuelna Đulijeta je naslednik 147-ice koja je bila u proizvodnji od 2000. do 2010. godine. Alfa 147 se smatrala za najlepši automobil u svojoj klasi dosta dugo, a o tome svedoči i titula automobila godine u Evropi 2001. godine. Taj podatak kvari i onaj koji govori o pouzdanosti – na TUV listi pouzdanosti 147-ica zauzima dosta lošu poziciju. Rezultat 147-ice iz 2001. godine i titulu najlepšeg automobila umalo da ponovi Đulijeta 2011. godine, ali joj je titulu „oteo“ Nisan Lif (Nissan Leaf).
Spoljašnost
Kao što smo napomenuli na početku teksta, pisanje o Alfinim modelima je malo specifično jer u svakom od ljubitelja automobila čuči obažavalac "italijanske mode". Retko koji Alfin model je posmatrača ostavljao ravnodušnim, pa je to slučaj i sa Đulijetom. Kako je reč o nasledniku 147-ice možda se očekvao neki sličan oblik, ali to baš i nije slučaj. Naime, Đulijetu krase prilično oble linije prednjeg kraja, dok je 147-ica bila prilično oštra i agresivna napred, što je karakteristika svih Alfi poslednjih godina. Međutim i pored tog oblog kraja prednjeg dela, Đulijeta deluje izuzetno sportski nastrojena, gotovo da podseća na sportski model 8C Competicione. Odakle god da se pogleda, Đulijeta ipak ostavlja utisak klasične Alfe. Sve ideje, dizajnerska rešenja, i cela filozofija dizajna je tu. Velika trouglasta maska hladnjaka, koja se spušta preko branika, smaknuta tablica u levu stranu, skrivena kvaka zadnjih vrata, skriveni taster za otvaranje prtljažnika…Unutar oblog prednjeg svetla smeštena su četiri LED svetla, koja imaju ulogu dnevnog svetla, a na testiranom modelu su bili i biksenon farovi sa prskalicama.
Bočna silueta Đulijete takođe izgleda sportski sa nešto dužim prednjim krajem, a sportskom izgledu dosta doprinose i 17" gume u dimenziji 225/45 koje su obmotane oko zaista lepih aluminijumskih felni. I ovo je jedan od pečata Alfa Romea jer Alfa možda i najbolje od svih proizvođača upari dizajn felni sa automobilom.
Zadnji deo automobila otkriva oštrije crte od prednjeg pa i odatle izgleda sportski. Pre svega, zbog oblika svetlosne grupe (takođe LED svetla), diskretnog krovnog spojlera, ali i prilično velikog prečnika izduvne cevi i crne palstike donjeg dela branika koji deluje kao difuzor. Što se ovog tiče, možda je šteta što još malo nije dorađen pa da izgleda kao pravi difuzor, ali to bi svakako bila samo šminka.
Generalno dizajn je sportski sa primesama elegancije u Alfinom stilu: hromirane ručice vrata i lajsne oko prozora i izvezen natpis na zadnjem delu automobila, Giulietta.
Unutrašnjost Đulijete je pomalo minimilistička, pogotovo ako se uzmu u obzir ideje koje se koriste na nekim novim modelma u auto industriji. Veliki ekrani osetljivi na dodir su izostali iz Đulijete, ali pitanje je da li se to može računati kao mana. Čini se da su se u Alfi za Đulijetu vodili idejom sportskog automobila, pa je oblik prekidača, izgled instrumenata, volana i ostatak enterijera u tom elementu. Pre svega instrumenti kojima iglice pokazivača kreću iz vertikalnog položaja, što je glavna karakteristika pokazivača kod sportskih automobila. Prekidači ispod radio/CD uređaja podsećaju na one u pravim trkačkim automobilima, ručica menjača ima loptasti oblik i dosta je kratka kao kod starinskih sportaša. Tu su i aluminijumske papučice, a jedina stvar koja izgleda moderno su komande klima uređaja, koje su prilično lake za upotrebu, ali prilično glomazno izgledaju i pomalo kvare taj retro duh kojim odiše enterijer Đulijete.
