Utisci sa testa

Plan testiranja

Kao što smo već rekli, dan kada smo Audija dobili na test je bio veoma kišovit. Uputili smo se ka našem poligonu, jednosmerni put kojim se penjete do vrha Avale i silazite natrag. Ono što nas je sačekalo na Avali je bilo veoma slično onome što su doživeli takmičari na nedavno održanom Zemunskom reliju.

U podnožju Avale je bila prava provala oblaka, a na prvoj desnoj posle starta brzinca je počinjala prilično gusta magla, da bi na samom vrhu Avale vidljivost bila maksimalno 5 metara uz susnežicu. Vremenski uslovi, letnje gume i činjenica da smo u pozajmljenom automobilu od 48000 € su za rezultat imali VEOMA opreznu vožnju.

Kako na Avali nismo imali prilike da isprobamo automobil, uputili smo se prema omiljenom igralištu porodice Alvirović – pijaci “Bubanj Potok”. Na širokom asfaltnom placu, želeli smo da na bezbedan način osetimo potencijal i ćud ovog automobila. Testirali smo ubrzanje, kočenje, ležanje u oštrim krivinama, nagle promene smera, granice prianjanja prednjih i zadnjih guma, praktično kompletan balans automobila.

U zemlji gde ne postoji prava trkačka staza, a još manje mogućnost da amater uđe na bilo kakvu stazu koja pruža minimum bezbednosti, smatramo da testiranje automobila na karting stazi nema nikakvog smisla. Jasno je da autori naših TV emisija nemaju previše mašte, pa plagijati Britanskog Top i Final Gear-a možda poseduju neku zabavnu vrednost, ali upotrebne vrednosti nema na domaćim putevima koji su u tragičnom stanju i sa 80% automobila u kojima je kretanje preko 80km/č potpuno nebezbedno.

Ako kupite ovako snažan automobil, možda ćete na auto-putu i uspeti da testirate snagu motora i kočnica, međutim, sportsko ogibljenje ćete veoma teško moći da iskoristite u onom smislu u kome je ono projektovano.

Vožnja na "Bubanj Potok" placu (nešto lošiji zvuk zbog vetra)

Iz tog razloga smo naše “testiranje” automobila na praznom poligonu i sveli na to da vidimo kako rade elektronski sistemi za pomoć vozaču, pokušavajući da automobil dovedemo u situacije u kojima će se većina vozača sigurno naći – izbegavanje prepreke, korekcije putanje u sred krivine, naglo kočenje i promena smera.

Enterijer i oprema

Automobil izgleda daleko veći spolja, nego kada sednete za volan. Čim otvorite vrata suočavate se sa prvim problemom – testirani model je posedovao sportska sedišta koja su veoma duboka i bočni držači tela neće dozvoliti da se lako smestite u sedište. To je možda i jedina zamerka inače veoma dobrim sedištima, presvučenim Alcanatara kožom, koja su pružala odličnu potporu telu tokom vožnje.

Leđni deo sedišta je odlično oblikovan i apsolutno će vas primorati da sedite pravilno, što je od velikog značaja tokom dužih putovanja. Vaši saputnici na zadnjim sedištima ipak neće uživati u istoj meri kao i vi. Kao što smo napomenuli, mesta na zadnjem mestu i nema previše za osobe prosečne visine, a o korpulentnijim osobama ne treba ni pričati. Ovo jasno govori da je automobil, bar kada su privatni vlasnici u pitanju, namenjen mladim osobama bez porodice ili bračnim parovima sa malom decom. Zadnja sedišta su pripremljena za lako instaliranje dečjih Isofix sedišta.

Ukoliko je osoba koja sedi na jednom od prednjih sedišta viša od 185cm, iza nje će moći da sedi samo osoba nešto nižeg rasta, što očigledno govori da Audi A4 nije limuzina u kojoj ćete se moći da vozite četvoro odraslih ljudi na dužim relacijama. Moramo primetiti i da ručke za podešavanje visine i hoda sedišta napred/nazad ne ulivaju osećaj trajnosti i kvaliteta izrade kojim odiše ostatak unutrašnjosti automobila.

Alcantara koža je intezivno korišćena u unutrašnjosti automobila – možete je naći na panelima svih vrata i na sedištima. Plastika od koje je izrađena komandna tabla je veoma kvalitetna i masivna, a Audijevi dizajneri su koristili aluminijumske detalje da razbiju monotoniju tamne komandne table. Drugom, glatkom, vrstom kože su presvučeni centralni oslonac za ruku i ručica parkirne kočnice.

