| U susret trci “24 časa Le Mans-a” |
|
| Autor: Nemanja Šarović | |||||||
| Poslednja promena ( Wednesday, 11 June 2008 ) | |||||||
Stranica 1 od 5
Legendarna trka “24 časa Le Mans-a” se ove godine vozi po jubilarni 75-ti put. Najprestižnija trka u automobilskom svetu ove godine ima 55 prijavljenih posada, koje su podeljene u četiri klase.
Le MansLe Mans (čita se kao Le Man, s time da je “n” veoma prigušeno) je grad u Francuskoj, koji se nalazi kraj reke Sarthe. Le Mans se nalazi na pola puta između Pariza i Normandije, a za one koji, poput pisca ovog teksta, možda planiraju odlazak na ovu trku, put od Beograda do Le Mans-a je dugačak oko 2000km – u jednom pravcu. U okolini grada se nalaze dve trkačke staze, koje su toliko blizu da se delimično i preklapaju. Manja i manje poznata staza je “Bugatti” staza, imenovana po Ettore Bugatti-ju (osnivač Bugatti kompanije), je relativno kratka trkačka staza, koja se koristi tokom čitave godine. Duža i daleko poznatija staza je “Circuit de la Sarthe”, koja se delom sastoji od javnih saobraćajnih deonica na kojoj se vozi “24 časa Le Mans” još od 1923. godine.
Na ovoj stazi je održana i prva Velika Nagrada Francuske, 1906. godine. Le Mans je dao ime još jednom zanimljivom detalju iz automobilskog sporta – “Le Mans startovanje” je poseban način startovanja trke, gde su svi vozači sa jedne strane staze i nakon znaka za start moraju pretrčati do svojih automobila i tako startovati trku.
Endurans trkeŠta znači endurans? U direktnom prevodu, u pitanju je izdržljivost. Trke izdržljivosti su prisutne u različitim vrstama sportova, pa ih, sasvim prirodno, ima u i auto-moto sportu. Ovakve trke se uglavnom voze kao vremenski ograničene trke (12 časova Sebringa, na primer), a ponekad je u pitanju i dvostruki aršin tj. maksimalno trajanje ili maksimalna dužina (1000km Monza). Ovaj, dvojaki, kriterijum se koristi u slučajevima kada organizator u slučaju loših vremenskih uslova ili generalno sporog tempa može trku proglasiti gotovom i nakon određenog vremenskog intervala, ali i u slučaju da takmičari pređu dogovorenu distancu. Endurans trke se uglavnom voze kao 6, 9, 12 ili 24 časa, a često se voze i u dužini od 1000km. Američki Le Mans šampionat koristi nešto kraži format, pa se trke u tom šampionatu voze u trajanju od 100 minuta (ovogodišnja trka u Long Beach-u), preko uobičajenih 2 časa i 45 minuta pa do 6 i 12-časovnih trka. Nekada je izazov bio još i veći, zato što je na 24-časovnim trkama bilo učesnika koji su samostalno pokušavali da sede za volanom tokom celog toka trke. Na endurans trkama do 1970-tih je bilo moguće da jedan vozač vozi svih 24 časa. 1952. francuski vozač, Pierre Levegh (koji je poginuo 1955, pročitajte više o tome u nastavku teksta) je nastupo samostalno i činilo se da će pobediti, međutim, napravio je grešku prilikom promene brzina u finalnim minutima, zbog čega je izgubio prvo mesto.
 Pierre Levegh Luigi Chinetti je 1949. godine pobedio vozivši 23,5 časova, a 1950. godine Louis Rosier je pobedio na trci vozeći zajedno sa svojim sinom Jean Louis Rosierom. To ne bi bilo ništa čudno da nije poznato da je njegov sin od svih 24 časa trke za volanom bio sam dva kruga (oko 15-tak minuta). Danas, trke, koje su duže od 3 časa obično voze posade u sastavima od po 3 ili 4 vozača, što dozvoljava vozačima da budu dovoljno odmorni i da bez potrebe ne ugrožavaju svoju i tuđu bezbednost.
