1994. Azijski kupac preuzima Lamborghini

Odluka Chryslera da proda kompaniju Lamborghini grupi skoro nepoznatih indonezijskih invesitora bila je veoma teška da se objasni. Promena vlasnika postala je zvanična od 21. januara 1994. godine, što je destablizovalo menadžment kompanije.

Chrysler je odlučio da proda A. L. Spa nakon određenog perioda dalekoistočnoj kompaniji za 35 milijardi lira nakon što je papirologija bila završena 21. januara 1994 godine, a Ubaldo Sgarzi je nakon mnogo godina odlučio da napusti kompaniju.

Megatech, najveći od tri kompanije koje su kupile Lamborghini kupio je 28.243 akcije, dok su Sedtco i V power zajedno kupile 3.530 akcije svaka. Novi vlasnik je odmah otpustio mendžere koje je angažovao Chrysler, čak i Tim Adamsa, koji je bio odličan čovek za posao, a na njegovo mesto postavili su Indrajit Sardjonoa. Ove tri kompanije su bile deo holdinga u vlasništvu Tommy Suharto-a i Setjawan Djodya.

Aprila 1994. godine doveden je novi predsednik kompanije, Michael J Kimberly, bivši top menadžer Lotusa i Jaguara, koji je angažovan da održi Lamborghini na vrhu tržišta super automobila. Jedna od njegovi prvih odluka je bila da vrati LM 002 nazad u proizvodnju, koja je prekinuta 1992. godine, ali ona nikada nije bila realizovana.

Ipak jedan od pozitivnih poteza bio je početak proizvodnje dugo očekivane kabriolet verzije modela Diablo VT. VT roadster je ostvario izuzetan uspeh već od starta prodaje 1995. godine. Prodaja u SAD je doživela pravi bum, a odeljenje Lamborghinija u SAD je preimenovano u ALUSA, što je bila skraćenica za Automobili Lamborghini SAD.

I pored dobre prodaje stvari su počele da se pogoršavaju i ALUSA, koju je u to vreme vodio Robert A. Bramer suočila se sa finansijskim problemima, pa nisu bili u stanju da plate isporuke iz Italije.

I pored problema Diablo je dalje razvijan, a mnogi modeli su izvedeni na osnovu njega. Neki od derivata su se pokazali kao veoma popularni kod određenih grupa kupaca. Među njima treba pomenuti 1995 SV, lakši i moćniji model koji je naglasak stavljao na vozački užitak i komfor. Tu je bio i pomenuti VT roadster sa Targa krovom koji je od samog starta bio pravi hit, posebno u SAD. Ostale posebne serije uključujući SV, SE30, SE30 Jota, Monterey, Alpine i mnogi drugi bili su izvedeni iz ovih modela.

Lamborghini Diablo SE30 Jota - 30 godina kompanije

Na 30. godišnjicu kompanije Lamborghini predstavljena je olakšana verzija SE30 namenjena najtvrdokornijim zaljubljenicima, koja je prodata tokom 1994. godine u ograničenom broju primeraka.

Prozvedeno je ukupno 150 automobila, od koji je osam bilo sa volanom na desnoj strani. Već 1995. godine predstavljena je SE30 Jota verzija sa još radikalnijim dizajnom. Pored aerodinamičkih detalja poput usisnika za vazduh i spojlera, Jota je imala rekalibrisan LIE menadžment motora i modifikovani 6-stepeni menjač. Snaga motora je povećana na čak 595 KS, što je 72 više od SE30 verzije.

Lamborghini Diablo 30SE

Jota verzija je imala spartansku opreme, pa kupci nisu mogli računati na standardnu opremu u vidu audio uređaja, klime i zvučne izolacije. Sve je bilo podređeno olakšavanju automobila, uključujući sedišta izrađena od ugljeničnih vlakana, što je omogućilo uštedu od 125 kg u odnosu na standardnu verziju.