Pokazivači kreću iz vertikalnog položaja, a natpisi Acqua, Benzina i Giri dopunjuju sportski duh enterijera
Sedišta koja dolaze u Đulijeti stvarno zaslužuju svaku pohvalu. Izrađena su od kvalitetnih materijala (kao i veći deo enterijera), a krasi ih odlično držanje i tvrdoća, tako da ni dug put ne predstavlja nikakav problem. Pored dobre udobnosti, imaju i odlično bočno držanje, kako sedalnog tako i leđnog dela. Što se opreme tiče test vozilo je imalo osnovni paket Progression sa Potenza dodatkom. Osnovna oprema donosi dosta toga, a bezbednosni set se u potpunosti podrazumeva, tako da je tu Đulijeta skroz naoružana već od ulaznog paketa opreme. Još jedna stvar koja dolazi već u osnovnom paketu, a a koja Đulijetu izdvaja od konkurencije, je DNA sistem. Ukratko ovaj sistem donosi tri odvojena podešavanja koja najviše utiču na odziv gasa, ali o tome nešto kasnije kada budemo pričali o performansama.
Potenza paket dodatne opreme, koji je cenu digao za 2000€, donosi automatsku klimu, kožni volan, tempomat, sportke papučice, alu felne i još ponešto. Treba napomenuti da je od 2013. godine promenjen naziv ulaznog paketa opreme u Veloce i sama oprema je za nijansu bogatija od Progression paketa, ali je Veloce paket dostupan samo uz bazni agregat.
Pogon
Dolazimo do najinteresantnijeg dela testa, pogon. Odmah treba napomenuti da se Đulijeta ne može dobiti sa atmosferskim agregatom, iz prostog razloga što ga nema u ponudi! Da, tako je! Alfa se odlučila da svi motori u ponudi imaju turbinu. Od benzinskih agregata moguće je birati između dve zapremine i tri nivoa snage, dok je kod dizelaša moguće birati dva agregata. Osnovni agregat u Đulijeti je 1.4-litarski TB turbo agregat sa 120 ks, sledeći na lestvici je motor iste zapremine, ali sa MultiAir oznakom i 170 ks (upravo ovaj motor je u test vozilu). Više informacija o MultiAir agregatima pročitajte u našem tekstu iz 2009. koji najavljuje i objašnjava ovu tehnologiju.
Za prave zaljubljenike tu je 1.8-litarski TBi agregat sa celih 235ks. Tačnije, ovaj motor ima zapreminu od 1,75 litara, a razlog za ovo se krije u istorijskom nasleđu. Naime neki od najznačajnih Alfinih modela ranije su imali motore ove zapremine (čuvene 1750 agregate), pa je u znak sećanja na njih i ovaj motor identične zapremine. Od dizel agreegta tu su poznate JTDM varjante sa 105ks (1.6) i 170 ks (2.0).
Pomenuli smo da je Đulijeti izmakla pobeda u izboru za evropski automobil godine, ali je možda i bitnija nagrada došla 2010. godine, kada je Multiair agregat proglašen za motor godine. Ovo priznanje nije došlo bez razloga, zaista je 1.4 MultiAir agregat tu titulu zaslužio. Performanse su tu, potrošnja je razumna, emisija gasova takođe. Sve šešće viđamo da proizvođači stavljaju turbine u agregate manje zapremine, sve to zbog uštede goriva, materijala u izradi, izduvnih gasova i sl. Čini se da su inženjeri Alfe (tačnije Fiata) ovde imali ideju da stave turbinu i "naviju" snagu zbog čiste zabave u vožnji (i pored toga što je motor odradio sve malopre pomenute kriterijume). Agregat ima obrtni moment od 250 Nm koji je dostupan već od 2500 obrtaja i ono što je interesantno on ne posustaje do kraja obrtomera. Ovo je jedan od motora koji nas je najviše iznenadio što se performansi tiče.
