TEK I VEĆ DESET GODINA

Na trci Formule 1 u Bahreinu, u aprilu 2004. bolidi Džordana nosili su na poklopcu mašine amblem `Ajrton Sena Fondacija`, posvećujući prostor na žutim kolima sećanju na vozača kao i humanitarnoj svrsi. Slavna prošlost i obećavajuća budućnost na istom mestu, gest pun značenja i emocija. A s druge strane, to je izgledalo potpuno prirodno, skoro obično.

Portugalska runda Dojče Turenvagen Master serije na Estorilu, drugog maja 2004, zvala se Ayrton Senna Memorial race u čast velikog brazilskog vozača.

Trka u Imoli te iste godine prošla je kao i svaka druga. Nije se desilo ništa spektakularno: vozači nisu nosili žute kacige, pobednici na podijumu nisu razvili zastavu Brazila, nije bilo minuta ćutanja. Formula 1 sačuvala je svoju auru uzdržanosti i na tome joj ne treba zameriti. Razređen vazduh na visinama na kojima ona obitava skupo se plaća, cenom koja se ne meri novcem već ljudskim životima, i to ne samo na stazi. Gerhard Berger je u Imoli provezao kao omaž krug na svom lotosu Vivijane i Bruna Senu. Bruno sada prilično uspešno vozi trke, bez obzira na molbe svoje majke Vivijane da to ne radi. 

Svetski mediji, normalno, poklanjanju veliku pažnju desetogodišnjici Ajrtonove smrti, prave se emisije i dokumentarni filmovi, pišu se tekstovi, stručnjaci na radiju analiziraju, internet je zatrpan – fanovi se dopisuju, obnavljaju sećanja, tuguju i ponose se zajedno, a na najrazličitijim informativnim veb-sajtovima Ajrtonovo ime moguće je naći svuda, od najnovijih vesti do prognoze vremena. On je ikona, Če Gevara, Majka Tereza, Pele, i Mik Džeger u jednom, na severu, zapadu, istoku i jugu on je deo mitologije sadašnjice. Šesto čulo Sedme sile nepogrešivo je prepoznalo trenutak rađanja mita.

Onlajn i «obična» trgovina cvetaju: kape, majice, olovke, satovi, aukcije, modeli automobila, CD-ovi, DVD-jevi, knjige, posteri, kalendari, video-igre, nagradni kvizovi, foto-albumi, izložbe umetničkih radova... Održavaju se humanitarne akcije, koncerti, memorijalne trke.