 Luigi Chinetti Evo nekih značajnih endurans trka: Bathurst 1000, Dakar Rally, 1000km Nürburgring, 1000km Spa, 1000km Monza, 1000km Suzuka, 12 Hours of Sebring, 24 Hours of Daytona, 24 Hours of Le Mans, 24 Hours Nürburgring, 24 Hours Spa, Suzuka 8 Hours. IstorijatPrva Le Mans endurans trka je održana 26. i 27. maja 1923. godine i od tada se ova trka vozi u junu mesecu, sa izuzetcima, koji su bili uslovljeni političkim previranjima u Francuskoj (1956. je trka vožena u julu, a 1968. u septembru). Trka je otkazana 1936. godine zbog velike ekonomske depresije, a nije vožena ni tokom Drugog Svetskog Rata i nekoliko godina nakon toga (1940. – 1948.) Od 1923. pa sve do 50-tih godina, najdominantniji automobili su bili Bentley Speed i Alfa Romeo 8C. Od vozača, najupečatljivije rezultate je postavio Chinetti, ali su tu i brojna slavna i poznata imenapoput Nuvolarija, Sommera, Birkina i drugih vozača tog doba. Tokom 50-tih i 60-tih, vozači su “trostrukom krunom” nazivali pobedu na sve tri, tada, najznačajnije endurans trke – Sebring, Daytona i Le Mans.
 Le Mans trka 1953. godine Jedini vozač, koji je uspeo tako nešto da izvede je Ken Miles, fabrički vozač Forda u godinama kada je Ford GT40 harao trkačkim stazama Evrope. Nažalost, Ken Milesu je zbog greške Ford tima ostao bez šampionskog trofeja te godine na Le Mans-u. Ljudi iz Ford tima su želeli da tri Ford-a GT40 zajedno prođu cilj pa su Ken Milesu dali naredbu da uspori i sačeka ostale vozače njegovog tima. Iako je Ken Miles prošao prvi kroz cilj, tadašnja pravila su pobedu proglašavale ne po postignutom vremenu, već po pređenoj distanci. Drugoplasirana posada je trku startovala iz pozadine, pa je, samim tim, i prevalila veću daljinu od svojih timskih kolega, pa je Ken Miles trku završio kao drugoplasirani iako je cilj prošao kao prvi. Sedma dekada proteklog veka je na Le Mansu obeležila dolazak veoma važne sportske marke - Porsche. Prvi model je bio 917, a nešto kasnije stiže i 936. Matra je jedno vreme uspešno parirala Porscheu, osvojivši nekoliko pobeda u nizu, a zanimljivo je da jedan od sadašnjih vlasnika LMP1 tima, Pescarolo je u to doba uspeo da pobedi na Le Mansu vozeći za Matru. Pescarolo je u to doba žarko želeo da se takmiči u Formuli 1, ali usled loših angažmana, prihvatio je da za Matru vozi na Le Mansu. Sredinom i kraje sedamdesetih godina hara Jackie Ickx, koji osvaja brojne pobede vozeći upravo Porsche automobile. Osamdesete su bile još više u znaku Porschea, koji je potpunjo razoružao konkurenciju sa modelima 936, 956 i 962. Devedesete godine su obeležili vozači, koje su mnogi od nas imali prilike da vide na delu (uglavnom preko TVa). Alboreto, Brabham, Helary, Brundle su neka od imena, koja su nalaze na listi pobednika Le Mansa u ovom periodu. Od 2000. godine Audi je apsolutni vladar ove trke, sa izuzetkom 2003. godine kada je pobedu osvojila posada fabrike Bentley. Detaljniji istorijat ove trke je svakako u planu, ukoliko se ovaj tekst bude dobro čitao, skoro sigurno ćemo detaljno obraditi istorijat ove trke.
