Period 1930. - 1940. godina

AUTOMOBILI

8C 2300

GODINA PROIZVODNJE: 1931-1934
MOTOR: 8 cilindara u liniji, dvodelni blok motora od lakih legura sa čeličnim ojačanjima
ZAPREMINA MOTORA: 2336 ccm
SNAGA:
142 KS pri 5000 o/min. (Cut off - Long model)
155 KS pri 5200 o/min. (Spider trkački model)
165 KS pri 5400 o/min. (Monza model)
155 KS pri 5200 o/min. (Le Mans model, 1931)
165 KS i 180 KS pri 5400 o/min. (Le Mans model, 1932-34)
MAKSIMALNA BRZINA: od 165 (Long model) sve do 225 km/h (Monza model)

Alfa Romeo 8C 2300 LeMans

Prefinjen. Da bi održao superiornost "brenda"u kategoriji sportskih trka, osmocilindrični motor proizveden je sa istim hodom i prečnikom cilindra kao kod modela 6C 1750, 2336 kubnih centimetara montirana su na oba modela sa kratkom šasijom i na model Spider, na model Torpedo sa long wheel-base ili na specijalni jednosed sa grand pri šasijom. Struktura motora razlikuje se od šestocilindrične verzije utoliko što mehanizam za upravljanje ventilima pozicioniran centralno dok su cilindri napravljeni od dve komponente, po prvi put, napravljenih od lakih legura. Nakon nesrećnog debitantskog nastupa na trci Mille Miglia 1931.godine, automobil osvaja prvo mesto na Targa Floriu i od tada potvrđuje niz pobeda sa modelima Le Mans dvosed/četvorosed Spider, Monza i Le Mans Grand Prix dvosed. Proizvodnja različitih verzija Janovih modela počinje 1931. i završava 1934. godine, sa ukupno 188 proizvedenih automobila.

TRKE

Giovanni Guidotti i Tazio Nuvolari - pobednici Mille Miglia 1930. godine

1931 - Na trci Mille Miglia 1931. godine , Alfa Romeo je predstavio automobil koji je na prvi pogled podsećao na 1750, tačnije imao je skoro identičnu šasiju. Tajna je ležala u osmo-cilindričnom motoru: novi, izuzetni 2300. Nuvolari i Arcangeli su vozači, ali bez naklonosti sreće, pobedu ostvaruje Caracciola u Mercedesu. Model 2300 ubrzo uzvraća udarac: pod vođstvom Janoa i Ferrarija automobil dominira na trci Targa Florio u redosledu: 1. Nuvolari, 2. Borzacchini. Model "2300 Monza" ostvaruje pobedu u svom prvom nastupu na italijanskom GP-u u Monci, kao i na evropskom GP-u sa Nuvolarijem i Camparijem plasiranim ispred drugih modela 2300, koje su vozili Minoia i Borzacchini.

Achille Varzi u Alfa Romeu P2 1930. godine

1932

Trkačkom scenom gospodari novi P3 jednosed. Debitantski nastup ostvaruje 5. juna u Monci, a 4 automobila vozili su Nuvolari, Campari, Borzacchini i Nemac Caracciola. Sa svake trke on donose novu pobedu: neosporno on je idol navijača. Nuvolari je nadmoćan odnosi pobede sa sledećih trka: Targa Florio (sa istim modelom 2300 koji je vozio predhodne godine), GP-u Italije, GP-u Francuske, Circuit of Avelino, Coppa Ciano i Coppa Acerbo. Borzacchini i Bignami dobijaju trku Mille Miglia sa modelom 2300, a Chinetti i Sommer trke Le Mans, Brivio i Siena at Spa.

Achille Varzi u Alfa Romeu P3 1934. godine

1933

Alfa se povlači iz takmičenja, odluka je donešena bez obzira na činjenicu da su prikazali demonstraciju nepobedivosti njihovih automobila tokom 1932. godine. Ipak "milanski crveni" automobili nastavljaju takmičenje. Prestaju da koriste znak sa detelinom i zamenjuju ga Ferrarijevim simbolom crnog propetog konja na žutoj pozadini. Nuvolari je pobednik sedam trka, uključujući trijumf u Le Manu i trci "1000 Milja". Godina se ipak tragično završava: na stazi Monza, živote su izgubili vozači Giuseppe Campari (na njegovoj poslednjoj trci pred povlačenje, u 41. godini) i "Mario Umberto" Baconin Borzacchini.

Monako GP 1934. godine - René Dreyfus (Bugatti Type 59) i Guy Moll (Alfa Romeo P3)

1934

Ferrari nastavlja sa trijumfima u jednosedu. Varzi osvaja pobedu na trci Mille Miglia, dok su Etanchelin i Chinetti zauzeli prvo mesto u Le Manu vozeći Alfu 2300.

1935

Nuvolari ostvaruje legendarnu pobedu na nemačkom GP-u na stazi Nürburgring - zahvaljujući njegovim veštim vozačkim sposobnostima i vrhunskom kontrolom, lakoćom i upravljivošću njegove male Alfe (sa 300 KS), on uspeva da nadmaši nemački Mercedes sa 400 KS i Auto Union, isto kao i Maserati i Bugatti. Nuvolari takođe testira pogon sa dva motora koji je projektovao Luigi Bazzi za Ferrari. Na trci Florence-Mare uspeva da postigne neverovatnu brzinu od 336 km/h.

