Ili: „Kako otputovati i gledati ADAC 24 časa Nurburgringa“. Ovaj tekst treba, pre svega, posmatarati kao vodič, a tek onda kao reportažu o ovogodišnjoj trci ADAC 24 časa Nurburgringa, na kojoj je bila redakcija „Nacionalne Klase“.

Nurburgring sa vaše desne strane!

Kao što to pravila lepog ponašanja (pisanja) nalažu, ukratko ćemo predstaviti samu stazu, kao i trku, kako bi oni manje upućeni čitaoci znali o čemu ovaj tekst uopšte i govori.

Nürburgring

Mapa GP staze

Nürburgring, koji auto i moto entuzijasti često nazivaju i „Ring" je poznata trkačka staza, koja se nalazi u blizini grada Nürburga u Nemačkoj. Trkačka staza „Nürburgring" je izgrađena tokom 20-tih godina prošlog veka u okolini sela i srednjovekovnog zamka Nürburg u Eifel planinama. Staza se nalazi oko 70km od Kelna, 100km severno u odnosu na Mainz, odnosno 120km severnije od Frankfurta.

Staza je inicijalno bila dugačka 28,265km i ta konfiguracija je imala naziv Gesamtstrecke ("cela staza" ili "ukupna staza" u bukvalnom prevodu), a pored toga su bile tu i konfiguracije pod nazivom Nordschleife ("severni krug") dužine 22,810km i Sudschleife ("južni krug") u dužini od 7,747km. Postojao je i deo staze zvani Zielschleife ("završni krug"), poznat i pod nazivom Betonschleife, zbog betonske podloge, koji je vodio oko segmenta gde su se nalazili boksevi. Tokom 1982. i 1983. godine, uprava staze je uništila centralni deo staze kako bi se napravilo mesto za Grand Prix stazu Nurburgring, koja se od tada koristi za brojne nacionalne i internacionalne auto i moto događaje. Južni deo staze se više ne koristi, dok je severni deo staze i dalje u funkciji, te ga koriste kako razna takmičenja tako i privatna lica u terminima kada je taj deo staze otvoren za posetioce kao jednosmerni put sa putarinom.

Jackie Stewart je svojevremeno dao nadimak ovoj stazi "Zeleni Pakao" i taj naziv možda i najbolje odslikava najtežu, najopasniju i najzahtevniju trkačku stazu na svetu. Isti vozač je rekao da na ovoj stazi apsolutno niti jedan vozač ne vozi ni krug više u maksimalnom tempu nego što je to zaista i potrebno. Stewart je tvrdio da svako ko tvrdi suprotno ili laže ili ne vozi brzo.

Na "dugačkom krugu" se i dalje voze trke. Tokom sezone takmičari iz Rundstrecken Challenge Nurburgring (RCN) i Veranstaltergemainschaft Lagstreckepokal Nurburgring (VLN) nastupaju tokom 15 vikenda na trkama, koje okupljaju veliki broj posada i gledalaca. RCN takmičenje je takmičenje protiv štoperice, pa takmičari startuju sa po 5 sekundi razmaka i pokušavaju da što pre odvezu 200km po ovoj stazi, dok se u VLN takmičenju veliki broj posada takmiči međusobno u trajanju od 3 do 4 časa. Vrhunac svake sezone je 24 časa Nurburgringa, na kojoj se okupi preko 220 posada sa automobilima od 100 pa sve do 700KS, koje pripremaju privatni i poneki fabrički tim. Poseta ovoj trci je, kao i sve ostalo što je prati, najveća na svetu - oko 300.000 gledalaca.

