Ja znam jednog od braće Ninić, ali mi to nije pomoglo dok sam vozio Italijana. Doduše u to vreme "ljubitelj italijana" je vozio turbo benzinca, a ne turbo dizela. Ceo servis su prekopali da mi nađu zadnje diskove koji su žešće specifičnoj dimenziji. Uzgerd, Ninići su na mene svaki put ostavili utisak ljudi koji su "zakrpi dok majstori odu".
Kod Fiat Baneta (sad je tu diler za Saab) sam par puta bio i uvek je bio pedantan i radio ono što je dogovoreno. Koliko sam čuo, čovek je puko mentalno - valjda nije do sve većeg broja vlasnika italijanskih kola.
Kod Bogunovića sam uvek imao radosne razgovore sa "specijalistima".
- Hteo bih da zamenim pumpu i filter goriva.
- Okej, otvori haubu da stavimo filter.
- Taj filter neću da menjam, zamenio sam ga ja.
- Pa to je jedini filter
- Nije, ima pored pumpe još jedan.
- Nemoguće.
- Podigni ga da zamenimo pumpu pa ćeš da vidiš.
*Auto ide na dizalicu*
- Evo ga filter goriva pored pumpe.
- Nije to filter.
- Pa šta je? (na dotičnom piše Gazolio filter, ili nešto slično na italijanskom)
- Ne znam!
- Okej, spusti kola.
- A pumpa?
- Nema veze, drugi put ču.
Posle nekog vremena, zbog hroničnih i neizlečivih bolesti sa zadnjim diskovima, opet zagazim kod istog majstora i opet me dočeka taj nivo znanja i uslužnosti.
Bio je jedan mehaničar, vrlo korektan čiča, na onoj krivni iznad Ljermontove. Nije neki ekspert, ali mi je radio redovne stvari. On nije bio loš, ali ga skoro nikad nije bilo, ne rade subotom, a i radnim danom može da se zalomi da ih nema. Kod šegrta nisam voleo da dolazim, pošto po otvaranju haube je bilo dreke ala "eee, eno ga onaj što ga imaš na posteru".
Deltini serviseri još na ulazu, čim vide abart škorpione na felnma odbijaju svaki razgovor sa mnom. Još dok je servis na Čukaričkoj Padini bio krcat tada ganc novim Alfama 156.
Pred kraj moje odiseje sa egzotičnim italijanom (ponavljam, to NIJE mjet sa plavim slovima za one što su upoznali fiat program od kako se pojavio stilo i alfa 156) od jednog vlasnika Punta GT sam dobio preporuku za nekog dasu koji je bio negde u Zemunu (recimo kod Teleoptika, ako se dobro sećam). Čovek radi u onoj limenoj garaži, ispred stoji pa...jedno 20 tipa i poneki (tada nov) Bravo. Svi vlasnici pričaju priče isto kao i kad odete kod prekršajnog pa ispred vrata svi pričaju kako nisu ništa uradili i kako imaju vezu, a kad izađu - presrećni što su dobili minimalnu kaznu. I ovi su se svi međusobno poznavali, a mene su gledali kao kad nepoznati kauboj uđe u salun...
Majstor prepozna koja kola imam, sasluša problematiku (sad pojma nemam šta ga je mučilo tog puta) i kaže - nemam vremena, dođi za nedelju dana pa ćemo da vidimo.
Generalno, poenta je slična kao i u Brujinoj priči. Ja sam sa Fiatom dobio nekoliko novih i vrlo dobrih drugaraVerovatno sam zaboravio još neke od Fiat servisa po Beogradu, zato što sam ih u svoje doba sve obišao po nekoliko puta.
Svi majstori za Italijane su bili vrlo slični po svom ponašanju. Znali su da na svaku nezadovoljnu mušteriju imaju još tri koje čekaju na red da dođu na šišanje. Kad se to upari sa tragičnim kvalitetom italijana...
Reply With Quote