Sa druge strane automobil u svakodnevnoj noramlnoj vožnji uopšte ne otkriva tu svoju divlju stranu, jednostavno rečeno izuzetno ga je lako voziti po gradskoj ludnici. Takođe je iznenađenje usledilo i kada se radi o potrošnji goriva, a iznenađenje je bilo prijatno! Đulijeta sa ovim motorom troši prosečno 7,7 litara na 100 pređenih kilometara otvorenog puta pri brzinama od 130kmč, dok je u gradu potrošnja stala na nešto više od 10l na 100 kilometara. Ovaj rezultat se može okarakterisati kao izuzetno dobar, pogotovo ako se uzme u obzir zapremina motora i snaga. Poređenja radi testirana Astra J sa 1.6T motorom je bila dosta žedniji automobil od Đulijete, pogotovo pri vožnji na otvorenom puu. Da nije sve tako lepo, moramo napomenuti da potrošnja drastično skače kada se pređe brzina od 130 kmč, tako da pri brzini od 140kmč potrošnja skače za više od 1l.
DNA sistem
Magični taster koji se nalazi ispred menjača nam je odmah privukao pažnju, pa smo rešili da se malo bolje upoznamo sa njim.
U pitanju je elektronski DNA sistem koji utiče određene performanse vozila. Prekidače tog tipa smo navikli da viđamo u automobilima koji nose neku neku posebnu sportku oznaku određenog proizvođača, dok je Alfa odlučila da ovaj sistem stavi u svaku Đulijetu. Sistem se može setovati na tri moda i to Dynamic, Normal i All Weather. Naravno, automobil je po startovanju uvek u Normal modu, a druga dva moda se biraju prebacivanjem polugice koja se nalazi pored menjača. Rekli smo da ovaj sistem utiče na ponašanje vozila i to na: odziv gasa, upravljanje i kočnice.
Najbritkiji odziv je naravno u Dynamic modu, kada Đulijeta postaje izuzetno osetljiva na komdu gasa. Čak i kada se autommobl vozi konstantnom brzinom pri prebacivanju u D mod oseti se trzaj usled overboost funkcije turbo punjača. Pored ovoga servo postaje za nijansu tvrđi tj. teži, a i prilikom potencijalnih naglih kočenja, u kočionom sistemu se poveća pritisak neposredno pre komande papučice.
Kako izuzetne performanse ne bi pravile probleme u po vlažnom kolovozu postoji mogućnost obuzdavanja performansi i setovanja elektronskih pomagala na maksimum. Ovo se postiže prebacivanjem u All Weather mod koji pre svega podigne elektronsku kontrolu stabilnosti na najviši nivo, ali i obuzda odziv na komandu gasa i kočenja.
Sva ova podešavanja kao i konstrukcija Đulijete omogućile su joj celih 87 poena od mogućih 100 na EURO NCAP testu i osvajanje maksimalnih pet zvezdica. Ovaj rezultat doneo je Đulijeti još jednu titulu, a to je najsigurniji auomobil u kompakt klasi za 2010. godinu.
Sa svom ovom pričom oko Multiair agregata i DNA sistema smo zaista željno isčekivali merenja performansi. Pre svega bitno je da se napomena da nema prekidača koji bi isključili kontrolu proklizavanja, već se sve radi preko DNA sistema. Jedna od stavki koja nas je najviše zanimala je razlika zmeđu ova tri podešavanja. Tako je ubrzanje do 100kmč u Normal modu gotovo 1,5s sporije nego u Dynamic modu. Ubrzanja koja je Đulijeta ponudila su izuzetno dobra i poređenja radi, ona je potukla i nešto snažnije mašine koje su nam prošle kroz šake. Još jedna stavka gde Đulijeta briljira je međuubrzanje. Ovo je pre svega zbog nešto kraćih prenosnih odnosa menjača (za koji se mora reći da je dosta precizan). Dokaz za ovo je gotovo najbolji rezultat od svih test automobila do sada!
