Peter fon Kagenek, direktor prodaje modela majbah za istočnoevropsko, azijsko i afričko tržište, je nedavno boravio u Beogradu i otkrio je zašto je važno da Majbah voze samo oni koji vrede više od njega. Ručna proizvodnja je samo jedan od razloga za cenu od pola miliona eura, a jedan oldtajmer košta kao dvanaest novih.

Na žalost, istorija ovog automobila je toliko duga da je osamdeset posto današnjih kupaca Majbaha ne pamti. Stari gospodin Majbah je dvadeset godina radio sa gospodinom Dajmlerom u devetnaestom i početkom dvadesetog veka. Deset godina je bio i glavni konstruktor za Dajmler motor kompani. Prvi Mercedes koji je prodat pod tim imenom 1901. godine u potpunosti je kreirao i konstruisao gospodin Majbah, a ne Dajmler.

Posle dvadeset godina Majbah je napustio kompaniju jer je stari Dajmler umro, a njegov naslednik nije voleo Majbaha, te je on sa svojim sinom konstruisao motore za cepeline i avione. Proizvodnja cepelina je posle nekoliko teških nesreća prekinuta i 1921. godine Majbah je počeo da proizvodi sopstvene automobile. Njegov cilj je od početka bio da ponudi automobil luksuzniji od bilo kog Mercedesa.

Započeo je proizvodnju 1921. godine sa automobilima koji su imali dvanaestocilindrične motore. I danas motor Majbaha ima dvanaest cilindara. Mercedes je tada imao osmocilindrične motore pre rata. Od 1921. godine do 1941. godine proizvedeno je samo 1.78 hiljada primeraka što znači da je posedovati Majbah predstavljalo nešto izuzetno. Godišnja proizvodnja bila je manja od stotinu automobila. Oni su bili ekskluzivni, luksuzni, moćni, skuplji od Mercedesa tog vremena. Neki ljudi su radi poređenja rekli da je imati Majbah isto kao imati Rembranta ili Pikasa na zidu kuće. Zbog rata proizvodnja je stala 1941. godine. Nije postojalo tržište niti je bilo bogatih ljudi koji bi kupovali luksuzne automobile.

Godine 1951. Majbah je počeo proizvodnju luksuznih automobila, ali nije uspeo. Bilo je mnogo razloga, samo šest godina posle rata i Nemačka je bila uništena, baš kao i industrija. Nije bilo materijalnih sredstava čak ni u visokim slojevima društva. Majbah je počeo tada da proizvodi motore za mornaricu, za brodove, nedaleko do Štutgarta. Slučajno u istom gradu, čak u istoj ulici nekoliko metara dalje od njega proizvodili su se Mercedes brodski motori. Godine 1956. Mercedes Benz je preuzeo kompaniju Majbah i njihovu proizvodnju brodskih motora. Od te godine ime Majbah pripada Mercedes Benzu i danas Dajmler Krajsleru. Zadržali su to ime, ali ga od 1956. do 2003. godine nisu koristili, čak 47 godina.

Pre šest, sedam godina došlo se na ideju o ponovnom stvaranju tako luksuznog vozila i u našem upravnom odboru su se vodile diskusije kako taj automobil nazvati. Od samog početka bilo je jasno da to treba da bude proizvod najluksuznije kategorije, mnogo iznad najluksuznijeg Mercedesa. Prvo smo odlučili da ga nazovemo Mercedes tip Majbah umesto Mercedes petsto ili šesto. Samo nekoliko meseci pre nego što je proizvodnja počela 2002. godine odlučili smo da taj automobil nazovemo samo Majbah.

Na pitanje kako novim kupcima objasniti šta je u stvari Majbah i da je luksuzniji od Mercedesa, Peter fon Kagenek odgovara:

Najlakši način je bio da kupca zamolite da sedne u auto, da mu objasnite karakteristike, pokažete pogodnosti koje nudi, materijale od kojih se sastavlja, onda ih pustite da sami voze da osete na svojoj koži o čemu im govorite. Posao prodavca, da ubedi kupca da je proizvod koji vam nudi i planira da proda najbolji. Prošle godine smo u celom svetu isporučili 670 primeraka Majbaha. U Evropi, Americi, na Srednjem Istoku, u Japanu. U isto vreme samo tri stotine ljudi je kupilo Rols Rojs, samo tri stotine. Za mnoge je Rols Rojs oduvek bio najbolji automobil na svetu, ali zato što nikada nisu videli Majbah. Nikada nisu ni čuli za njega i nikada se nisu vozili u Majbahu. To je moj posao, da promenim tu situaciju. Zato najveći deo vremena provodim putujući, a najviše volim Evropu jer mogu sam da vozim Majbah. Zadovoljstvo je voziti ovaj automobil. Prilikom poslednjeg puta prešao sam šest hiljada kilometara za 2.5 nedelja. Putovati tim automobilom je zadovoljstvo, a ne posao.

Znate, veoma mi je teško kada dođem posle tri nedelje i šest hiljada kilometara pa treba da vratim ovaj automobil u fabriku, te se kući vratim svojim Mercedesom. Mercedes je odličan automobil, ali meni je veoma bolno kada izađem iz Majbaha i sednem u moj Mercedes. To je sve što o Majbahu mogu reći.

Komentari (17)

RSS link na komentare