A.C.O.Automobile Club de l'Ouest (u prevodu “Zapadni Automobilski Klub” – zapad se odnosi na zapadni region Francuske) se često skraćeno naziva ACO. ACO je najveća automobilska organizacija u Francuskoj, koja je osnovana 1906. godine od strane velikih automobilskih entuzijasta, koji su istovremeno i bili pokretačka snaga pri inicijalnoj organizaciji trke 24 časa Le Mans-a. Ova organizacija u svakodnevnom radu pruža pomoć francuskim vozačima, angažovana je na izgradnji puteva, školi vožnje i predavanja o bezbednosti u saobraćaju. ACO je organizator prve Velike Nagrade Francuske, koja je vožena 1906. Posle Prvog Svetskog Rata, ljudi iza ACO organizacije su osmislili 24 časa Le Mansa. Idejni tvorci ove trke su Georges Durand, tadašnji generalni sekretar ACO, urednik ACO časopisa Charles Faroux i vlasnik fabrike guma Emile Coquille.
Kvalifikovanje za nastupNastup na 24 časa LeMans-a je veoma prestižno priznanje i samim tim veoma je teško ući u veoma uzak krug timova, koji imaju priliku da nastupaju na ovoj trci. Kao što smo rekli, na trci nastupa 55 posada, koje su podeljene u 4 klase što ugrubo rečeno znači da na ovoj trci nastupa od 10 do 15 posada po klasi. ACO automatski kvalifikuje 24 posade na osnovu njihovih rezultata u protekloj sezoni, a te posade imaju priliku da potvrde svoje učešće (i plaćanje pozamašne kotizacije) do 8. januara tekuće godine. U slučaju da se neka od automatski kvalifikovanih posada ne potvrdi svoje učešće, organizator ostavlja tu poziciju upražnjenu. Automatski kvalifikovane posade za učešće na 24 časa Le Mansa:
- Pobednici i drugoplasnirani na prethodnoj trci 24 časa u sve četiri klase (8 posada ukupno). Jedna posada ne može biti kvalifikovana više puta, te se u tom slučaju kvalifkuje naredna posada (na odgovarajućoj trci/takmičenju). Posade koje su se automatski kvalifikovale za Le Mans 2007:
LM P1
Audi
Sport Team Joest Audi R10 - 1. mesto 24 časa Le Mans 2006
LM P2
RML
MG Lola EX264 - 1. mesto 24 časa Le Mans 2006
LM GT1
Corvette
Racing Corvette C6.R - 1. mesto 24 časa Le Mans 2006
LM GT2
Team
LNT Panoz Esperante - 1. mesto 24 časa Le Mans 2006 TrkaUobičajeno je da se na startu nađe 50 automobila u nekoliko različitih klasa. Organizator je vršio rekonstrukcije bokseva, pa je broj raspoloživih servisnih pozicija povećan na 55, što znači da će toliko i posada moći da učestvuje. Ovoliko posada nije startovalo još od 1989. godine. Aktuelna klasifikacija podrazumeva četiri klase, dve klase prototipova: LMP1 i LMP2, kao i dve klase GT automobila: LMGT1 i LMGT2. Pobednik u generalnom plasmanu je je posada koja odveze najviše kilometara u toku 24 časa, koliko traje trka. Da bi se posada klasifikovala, moraju preći liniju cilja posle isteka 24 časa, što je razlog dramatičnih situacija gde oštećeni automobili čekaju u boksu ili kraj staze i po nekoliko časova nakon kraja trke, da bi tek kada ponovo pokrenu automobil došli do cilja, samo da bi izbegli rezultat DNF (Did Not Finish – Nisu Završili).
Organizatori 24 časa LeMans-a svake godine ima obavez da obezbedi i osigura veliku površinu na kojoj se odigrava ova trka. Tako nešto ne bi bilo moguće da nije dugogodišnje tradicije volonterske pomoći. Preko 1600 volontera pomaže organizaciji, aktivnim učestvovanjem u različitim službama (sudije, medicinsko osoblje, organizaciono osoblje), koje su neophodne da bi se trka mogla održati.
Satnica
Ponedeljak, 11.6.
Utorak, 12.6.
Sreda, 13.6.
Četvrtak, 14.6.
Petak, 15.6.
Subota, 16.6.
Nedelja, 17.6.
|
|||||||
| Sledeća » |
|---|