| Telemetrija | |
|---|---|
| Testirani model | Alfa Romeo Giulietta 1.4 TB MultiAir |
| Datum merenja | 1.1.1970 |
| Vremenski uslovi pri testu | 23C Suvo |
| Tip i dimenzije pneumatika | Bridgestone Potenza 225/45 R17 |
| Ubrzanje | |
| 0-60kmč | 4.10s |
| 0-100kmč | 8.60s |
| 0-150kmč | 19.10s |
| 400m (vreme/izlazna brzina) | 16.50s / 139.40kmč |
| 1000m (vreme/izlazna brzina) | 30.00s / 174.80kmč |
| Međuubrzanje | |
| 60-90kmč (3. brzina) | 3.70s |
| 60-90kmč (4. brzina) | 5.20s |
| 60-90kmč (5. brzina) | 6.70s |
| 60-90kmč (6. brzina) | 10.00s |
| 80-120kmč (3. brzina) | 5.70s |
| 80-120kmč (4. brzina) | 7.00s |
| 80-120kmč (5. brzina) | 9.50s |
| 80-120kmč (6. brzina) | 11.50s |
| Kočenje | |
| 60-0kmč (vreme/kočioni put) | 1.90s / 13.90m |
| 100-0kmč (vreme/kočioni put) | 3.10s / 41.30m |
| Napomena: Sva merenja se vrše po tri puta uzastopno, a uzima se samo najbolji rezultat. | |
Đulijeta je zaista automobil za vozača. Izuzetno ju je lepo voziti, a osećaj za volanom je fantastičan, a odmah po zauzimanju položaja za volanom sve je nekako tu na dohvat ruke. Ubrzanja sa kojima se MultiAir agregat diči su fantastična, a interesantno je što se u normalnoj vožnji u gradu Đulijeta ponaša izuzetno kultivisano. Dosta se lako vozi i automobil će rado povući u svakom stepenu prenosa tako da rad sa menjačem nije previše izražen u gradskim uslovima vožnje, što je dobro ako se uzme u obzir nešto tvrđe kvačilo. Situacija je takva sve dok se naglo ne pritisne papučica gasa kada auto prosto podivlja (pogotovo kada se nalazi u D modu). U tom slučaju dolazi i do izražaja blagog torque steer-a (tzv. Q2 elektronski diferencijal u D modu pušta vozača da malo oseti ovu pojavu).
Jedina stavka koja joj se može zameriti je izuzetno agresivan kočioni sistem, tačnije izuzetno osetljiv na komandu. Ceo automobil ima tu dozu sportskog i kočnice jesu na visini zadatka kada se koči sa 100kmč, ali je papučica dosta osetljiva, tako da je navikavanje neophdno. Da pojasnimo, kočnice veoma nežno reaguju na slab stisak, ali kada se pritisne još malo onda Alfa već "baca sidro".
Pored sve te "utegnutosti" i tvrdo trimovanog vešanja Đulijeta nije neudoban automobil. I pored 17" guma niskog profila nismo primetili da joj teško padaju neravninve i rupe putu. Što se preglednosti tiče tu nema nekih iznenađenja. Danas, kada se proizvođači trude da naprave što atraktivniji automobil preglednost se često zamera. Toliko da smo se navikli i sada se zamera jedino ako je baš neregledan automobil. Đulijeta pati od boljke koja je se danas gotovo podrazumeva, a to je širok C stub. Neki od proizvođača se reše da stave i malo "leptir" staklo u C stub, ali taj prostor su u Alfi iskoristili za još jedan svoj pečat; skrivenu ručicu zadnjih vrata.
Kada je reč o prostranosti kabine tu takođe nema neprijatnosti, četiri osobe se može prilično lako smestiti i podneti put bez problema. Stavka koja Đulijeti ne ide u prilog nekog putavanja je prtljažni prostor koji je nešto ispod proseka klase.