Lamborghini se odlučio da u SE30 ne ugrađuje pogon na sve točkove i elektronski kontrolisano ogibljenje iz verzije VT. Ipak, pošto se radilo o skoro trkačkoj verziji SE30 je bio opremljen naprednim sistemom podešavanja tvrdoće ogibljenja iz kabine, uključujući podešavanje zadnjeg rolbara. Ova verzija je dobila i moćniji kočioni sistem, koji ipak još uvek nije imao ABS.

Lamborghini Diablo 30SE Jota

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Lamborghini Diablo SE30 Jota

MOTOR

Tip 60° V12
Smešten centralno-poprečno
Aluminijumski blok i glave motora
DOHC po glavi motora
4 ventila po cilindru
Zapremina 5,709cc
Prečnik/Hod 87mm x 80mm
Kompresioni odnos 10.0:1
Sistem ubrizgavanja goriva Lamborghini LIE
Maks.snaga 595KS @ 7300 ob/min
Maks.obrtni momenat 472 lbs/ft @ 4,800 ob/min

POGON

Transmisija 6-brzina
Diferencijal sa zatvaračem

STRUKTURA

Čelična šasija
Karoserija: aluminijumska legura, ugljenična vlakna i fiberglas
Točkovi OZ Racing
Prednje gume 235/40ZR-17 Pirelli P Zero
Zadnje gume 335/30ZR-18 Pirelli P Zero

Težina 1450 kg / 3196 lbs
Distribucija
Napred/Nazad
40/60

PERFORMANSE

MAks.brzina 340 km/sat / 211 milja/sat
0-60 (milja/sat) 3.7 sek

Tokom 1995 godine Giorgetto Giugiaro je demonstrirao model Cala medijima, a radilo se o još jednom automobilu sa V10 motorom dizajniranom da zameni model Jalpa. Iako se radilo o interesantnom automobilu on nikada nije otišao dalje od faze prototipa.

Lamborghini Diablo GT1 (1997-1998)

Lamborghini Diablo GT1

Vittorio di Capua

Na kraju 1996. godine zabeležen je gubitak od 17 milijardi lira, a da bi stvari bile još gore 1997. ALUSA je potpuno prekinula sva plaćanja, iako je dugovala novac za 30 Lamborghinija Diablo.

Di Capua je odlučio da prekine sve isporuke američkom partneru, a srećom, u januaru 1998. godine Platinum Motors je ponudio da kupi stokove automobile u SAD i Italiji. Time su postali novi zvanični importer Automobili Lamborghini SpA. U međuvremenu, Liugi Marmiroli, Gianfranco Venturelli i Sandro Munari su napustili kompaniju, a Marmirolijevo mesto su preuzeli Massimo Ceccarini i Alberto Armiroli, koji su postali novi menadžeri za PR.

Lamborghini Diablo SVR

U tome periodu se već osećala izražena potreba za razvojem novih modela, jer je Diablo bio star već 7 godina, što je bio predug period za teško tržište na kome se nadmetao.

Di Capua je odlučio da Lamborghini SpA moraju da rastu ako žele da prežive, a naslednik modela Diablo morao je da bude osmišljen što pre. Ipak, razvoj naslednika pod kodnim imenom Tipo 147 pokazao se kao veoma skup i stvari su počele da poprimaju zaista alarmantne razmere.

Ekonomska kriza je počela da pogađa indonezijske vlasnike veoma teško i neophodni novac za razvoj Tipo 147 nije bilo moguće obezbediti. Menadžment je pokušao da poboljša prodaju sa modelom Diablo Trophy, ali ova ideja nije funkcionisala onako kako je zamišljena i finansijski problemi u Lamborghiniju su postali još gori.

Krajem 1997. godine Capua je počeo pregovore sa nemačkom kompanijom Audi AG oko upotrebe njihovog V8 motora zapremine 4,2 litre zajedno sa quttro sistemom iz modela A8, koji bi bio upotrebljen u novom Baby Lambo modelu. Pre toga zamišljena prozvodnja V10 motora pokazala se kao nemoguća.