Članci

Fabrika Automobila Crvena Zastava Kragujevac

Fabrika Automobila Zastava - Od nekadašnjeg ponosa i poželjnog proizvodjača malih i jeftinih automobila zadovoljavajućeg kvaliteta, do posrnulog giganta kojeg niko neće. Danas kad kažete Zastava mislite na višak radne snage, gubitke, nekvalitetne automobile... jednom rečju veliki problem. Da li je uvek bilo tako, i šta se zapravo desilo? Da li bi bilo bolje da se Zastava samo bavila svojom osnovnom delatnošću - proizvodnjom oružja?

SRPSKA FABRIKA AUTOMOBILA

ISTORIJAT

Srpski Detroit kako je od milošte nazivan Kragujevac, danas je daleko od 1989. godine kada je bio u najvećem sjaju i prosperitetu. Fabrika Zastiva je više puta delila tužnu sudbinu svoje zemlje, više puta razarana i ponovo obnavljana.

Kako je sve počelo?

Idnustrijski centar Srbije počeo se razvijati ukazom kneza Aleksandra Karadjordjevića 29. marta 1851. godine kojim se nalaže preseljenje livnice topova iz Beograda u Kragujevac kako bi se izbegla stalna prismotra obaveštajnih službi Austrije i Turske. U kragujevačkoj Topolivnici su 27. oktobra 1853. godine izliveni prve četiri bronzane topovske cevi sa srpskim grbom na dušniku.


U Kragujevcu je formirana Artiljerijska uprava koja je u imala sledeće proizvodne celine: Topolivnica, Arsenal, Laboratorijum, Puškarnica i Barutana. 1880. godine Srpski konstruktor Kosta-Koka Milovanović je konstruisao cev sa trapeznim progresivnim žlebovima za pušku Mauzer-Milovanović. Izradjeno je 100.000 pušaka M 1880 i sve do 1888. godine ta puška je smatrana jednom od najboljih na svetu. 1884. godine pokraj upravne zgrade napravljena je električna centrala snage 3,7 KW ("Sigmund Schuckert" Nirnberg ) koja je napajala 30 sijalica i 2 eletrolučne lampe. Otvaranju centrale je prisustvovao i kralj Milan Obrenović. To je bilo prvo postrojenje za električno osvetljenje u Srbiji, zavodi su imali osvetljenje pre kraljevskog dvora.

Prvi svetski rat Vojnotehnički zavodi su dočekali spremni, radili su punim kapacitetom pružajući podršku jedinicama na frontu. U tom trenutku Zavodi su zapošljavali 4.000 radnika. 1915. godine Austro-ugarske i Nemačke vojne snage ulaze u Kragujevac, a mašine iz Vojnotehničkog zavoda demontiraju i kao ratni plen prenose u Nemačku i Bugarsku.Na mirovnoj konferenciji u Versaju usvojen je zahtev Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca za plaćanjem ratne odštete u vrednosti od 27.356.000 dinara, što je činilo 70% predratne vrednosti Vojnotehničkih zavoda.


1939. godine obeležava prvu proizvodnju vozila i do početka 1941. godine montira se 400 terenskih vozila sa benzinskim motorom američke firme "Chevrolet" za potrebe vojske.

Pred početak Drugog svetskog kragujevački Vojnotehnički zavod je predstavljao industrijski vojni gigant Srbije, Kraljevine Jugoslavije, pa i jugoistočne Evrope. Raspolagao je obrtnim sredstvima od 2 milijarde dinara, 12.000 alatnih mašina i 12.000 zaposlenih radnika. Nemačke vojne snage su ušle u hale Zavode 11. aprila 1941. godine, kada je veći deo opreme zaplenjen i prenešen u Nemačku. Kragujevac je oslobodjen 21. oktobra 1944. godine, u krugu opustošene fabrike zatečene su 82 mašine, od toga više od polovine neispravnih. Zavodi menjaju ime u Fabrika oružja NOVJ, a od 28. avgusta 1945. godine Vojnotehnički zavod "21. Oktobar".

Savremeni razvoj

1. januara 1946 godine fabrika menja ime u Crvena Zastava i sve do pedesetih godina prošlog veka osnovna aktivnost fabrike je revizija i reparacija streljačkog oružja.1952. godine, tadašnja politika privrednog i vojnog razvoja zemlje uslovljavala izmeštanje kapaciteta vojne industrije na više lokacija u zemlji. Prestaje proizvodnja municije u Kragujevcu i po prvi put se javlja se višak proizvodnih proizvodnih kapaciteta (od nekih 10.000 m2) i problem viška radne snage.

Rođendanom Fabrike automobila "Zastava" smatra se 26. avgust 1953. godine, kada se za predlog da se najveći deo ostvarene dobiti (100.000.000 dinara) uloži u razvoj automobilske industrije, na referendumu se, tog dana, saglasilo 96 odsto zaposlenih u tadašnjim Zavodima "Crvena Zastava". Te godine počinje montaža američkog terenskog vozila Jeep firme Willys, i napravljeno / montirana su 162 džipa.

Na medjunarodnom konkursu za izbor najpovoljnijeg ponudjača i najkvalitetnijeg vozila učestvovalo je osam uglednih proizvodjača motornih vozila:
- Renault i Delahey iz Francuske
- FIAT i Alfa Romeo iz Italije
- Rover i Austin iz Engleske
- Willys iz Sjedinjenih Američkih Država

Posle izvršenih putnih ispitivanja vozila navedenih proizvodjača, a na osnovu njihovih rezultata, konstruktivno-tehničke i tehnološke podobnosti, kao i komercijalnih uslova odlučeno je da vozilo marke FIAT model AR 51/55 ima najbolje rezultate.

Strateška saradnja sa FIAT-om

Za strateškog partnera izabrana je čuvena italijanska firma FIAT ( Fabbrica Italiana Torino ) iz Torina, sa bogatim iskustvom (osnovana 1899. god). FIAT je već imao uhodanu proizvodnju putničkog i teretnog vozila sa istim motorom od 1,905 litara i drugim komponentama koje su ugradjivane na ispitivano vozilo. Ugovor o otkupu licence sa "Fijatom" je potpisan 12. avgusta 1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih vozila modela "fijat AP-55"-kapanjola, "fijat 1.400 BJ" i "fijat 1.100 B

Svi Zastavini modeli bili su, zapravo, manje-više kopije FIAT-ovih uspešnih modela.


Twitter

Facebook

Nacionalna Klasa

Login or Register

LOG IN