Sve u svemu, vizuelno veoma privlačni detalji na koje se nije teško navići. Lično mišljenje test posade je da koža predstavlja prilično nebitan detalj i da biste mogli veoma lako da se naviknete i na štof, a da za razliku u ceni doplatite Quattro pogon. Ipak, ako bismo krenuli od naših ličnih afiniteta, verovatno bismo završili sa jednom kadicom i rol barovima.

Kada smo se smestili udobno za volan, imali smo priliku da se pozabavimo sa velikim brojem komandi na konzoli, kontrolnoj tabli, ali i na volanu. Iako smo generalno ljubitelji svih elektronskih rešenja, moramo priznati da nas je njihov broj ovog puta bacio u očaj. Ovim detaljima je posvećena prilična pažnja, a naša želja da konačno pokrenemo automobil je na jedvite jade sputana. Centralni deo volana jasno asocira na oblik prednjeg grila automobila sa dominantnim znakom Audijeve marke. Na paocima volana su komande sa praktičnim točkičima i dugmadima za podešavanje režima rada, sa kojima možete kontrolisati board kompjuter sa informacijama o svim bitnim parametrima, kao i audio sistem.

Na kontrolnoj tabli kojom dominira brzinomer i obrtomer najviše će vas obradovati oznaka za crveno polje koja počinje tek od skoro 7.000 obrtaja. Nakon intenzivnog testiranja, posebno nas je zanimao pokazivač radne temperature motora, koji je lako uočljiv. Osim njega, često nam je skretala pažnju i trepćuća sijalica koja nam je stavljala do znanja da ESP sistem koriguje naše povremene izlive viška entuzijazma.

Starovanje automobila i glasno disanje kamermana.

Unutar brzinomera se nalazi i displej putnog kompjutera koji je u našem slučaju bio u boji, što je dodatna oprema, i na njemu možete da dobijate razne informacije poput prosečne potrošnje, trenutne potrošnje, koliko kilometara možete preći dok ne stignete do “rezerve” i slično.

Sve komade svetala, pokazivača smera i brisača su logično (i uobičajeno) rapoređene, tako da ne zahtevaju period privikavanja. Sa leve strane se nalazi točak kojim regulišete režim rada svetala. Mi smo najviše koristili automatski režim, dok smo na Avali bili prinuđeni da koristimo i svetla za maglu. Proizvođač se hvali i svetlima koja prate putanju vozila pri ulasku u krivinu menjajući ugao, što usmerava svetlosni snop na put, sprečavajuči bespotrebno rasipanje svetlosti. Mi, nažalost, nismo bili u mogućnosti da istestiramo ovu korisnu funkciju.

Na centralnom grebenu dominiraju klima uređaj i audio sistem. Test model je bio opremljen digitalnim klima uređajem sa dve zone koji je po kišnom vremenu odlično obavljao posao odmagljivanja svih staklenih površina, a grejani retrovizori su takođe bili potpuno čisti u veoma teškim uslovima vožnje. Preglednost je sasvim solidna, jedino je potrebno da se priviknete na nešto deblje zadnje stubove koji će vozačima koji se osvrću umeti da smetaju i nateraće ih da koriste retrovizore koji su prilično veliki i pregledni. Isto tako, manju preglednost imaju manje staklene površine prozora koje počinju relativno visoko.

Automobil je opremljen Audi Concert ozvučenjem koje se nalazi u spisku dodatne opreme i koji omogućava više nego adekvatno popunjavanje kabine zvukom. Uz ovaj audio sistem dolazi i CD charger, koji nije na raspolaganju u osnovnom modelu. Iznad audio sistema nalazi se držač za čaše, pepeljara, kao i nama najdraže dugme za uključivanje elektronskog programa za stabilnost vozila – ESP.

Nožne komande (ili ako vam je draže: pedale) su sasvim korektno postavljene i nema tradicionalnog problema na koje vozači opremljeni balkanski dugačkim i širokim stopalima obično nailaze – pritisak na dve komande istovremeno (tipičan problem kod japanskih automobila). Komanda kvačila je nešto mekša nego što bi se moglo očekivati od motora sa 200KS, ali se mora uzeti u obzir da je ovaj automobil pre svega limuzina sa sportskim atributima. Kada se lepo smestite, menjač lepo leži u ruci, a oslonac za ruke između sedišta će vam dobro doći tokom vožnje na auto-putu.