Kada se sumira sve napisano vidi se da nekih zamerki na automobil i nemamo i to je činjenica. Stvar sa Đulijetom je što joj je konkurencija takva da će se kupci pre obratiti "proverenoj nemačkoj medicini" nego italijanskim rešenjima i to je možda ključni razlog što su ove lepotice retka pojava na ulicama. Jedsotavno kada se prosečnom kupcu hečbek automobila ponudi Đulijeta sa cenom preko 20.000€, on će se okrenuti i otići, zato i rekli na početku da ovo nije automobil za svakoga. Cena jeste malo problematična stavka, ako se gleda samo marka i klasa automobila, ali ako se sagleda tehnika koja se dobija za taj novac onda je to razumna cifra. Kada kažemo tehnika ne mislimo na ekrane osetljive na dodir, šminku i ukrase, već mislimo na tahniku koja donosi bezbednost, uživanje u vožnji i zavidne performanse.
| Specifikacije: Alfa Romeo Giulietta 1,4 Multiair | |
|---|---|
| Tip motora | Èetvorocilindrièni benzinski MultiAir turbo |
| Radna zapremina | 1368ccm |
| Tip menjača | Šestostepeni manuelni |
| Maksimalna snaga@obrtaji | 170KS (125 kW) pri 5500 obrtaja |
| Maksimalni moment/obrtaji | 250 Nm pri 2500 obrtaja |
| Fabrički deklarisane performanse | |
| Maksimalna brzina | 218 km/čas |
| Ubrzanje 0-100km/čas | 7.8 s |
| Prosečna potrošnja (grad) | 7.8 l/100km |
| Prosečna potrošnja (autoput) | 5.8 l/100km |
| Prosečna potrošnja (mešovito) | 4.6 l/100km |
| Dimenzije vozila | |
| Težina | 1290 kg |
| Dužina | 4351 mm |
| Širina | 1800 mm |
| Visina | 1465 mm |
| Međuosovinsko rastojanje | 2634 mm |
| Zapremina prtljažnika | 350 l |
| Zapremina rezervoara | 60 l |
| Klirens | Nije deklarisan |
| Cene baznog i testiranog modela | |
| Naziv baznog modela | Alfa Romeo 1,4 TB Veloce |
| Cena baznog modela | 19500 EUR |
| Naziv testiranog modela | Alfa Romeo 1,4 Multiair Progresion |
| Cena testiranog modela | 23000 EUR |
| Godina pojavljivanja modela | 2010 |
Cena testiranog primerka je oko 23.000€, uz napomenu da je reč o starom paketu opreme. Danas je početna cena za 1.4TB sa 120 ks i Veloce paket opreme 19.500€, dok za MultiAir varijantu sa Distinctive paketom opreme treba izdvojiti 22.900€. Najjeftiniji dizelaš staje 20.500€, ali je prava mera za Đulijetu upravo testirani MultiAir benzinac koji je biser u kruni Đulijete. Ovaj motor u pravom smislu definiše ono Alfino cuore sportivo (sportsko srce).
Interesantna je činjenica da smo do samo nekoliko godina pre imali tzv. hot hatch klasu (Focus ST170, GOLF V GTI…) koja se dičila sličnom "ergelom" kao testirana Đulijeta i ako se na taj način postavi računica onda cena nije prevelka jer za 23.000€ imate nešto što je do samo par godina pre bio hot hatch automobil.
Što se konkurencije tiče pomenuti A3 i BMW serije 1 sa motorima slične snage se nude za prilično veću sumu novca (27.000€). Sa druge strane za "klasiku" ovog segmenta (Opel Astru i Ford Fokusa) treba izdvojiti nešto preko 18.000€.
Na kraju ovog testa nam je postao jasan slogan pod kojim se prodaje Đulijeta: "Bez srca bili bismo samo mašine."