Boks Alfa Romeo tima na jednoj od trka 1935. godine

1936

Dvostruka pobeda na trci Mille Miglia. Nuvolari čini herojski podvig na trci Coppa Caino u Livornu: pošto je došlo do kvara na njegovim kolima, vraća se u boks, ulazi u Pintacudin automobil (poslednji Alfin automobil na trci) i vozi do pobede. Trijumf i za Alfa Romeo. Prvi automobil iz Auto Uniona završava tek na četvrtom mestu. 1936. godine Tazio Nuvolari oduševljava američku publiku pobedom na prestiznoj njujorškoj trci - Vanderbilt Cup. Niz pobeda na trci Mille Miglia, Alfa Romeo nastavlja 1937. i 1938. godine.

1939

Na trkama Coppa Ciano i Coppa Acerbo postignuto 158 pobeda.

1940

Zatvoreno je autonomno Alfa corse odeljenje.

LIČNOSTI

Tazio "leteći Mantuanac" Nuvolari - (nadimak dobio po gradu gde je rođen, Mantua - Mantova), „Najbolji vozač svih vremena" (Ferdinand Porsche) ovaj citat ga najbolje opisuje. Sitan i koščat, krhke građe (Enzo Ferrari je za njega rekao: "...Uopšte nisam pridavao mršavom momku nikakav značaj, ali tokom trke shvatao sam da je on jedini suparnik, koji može da me ugrozi..."), Tazio Nuvolari je u sebi imao kombinaciju hrabrosti, veštine i osećaja za pobedu, što ga je činilo jedinstvenim. Njegova ostvarenja, njegov agresivni i iznenađujući trkački stil, kao i njegovo rivalstvo sa Varzijem postaće deo legende i uspomena u sećanju mnogih navijača. Stiže u Alfu 1930. godine, ostvaruje ubedljivu pobedu na trci Mille Miglia, u istom stilu nastavlja na trci Targa Florio, a zatim i Monza GP-u zajedno sa Camparijem. On je vodeći vozač u Ferrariju. Možda je Nuvolariju 1932. godina najuspešnija, tada je "leteći Mantuanac" imao pobedničku sezonu, sa 7 pobeda po plasmanu i 5 po kategorijama. On postaje nesumnjivi italijanski šampion i zauzima prvo mesto na međunarodnom šampionatu vozača (International Driving Championship). Nuvolarijeva popularnost nema granica. Gabriele D'Annunzio ga daruje malom zlatnom kornjačom ("najsporija životinja za najbržeg čoveka"), koju Tazio pribada na njegovu žutu trkačku jaknu. Među njegovim pobedama treba istaći trijumf u Le Manu 1933. godine, spektakularnu trku na Nürburgringu 1935. kada je porazio Mercedes i Auto Union, kao i pobedu na GP-u Beograda 1939. godine.

Achille "džentlmen iz Galliate" Varzi - Hladan, precizan, brz. Nuvolarujev najveći rival, ali potpuna suprotnost u odnosu na njega kada su u pitanju karakterne crte i stil vožnje. 1929. godine osvaja naslov prvaka Italije u modelu P2, gubi na trci "1000 Milja", pa onda uzvreća pobedom na Targa Floriu. Prelazi u Maserati, kasnije i u Bugatti, da bi se ponovo vratio među "crvene" 1934. godine. Ostvaruje nove pobede na trci Mille Miglia, pa ponovo u Tripoliju, trci Targa Florio, na GP-u u Peruu i u Nici. Tokom 1946. nastavlja sa pobedama, potvrđujući nove trenutke slave. Poginuo je 1948. tokom treninga na kružnoj trci u Bernu.

Ugo "veliki organizator" Gobbato - Rođen je u porodici farmera u Volpago di Montellu, u okrugu Treviso. Diploma inženjera omogućuje mu da stekne iskustvo u Nemačkoj, gde je diplomirao na smeru mašinskog inženjera. Odlazi da radi u Fiat, a onda se 1933. godine pridružuje najvišim nivoima Alfa Romea posle teškog prelaska pod kontrolu države. Pozvan da pokuša da spasi Alfu, Gobbato odlučuje da prekine proizvodnju automobila i daje prioritet izradi avio-motora i vozila namenjenih vojsci. Ostaje u upravi kompanije čak i pod okupacijom nacista, ali 28. aprila 1945. godine, nekoliko dana nakon oslobođenja, biva ubijen pod nepoznatim okolnostima.

KOMPANIJA

Krajem 1932. godine Alfa Romeo ponovo menja vlasnika, pokazaće se da je to poslednja promena, do kasnijeg preuzimanja od strane Fiata. Kompanija je sada u rukama Instituta za Rekonstrukciju Industrije - I.R.I. koji objavljuje povlačenje Alfe iz takmičenja. "Milanski crveni" ipak nastavljaju da se takmiče, a na mesto deteline, postavljaju znak Ferrarijevog propetog konjića, koji predstavlja Alfu u takmičenjima. Pod rukovodstvom Uga Gobbata, fabrika se modernizuje, uvedena je masovna proizvodnja, a takođe počinje izrada kamiona i autobusa. Do druge polovine 30-ih godina, kompanija pravi napredak. Nastavljena je sportska aktivnost, ali u toliko smanjenom obimu, da je serijska proizvodnja bila u drugom planu. 1937. godine Gioacchino Colombo zamenjuje Vittoria Janoa, dok je 1938. stvorena Scuderia Alfa. Pojačana je proizvodnja motora za avione, a počinju radovi na izgradnji nove fabrike u Pomigliano d'Arcu.

Korišćena literatura:

Alfa Romeo - zvanični sajt
Wikipedia
Fotozumbrunn
Strani časopisi

Komentari (0)

RSS link na komentare