Još jedan detalj odvaja ovu stazu od ostalih: uprava staze tretira Seveni krug kao jednosmerni put i kao takav je priznat od strane nemačkih vlasti. Zbog ovakvog karaktera puta moguće je platiti putarinu i voziti bilo koji serijski automobil. Ogromnoj popularnosti staze van Nemačke su doprineli urednici britanske TV emisije "Top Gear" pa je nakon emitovanja epizode u kojoj su imali reportažu o ovoj stazi dramatično povećan broj novih vozača, mahom iz Velike Britanije. Činjenica da je u pitanju privatan put, vozači koji dožive udes pored saniranja štete na svom vozilu i eventualnih medicinskih troškova, moraju snositi odgovornost i za štetu nastalu njihovom vožnjom. Oštećena ograda, zaustavljanje saobraćaja zbog nepokretnog vozila, zaustavljanje saobraćaja zbog ulja na asfaltu, uklanjanje ulja sa staze su troškovi koji veoma lako mogu da dostignu nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada EUR! Naravno sve ovo pod uslovom da je udes bio benigne prirode i da nije bilo povređenih učesnika. Medicinsko osiguranje, lokalne šlep službe, automobilska osiguranja i rent-a-kar službe ovaj put najčešće tretiraju kao trkačku stazu, tako da standardne klauzule osiguranja verovatno neće važiti, te u tom slučaju je najbolje da se unapred raspitate ukoliko želite da krenete put Nordschleife-a.

Pripreme za putovanje

Svako putovanje započinje prvim korakom. Upravo taj korak je i najteži kada su u pitanju građani Srbije. Sigurno. Danima čitamo kako naši političari „naporno rade" na tome da nam olakšaju proces dobijanja viza.

Gužva u 7 izjutra ispred nemačke ambasade u Beogradu

Na našu žalost, ti političari nikad nisu stajali u redu za vizu - mi jesmo. Red ispred Ambasade Nemačke se formira već oko ponoći, a mi smo tamo bili oko 5 ujutro. U sedam ujutro službenici ambasade počinju sa pravljenjem spiskova, tako da smo mi stigli na red oko 8 ujutro, na samom početku druge grupe od 100 ljudi. Svaki put u ovakvim redovima do izražaja dolazi sve ono najgore čega se sećamo iz godina depresije i sankcija - guranje, laktanje, znojavi ljudi koji su doputovali iz unutrašnjosti i koji su celu noć čekali red, konfuzija, nesigurnost. Sve ono sa čime, realno, ne želite da se susrećete. Nakon što smo dobili svoje redne brojeve, rečeno nam je da ćemo na red za predavanje dokumenata doći oko 11.30 tog jutra. Naravno, tih 11.30 se pretvorilo u 13.30, pa u 14.30, a onda lagano i u 15.30, da bi smo tek negde oko 16 časova konačno predali sve papire.

Gužva u popodnevnim časovima prilikom izdavanja pasoša

Vize se izdaju za 4 radna dana i naravno na papiru, koji smo dobili je pisalo u koliko sati da se pojavimo. Nakon četiri radna dana, u zakazano vreme ispred Ambasade je bilo oko 100 ljudi, koji su svi čekali pasoše - sa ili bez viza. Nakon još dva časa čekanja, pasoši su bili u našim rukama. Srećom, sva četiri člana redakcije „Nacionalna Klasa" su dobila vize.

Zašto ovoliko priče o vizama? Zato što je stvarno ogroman problem obezbediti potrebnu logistiku za ovako dugo putovanje, a sve vreme ne znajući da li ćete uopšte negde i ići. Pogotovu kada je u pitanju trka poput 24 časa Nordschleifea, gde su hoteli u široj okolini bukirani još početkom godine. Dakle, ako ne radite u firmi koja može da vam obezbedi vize, morate da imate dugoročniji plan nego gomila srpskih političkih stranaka, koje nam upravo sada kroje sudbinu.

Smeštaj

U zavisnosti od toga šta zapravo i želite, postoji čitav niz mogućnosti za smeštaj. Naravno, hoteli su ono što uvek prvo pokušavamo da rezervišemo. Nažalost, u okolini staze postoji relativno mali broj hotela, koji ni izbliza ne mogu da pruže dovoljno kapaciteta za ogromnu količinu učesnika i gledalaca. Hotele uglavnom bukiraju organizacija i učesnici i to do 50-tak km u krug. U okolnim gradićima kao što su Adenau ili Mullenbach malobrojni hoteli su rezervisani skoro celu godinu unapred za ove termine, tako da su najrealnije opcije hotelskog smeštaja u gradovima Koblenz ili Keln. U slučaju da se odlučite za ovu opciju, treba naglasiti da su gužve u popodnevnim i noćnim časovima, tokom kvalifikacija i trke, ogromne tako da ova opcija i nije najpraktičnija.

Druga mogućnost su brojni pansioni i privatni smeštaj, kojih ima stvarno mnogo u okolnim gradićima, tako da se možete pozicionirati veoma blizu staze po veoma pristupačnim cenama i uz solidan komfor. Pansioni i privatan smeštaj su problematični za pronaći ukoliko već niste bili na samoj stazi ili ne poznajete nekog ko bi znao gde da tražite smeštaj. Jedan od dobro kotiranih pansiona, npr. je Sliders Guest Hause, a ukoliko ste strpljivi, putem interneta možete pronaći i čitav niz drugih.

Najlakša, najpristupačnija i najmasovnija opcija je kampovanje. U okolini staze postoji nekoliko stalnih kampova, dok se 10-15 dana pred trku pojavi i čitav niz privremenih, u kojima se može naći smeštaj bukvalno na dan trke po ceni od oko 10-tak EUR po osobi. Takođe, veliki broj klubova ljubitelja posebnih modela ili marki se okuplja i svi oni imaju svoje kampove, tako da njihovi članovi mogu lakše da unapred obezbede mesto za kamp.

Mi smo, na našu sreću, uz pomoć našeg člana foruma uspostavili kontakt sa Opel Klub Srbija udruženjem, preko kojih smo rezervisali mesta u OPC Race Camp-u. Ukoliko možete razervisati smeštaj unapred, kada su ovakve manifestacije u pitanju, to je uvek veliki plus.

Većina klubova ljubitelja pojedinih marki je imala svoje kampove, a jedan od najvećih je bio Nissan-ov, čiji su organizatori za ovu trku pripremili i Nissan GT-R model, koji je defilovao stazom u nekoliko navrata, a bilo ga je moguće videti i u „Paddocku".

OPC Race Camp

Opel Perfomance Center ima svoje istureno odeljenje za testiranje u samoj blizini Nurburgringa, pa je OPC Race Camp uz, očiglednu, pomoć OPC-a svoj kamp imao na samo 50-tak metara od GP dela staze (tik uz Dunlop krivinu).

U OPC Race Camp-u su svim kamperima na raspolaganju bile osnovne kamperske potrepštine, kao što su podloške za šatore i vreće sa peskom. Takođe tu su i toaleti, električna energija kao i specijalan kontejner u kome su se nalazile tuš kabine. Ukoliko nemate kamp prikolicu, a ne želite da se maltretirate sa šatorima, uvek postoji mogućnost da spavate u kolima, za šta će vam trebati jedino vreća za spavanje.

Vreća je stvarno neophodan rekvizit, zato što vreme u Eiffel planinama tokom maja meseca na severu Evrope sigurno nije onakvo kako je kod nas poslednjih godina. Tokom noći temperatura može da se spusti i na 7-8C, kiša i vetar su sasvim normalni, a nije za iznenađenje ukoliko počne da promiče i neka susnežica. U skladu sa ovim vremenskim prilikama, potrebno je poneti i adekvatnu garederobu, što dodatno komplikuje ceo put zbog stvarno velikog broja odevnih predmeta, koje morate nositi sa sobom. Ne zaboravite da je 2007. godine na stazi bila neverovatna provala oblaka, zbog koje je start trke odložen za skoro dva časa, da bi tokom noći na stazi bila gusta magla, zbog koje je opet došlo do višečasovnog prekida trke.

Centralni segment OPC Race Camp-a je bilo restoran gde smo preko nekoliko velikih TV uređaja mogli da pratimo direktan prenos trke, zatim nekoliko konzola na kojima su mlađi mogli da se zabave vozeći virtuelnu trku, WiFi internet i, najvažnije, restoran.

Ekipa Nacionalne Klase u OPC Race kampu

Kako je OPC Race Camp imao pod svojim okriljem i dve fabričke postave u Opel Astra OPC modelima, koje su nastupale u SP3T klasi, vozači tih automobila, kao i drugi poznati vozači tesno povezani sa OPC-om su tokom 4 dana, koliko je kamp funkcionisao, dolazili i držali predavanja o trkačkoj vožnji.

OPC Race kamp i zvuk trka u pozadini